Почетна КУЛТУРНА ПОЛИТИКА Самоћа генијалних људи

Самоћа генијалних људи

by pera

Човеку који је интелектуално виши од других, самоћа пружа две користи: прву, што је сам, и другу, што није с другима.
Артур Шопенхауер

Још је Шопенхауер, који је свој живот провео као човек који воли самоћу, говорио да само људи богатог духа знају да уживају у самоћи. Сматрао је да су они који стално траже друштвене контакте духовно сиромашна бића.

Велики филозофи, као што су Ниче и Кјеркегор, волели су самоћу, а Емили Дикинсон, Херман Хесе и Леонардо да Винчи посебно су уживали у њој. Чак је Да Винчи био убеђен да само у самоћи можемо припадати сами себи. Забележено је да је велики Микеланђело био веома дружељубива особа, али када су људи приметили његову генијалност, почела је љубомора и завист. Када је то схватио повукао се и избегавао људе.

Многи велики мислиоци су живели у самоћи, не зато што су сматрали да су бољи од других, због ароганције или нарцистичких поремећаја, него зато што су константно били несхваћени од стране „масе“.

Уместо да троше време на испразне разговоре и плитке људе, генијалне особе радије проводе време у самоћи како би се посветиле ономе што их фасцинира. Такође, оне не избегавају људе зато што их не воле него зато што су уморне од једноличних погледа на свет и бесмислених разговора о баналностима које не воде ничему.

Један велики мислилац је рекао да није водио расправу са паметним човеком а да један другог нису убедии у нешто. Међутим, кад год је водио расправу са будалом, он је изгубио.

Ана Кларксон, портпарол Менсе Интернатионал, односно удружења људи који имају висок ИQ, каже о овој теми следеће:

Доказано је да се веома интелигентни људи често осећају изоловано од људи у околини, јер другачије виде и доживљавају свет. Тешко је наћи некога ко информације прерађује исто као ти, кад твој мозак функционише као мозак 2 посто људске популације.
Никола Тесла
Никола Тесла
Да ли су интелигентни људи мање друштвени?

Нису. Они су чак врло друштвена бића јер имају финија осећања, више емпатије и осетљивије антене за све чулно и смисаоно од других. Пријатељства са интелигентним људима нам отварају видике и доводе до максимума људских могућности да се искуси свет. Интелигентни људи се некада истакну и постану бесмртни, а некада једноставно нестану заувек и не оставе траг иза себе.

Али свакако да су дати као дар другим људима, народима и свету. А за дарове и квалитет увек важи исто. На дарове се нико не присиљава и квалитет се никада не намеће.

Пише: Харис Ибрахимовић

kultivisise.rs