Почетна КУЛТУРНА ПОЛИТИКА Деструктивни карактер

Деструктивни карактер

by pera

Некоме се може десити да, осврћући се на свој живот, схвати да су скоро све велике обавезе које је током њега подносио потицале од људи који су према општем сагласју имали својства “деструктивног карактера“. Спотакао би се о ову чињеницу, можда случајно, и што га већи шок буде задесио, боље су му шансе у оличавању деструктивног карактера.

Деструктивни карактер зна само једну паролу: направити места. И само једну активност: прокрчити. Његова потреба за свежим ваздухом и отвореним простором снажнија је од било које мржње.

Деструктивни карактер је млад и весео. Пошто уништавање подмлађује, јер брише трагове нашег годишта; оно увесељава, зато што свеопште рашчишћавање за уништитеља значи потпуно свођење, заправо искорењивање из сопствених услова. Заиста, само увид колико је радикално свет поједностављен када му је испитана могућност разарања води ка тако аполонијској представи уништитеља. То је дивна спона која грли и сједињује све постојеће. То је призор који деструктивном карактеру пружа спектакл најдубље хармоније.

Деструктивни карактер је увек безбрижно упослен. Природа је та која му диктира ритам, посредно у најмању руку, јер је мора предухитрити. У супротном ће она преузети уништење на себе.

Деструктивни карактер пред собом не види лебдеће представе. Он има неколико потреба, а најмања од њих је да зна шта ће заменити оно што је уништено. Пре свега, макар на тренутак, празан простор – место где је нешто постојало или где је жртва живела. Сигурно ће се наћи неко коме треба овај простор а да га не запоседа.

Деструктивни карактер обавља свој посао; једини посао који избегава је стваралачки. Као што стваралац трага за самоћом, деструктивни карактер мора стално бити окружен људима, сведоцима његове ефикасности.

Деструктивни карактер је сигнал. Као што је тригонометријски знак ветру изложен са свих страна, тако је и он изложен наклапањима. Узалудно је бранити га од тога.

Деструктивни карактер не жели да га разумеју. Такве покушаје он сматра површним. Не шкоди му што је несхваћен. Напротив, он то изазива, као што су пророчишта, те деструктивне државне установе, то изазивала. Најмалограђанскија од свих појава, оговарање, збива се само зато што људи не желе да буду погрешно схваћени. Деструктивни карактер трпи погрешно схватање; он не заступа оговарање.

Деструктивни карактер је непријатељ укалупљеног човека. Тај трага за удобношћу, а футрола је њено суштаство. Унутар ње је сомотска постава коју је он утиснуо свету.Деструктивац брише чак и трагове сопственог уништавања.

Деструктивни карактер је на линији фронта са традиционалистима. Неки људи ствари остављају потомству, чинећи их недостижним и тако их одржавајући, други препуштају ситуацијама, чинећи их употребљивима и тако их уклањањајући. Потоњи се називају уништитељима.

Деструктивни карактер има свест историјског човека, чије је најдубље осећање несавладиво неповерење у ток ствари и спремност да у сваком трену увиди да све може кренути наопоко. Стога је деструктивни карактер сама поузданост.

Деструктивни карактер ништа не види као стално. Али управо из овог разлога он види путеве свуда. Где други сусрећу зидове или планине тамо, такође, он види путеве. Али зато што свуда види путеве, он их свуда мора прокрчити. Не увек грубом силом; некада најпрефињенијом. Зато што путеве види свуда, увек је на раскршћу. Ниједног трена не може знати шта ће донети следећи. Постојеће он своди на отпад, не зарад отпада, већ због пута који кроз њега води.

Деструктивни карактер живи од осећања не да је живот вредан живљења, већ да самоубиство није вредно труда.

Презупч