Почетна Актуелно Мук на Богословском факултету после чистке због Дарвина

Мук на Богословском факултету после чистке због Дарвина

by pera

Професори и асистенти са Богословског факултета који су потписали јавни апел против петиције којом је тражена ревизија изучавања Дарвинове теорије у школама и на факултетима у Србији разрешени су свих црквених дужности, а смењени су и са функције у радним телима и медијима СПЦ, потврђено је „Политици” у Патријаршији.

Реч је о свештеницима др Александру Ђаковцу, доценту на Катедри за догматику Богословског факултета, др Владану Перишићу, ванредном професору за Хришћанску епистемологију, Вукашину Милићевићу, асистенту на Групи за систематско богословље, Зорану Деврњи, доценту на Катедри за канонско право, као и ђакону Здравку Јовановићу, доценту на Одсеку за папирологију. Ова одлука је ступила на снагу 1. јуна, али није објављена на сајту СПЦ-а нити на порталима епархија у којима поменути свештеници служе. Одлуку је донео патријарх Иринеј који је уједно и архиепископ Београдско-карловачке епархије.

Осим тога патријарх је асистентима и професорима Богословског факултета забранио да јавно иступају без његовог благослова.

„Против оних који прекрше ово правило, како је најављено, биће покренут црквено-дисциплински поступак”, објавила је јуче агенција Танјуг.

У току јучерашњег дана покушали смо да добијемо коментар

др Предрага Пузовића, декана Богословског факултета, али нам је он кратко одговорио да не зна ништа о томе и прекинуо телефонску везу. Слична је била реакција запослених у правној служби овог факултета који нису желели да нам одговоре да ли највиша црквена тела или патријарх могу утицати на судбину запослених на овој високошколској установи.

У разговору за „Политику” од 10. маја, о јавном апелу предавача с Богословског факултета против ревизије Дарвинове теорије, Пузовић је изјавио да потписници неће трпети никакве санкције, јер су јасно нагласили да иступају у своје име, а не у име факултета.

Иако остану на факултету, побројани предавачи неће обављати свештеничке дужности у својим епархијама. Моћи ће само да саслужују приликом Свете архијерејске литургије.

Александар Ђаковац био је парох у Цркви рожденства Пресвете Богородице у Земуну, Владан Перишић је од 2013. обављао дужност пароха дубровачког, Вукашин Милићевић је парохијски свештеник у храму Светог Василија Острошког на Бежанијској коси, а Зоран Деврња је био духовник у Параклису Светог Јована Златоустог у Студентском граду.

Отац Вукашин Милићевић разрешен је дужности уредника Радија Слово љубве, а Александар Ђаковац убудуће неће уређивати новине „Православље”, у издању Патријаршије.

Иако СПЦ не бира предаваче на Богословском факултету, Синод, као највише црквено извршно тело, даје благослов свим професорима ове установе када ступе на дужност. Асистенте благосиља надлежни архијереј, тачније владика чијој епархији припадају. Ипак, како сазнајемо, у питању је само формалност, а сви кандидати за предаваче добијају благослов.

Протођакон др Прибислав Симић, некадашњи дугогодишњи декан Богословског факултета, објашњава за наш лист да Црква не може никога да удаљи са ове високошколске установе, будући да их запошљава и плаћа држава, тачније Министарство просвете. Ипак, како каже, СПЦ може да тражи разрешење професора уколико се утврди да је њихово учење о истинама вере у супротности са црквеним или уколико се неко од предавача понашао саблажњиво, тачније недолично или неморално.

– Сматрам да је СПЦ реаговала помало преоштро. Можда су само желели да остану у току савремених научних збивања, не мислећи на последице или не познајући довољно Теорију еволуције – истиче наш саговорник додајући да би овај случај требало да подстакне Цркву и државу да прецизно уреде однос СПЦ према Богословском факултету.

У саопштењу СПЦ објављеном пре десетак дана, по завршетку Светог архијерејског Сабора, наведено је да су се предавачи са Богословског факултета обратили Сабору „са исповедањем аутентичне вере у Бога (здрави и прави креационизам). Сабор је то прихватио, али са напоменом да нам читава та расправа, без обзира на њихове намере и замисли, уопште није била потребна”. Како сазнајемо, побројани професори и асистенти су Сабору послали писано објашњење у коме су навели разлоге због којих су потписали Јавни апел против иницијативе за ревизију изучавања теорије еволуције у школама и на факултетима. На Сабору је једино био присутан владика Максим који је такође потписао ову петицију и том приликом је жучно бранио своје ставове. Упркос томе, он за сада и даље обавља функцију епископа западно-америчког, а редовни је и професор Богословског факултета.

Комисија о Степинцу заседа у Подгорици

Последње радно заседање мешовите православно-католичке комисије која разматра историјску улогу Алојзија Степинца почиње данас у Подгорици. На дводневном заседању разговараће се о послератном деловању кардинала, којег Католичка црква жели да прогласи свецем. Наши чланови комисије, како сазнајемо, на овом заседању неће затражити да комисија продужи са радом. Такву иницијативу ће највероватније покренути на састанку у Риму, који ће бити шести и према раније утврђеној динамици последњи сусрет мешовите православно-католичке комисије.

12