“ПИСТОЛСИ”* ДА ли сте “Секс пистолсе” поново окупили само због пара?
– Не, окупили смо се да откријемо шта се то није свиђало једнима код других. “Пистолси” се никада нису слагали једни са другима ни око чега. Били смо таква врста бенда. Пријатељство нам је увек било пољуљано, али смо после шест месеци на турнеји схватили да се и даље једни другима не свиђамо. И зато више никада нећемо ићи на турнеју. Прошле године сам причао са неким члановима групе. Сада волимо једни друге, али не можемо да радимо заједно. Зато и нема нових “Пистолс” песама. Радије бих да као пријатељи стварамо музику, а не као непријатељи.

* … против чијих су политичких ставова били “Секс пистолси”. Да ли у њеном случају важи “о мртвима све најбоље”?

– Најбоље је не причати о мртвима. Мрзео сам њену политику, али то не значи да сам мрзео и њу, као људско биће. Била је апсолутно против свега за шта сам се борио. Али ми и даље недостаје. Јер, више волим људе од политике. Зато ми нису били јасни они који су славили њену смрт. Покажи поштовање кад неко умре. Какву ми поруку шаљеш ако играш на њеном гробу?

* Шта је данас са социјалним и политичким порукама које је слао панк?

– Буди слободан, воли људе, брини о сиромашнима и онима којима је помоћ потребна, не прави себи непријатеља од људи, али презири политичаре, институције и владе.

* Шта је наставак панка…

– Ја сам наставак. Ја сам краљ панка и шта кажем то се рачуна!

* …мислила сам да ли је то реп или нешто треће?

– Као и све ствари у животу, нико од нас неће остати запамћен по статичности. Морамо да будемо у стању да се прилагодимо нашем окружењу и културама. У супротном смо мртви. Ко се не помера, умире. Али ја се дефинитивно крећем.

* Колико је трагична смрт Сида Вишоуза допринела легенди о “Секс пистолсима”?

– Мислим да није уопште. Хероински зависници и џанкији који су се закачили за њега, прославили су Сидово име на неки начин. Он је био херој лењих умова. Био је мој најбољи пријатељ и много ми недостаје.

* Зашто се панк сматра последњом највећом побуном?– Зато што је био жив, није прихватао закон и наређења музичара. То је била константна промена која се адаптирала у окружење. И видела добро у другим људима. Панк је прихватао све отворене умове. Постоје и они који панк сматрају клишеом због гардеробе, али ја нисам један од њих. Да сам хтео да се придружим армији, урадио бих то. Они свакако имају боље униформе.

* ПИЛ се сматра пост панк бендом. Шта је пост панк?

– Немам појма. Медији су много говорили о категоризацији и титулама у музици. Не прихватам никакве категорије, етикете ни титуле. Чак ни круну. Краљ панка је само израз који користим на шаљив начин. Постоје и они који прате та правила. Они треба да се стиде. Волим што сам жив и волим сваку особу на овој планети. То је и порука моје музике. ПИЛ је чиста експресија човека који је слободан.

“Секс пистолс”

* Изјавили сте да ћете престати да снимате плоче када будете изгубили инспирацију. Да ли смо због тога нови албум ПИЛ чекали 20 година?

– Ако немам идеја, нећу правити плочу. Не желим ништа да форсирам. Урадио сам то, али сам истовремено имао озбиљан проблем са дискографским кућама. Две деценије нисам могао да правим музику, јер ме је уговор онемогућавао. Дуговао сам им паре. Дискографи у уговорима имају памтену ставку “надокнада”, која доводи бенд до финансијске пропасти. Нисам једини који је патио због таквих закона и рестрикција, али сам изашао из тога са осмехом. Научио сам се стрпљењу и вратио се са својом етикетом, потпуно независном од било кога и било чега. Заиста сам, на крају, постао слободан! Зато је ПИЛ потпуни израз слободе и могућности да људска бића могу да креирају изван овог усраног система.

* Како коментаришете што вас Нил Јанг помиње у песми “Хеј, хеј, мај, мај”?

– Да, каже да рђа никад не спава. Што је урнебесно, јер сам једном хтео да урадим интервју са њим, а он чак није ни знао ко сам. Искористио је моје име за каријеру, али је негирао моје постојање. Прича његовог менаџмента је да је то урадио због риме, али по мени је то јефтино. Обожавам стихове Нила Јанга и мислим да је мало више интелигентнији од тога.

“КЛЕШ” ПРИЈАТЕЉИ* ПОЧЕТКОМ јула 1976. “Клеш” су свирали свој први концерт, као предгрупа “Пистолсима”, шта мислите о њима?
– Они су ђубре. Наравно, недостаје ми Џо Страмер, он је био океј. Шалим се, наравно, свима је кристално јасно да су “Клеш” били моји пријатељи. Никад их нисам гледао као конкуренцију. Знам да су ме неки од њих сматрали ривалом, али не мислим да се у музици било шта може поредити. Зато ме и нервирају топ листе. Против сам тих листа, јер не радим ово да бих био бољи од неког другог, него зато што волим. То је чиста уметност и не треба да се надмеће.

* Када вас је менаджер “Пистолса” Малколм Мекларен први пут видео, носили сте мајицу са натписом “Мрзим Пинк флојд”. Да ли сте променили мишљење?

– Никад их нисам мрзео. Мислим, мрзим институцију “Пинк Флојд”, али ми се свиђају неке њихове плоче. Седамдесетих је то било прихватљиво, а ја сам хтео мало да одударам.

* Шта вам сада пише на мајици?

– У овом тренутку на мојој мајици пише “свештеници”, мада не волим религију (смех).

 

* Зашто сте одбили да дођете на церемонију увођења “Пистолса” у Рокенрол кућу славних?

– Јер не прихватам ту њихову почаст. Још сам жив, не можеш ме ставити ни у један музеј. Када то урадите са рок музиком ви је убијате. Зато је већина рокера сада мртва. Многи трче да приме те награде, али ја радим супротно. Како да прихватим, ако ће ми то уништити каријеру? Моја филозофија је: немој да ми дајеш награду, помози ми да снимим плочу. Јер и “Пистолси” и ПИЛ су били без пребијене паре. Било ми је тешко у том периоду, али сам преживео. Нисам наркоман, ни алкохоличар, не жалим ни због чега, нити дугујем било коме.

* А како коментаришете што су вас Британци изгласали међу 100 највећих Британаца свих времена?

– Није лоше, ха? Е, то је награда која ми нешто значи, јер долази од људи.

ПИЛ

* Магазин “Кју” вас сматра националним благом?– Ха, ха, ха… па где је лова? Сад сте ме насмејали. Не видим себе ни бољим ни лошијим од било ког другог. Сви људи су национално благо.

* Који диск тренутно слушате у плејеру свог аутомобила?

– Нови, “Тис из ПИЛ”. Фантастична плоча, увек се запањим када је слушам.

* Када бисте могли испочетка, да ли би нешто променили у животу или каријери?

– Гаће, које су сада врло прљаве. Не, стварно, веш ми је константни проблем већ 40 година. Не могу да нађем одговарајући. Неко би требало нешто да учини поводом тога. Можда нека група да напише песму о томе? Можда би ваше новине могле да направе анкету тим поводом?

* Шта бисте волели да вам одсвирају на сахрани?

– Не “Пистолсе”! Не ПИЛ! Уствари, без музике. Када будем умро донираћу тело за медицинска истраживања. Не требају ми никакве церемоније. Живот ми је довољно весео и радостан. А када умрем, умро сам. Мислим да ће се студенти медицине силно смејати када ме буду сецирали.

Вечерње Новости