Почетна Друштво ФРИДРИХ НИЧЕ (Тако је говорио Заратустра и Воља за моћ)

ФРИДРИХ НИЧЕ (Тако је говорио Заратустра и Воља за моћ)

by pera

О, како не бих страствено вапио за вечношћу и за свадбеним прстеном прстенова- прстеном враћања! Још не нађох никад жену од које сам желео да имам децу, осим ове жене коју љубим: јер тебе љубим, вечности! (…) Ако сам икад изнад себе разапињао мирно небо и властитим крилима летио у властита неба:
Ако сам, играјући се, пливао у дубоким даљинама светлости и ако је мојој слободи дошла мудрост птица:
– а овако говори мудрост птица: „Гле, не постоји ни горе ни доле! Пребацуј се унаоколо, напоље, натраг, ти који си тако лаган! Певај! Не говори више!
– нису ли онда све речи створене за оне који су тешки? Не лажу ли речи оном који је лаган? Певај! Не говори више!
О, како не бих страствено вапио за вечношћу и за свадбеним прстеном прстенова- прстеном враћања!
Још не нађох никад жену од које сам желео да имам децу, осим ове жене коју љубим: јер тебе љубим, вечности! (…)
„Јер, тебе љубим, вечности!“(…)
И позвао сам их да оборе своје старе катедре и све где је засела она стара умишљеност; позвао сам их да се смеју својим великим учитељима крепости, и свецима, и песницима, и искупитељима света.
Позвао сам их да се смеју својим туробним мудрацима, и свима онима који су попут црних страшила опомињући седели на дрвету сазнања. (…)
Али, ја кажем: шта пада, ваља још и гурнути! Предигра сам бољих играча, браћо моја! Пример сам! Радите по мом примеру!
И онога кога не можете научити да лети, тога ми научите- „брзо падати!“ (…)
„Ствараоца“ мрзе највише: онога ко разбија таблице и старе вредности зову- разбијачем, разбојником. Добри, наиме, не знају стварати: они су увек почетак краја. Они разапињу оног ко исписује нове вредности на нове плоче, они себи „жртвују“ будућност- они разапињу сву људску будућност!
Добри- они су увек били почетак краја! (…)
Пред богом!- Али, сада је умро тај бог! Тај бог, ви виши људи, беше ваша највећа опасност. Од када он лежи у гробу, да, тек од тада сте поново васкрсли. Сада тек долази велико Подне, тек сад ће постати виши човек- господарем!
Схватате ли ову реч, браћо моја? Преплашили сте се: захвати ли и срце ваше несвестице? Зјапи ли вам овде бездан? Да ли је овде на вас подземни пас разјапио њушку?
Па добро! Напред! О, ви виши људи! Тек сада брдо људске будућности осећа муке порођајне. Бог је умро: ми сада хоћемо- да живи НАТЧОВЕК.
Они што се најнеспокојнији данас питају: „Како да се човек одржи? А Заратустра пита као једини и први: „Како да се човек превлада?“ (…)
Кад је Заратустра дошао у оближњи град, што лежи уз шуме, нађе се на тргу много скупљеног света: било је објављено да ће се појавити плесач на ужету. И Заратустра овако проговори пуку:
„Учим вас НАТЧОВЕКУ. Човек је нешто што треба да буде превладано. Шта сте ви учинили да бисте га превладали? Сва бића су досад створила нешто изнад себе: а желите ли ви бити осека ове велике плиме и радије се вратити животињи него превладати човека!
Шта је мајмун за човека? Подсмех или болан стид. И управо то треба да буде човек за натчовека: подсмех или болан стид. Прешли сте оут од црва до човека, а много тога у вама је и даље црв. Били сте једном мајмуни, и још сада је човек више мајмун од било ког другог.
А онај који од вас мудрији, он је онда пуко двојство и мешавине биљке и авети. А зар вас ја позивам да будете биљке и авети?
Ето, учим вас натчовеку!
Натчовек је смисао земље! А и ваша воља каже: нека натчовек буде смисао земље!
Преклињем вас, браћо моја, „останите верни земљи“ и не верујте онима који вам говоре о надземаљским надама! Све су то тровачи, свесно или несвесно.
То су они који презиру живот, то су они који умиру и који су самоотровани па их је ова земља сита: могу онда да нестану! Недавно је грех према богу био највећи грех, но бог је умро, па су тако умрли и безбожници. Сада је најстрашније грешити према земљи и више ценити унутрашњост оног неистраживог него смисао земље! (…)
Човек је уже- причвршћено између животиње и натчовека- уже изнад бездана.
Опасно је погледати преко, опасно је кренути на пут, опасно је погледати иза себе, опасно је оклевање и стајање. Оно што је велико код човека је то што је он мост, а не сврха: оно што се у човеку може ценити, то је прелаз и силазак. Љубим оне који не знају другачије живети него само у пропадању, а то су они који прелазе. (…)
Они који су најнеспокојнији данас питају. „Како да се човек одржи?“ А Заратустра пита као једини и први: „Како да се човек превлада?“
На мом срцу лежи натчовек, он ми је први и једини, а не човек: не ближњи, не сиромашнији, не онај који је највише патио, не најбољи.
О браћо моја, оно што љубим код човека је то што је он прелаз, силаз и пад. А и у вама је много тога што ми омогућује да љубим и да се надам (…)

ВОЛЈА ЗА МОЋ

Чија је „воља за моћ“ морал?- Покушај да се моралне вредности поставе за господаре свих других вредности, тако да не буду само вође и судије живота, него и сазнање, уметност, политичке и друштвене тезе, представља општу чињеницу у историји Европе од Сократа (…)
Цео европски морал заснива се на вредностима које су од користи стаду: невоља свих виших и изузетних људи објашњава се тиме што све оно што их издваја од осталих допире до њихове свести у облику сећања њихове малености и омаловажавања. Снага модерног човека узрок је песимистичке туробности: просечан човек, као и маса, не мучи се много питањима или савешћу- он је весео. (Међу туробним и јаким људима налазе се Паскал и Шопенхауер као пример). Што се једна особина чини опаснија по стадо, то је стадо жешће осуђује (…)
„Мржња према повлашћеним духом и телом“: побуна ружних, наказних душа против лепих, поносних, радосних. Оруђа за то су: сумњичење лепоте, поноса, радости: „заслуга не постоји“, „опасност је огромна: човек мора стрепети и осећати се рђаво“, „природност је зло: правило је опирати се природи. Исто тако и разум“(противприродност као нешто више) (…)

www.mastarije.iza-ogledala.com