Почетна КУЛТУРНА ПОЛИТИКА Радом и молитвом против дроге

Радом и молитвом против дроге

by pera

Лечење болести зависности кроз терапијску заједницу добило је легитимитет и званичну подршку потписивањем меморан- дума између Српске Православне Цркве и Министарства здравља

Ред, рад и молитва – на овим принципима организовани су дани 150 младих који се лече од болести зависности у једној од шест кућа при црквеном пројекту Земља живих, каже за наш лист Епископ јегарски Порфирије поводом меморандума о сарадњи у лечењу болести зависности који су потписали Патријарх српски Иринеј и Зоран Станковић, министар здравља.
Потписивањем овог документа, према мишљењу епископа, лечење болести зависности кроз терапијску заједницу добило је легитимитет и званичлну подршку.

Отац Браико Ћурчин, духовник заједнице Земља живих, која постоји од 2005. године, каже да се од 63 штићеника који су код њих прошли цео циклус лечења само двоје вратило наркотицима. Исто то је учинило 83 одсто оних који су у њиховој заједници боравили само годину дану. Чак 90 зависника је, по завршетку лечења, нашло посао. Евентуално оздрављење, објашњава наш саговорник, контролишу психолог, духовник заједнице и васпитач.

Сви који желе да ступе у Земљу живих морају да буду „чисти”, тачније да прођу детоксикацију у некој од здравствених установа. Долазак је добровољан, а они који одустану не могу више да се врате.

– Не може свима да помогне овај начин лечења, али веома је важна добра воља зависника да изађе из зачараног круга – каже отац Браико и додаје да лекари из здравствених установа који се баве болестима зависиости сада могу да упуте пацијенте у ове терапијске заједнице.

Штићеници се лече кроз психотерапију уз молитве, разговоре, радионице, радне и личне обавезе. Инсистира се на здравом животу, поретку и реду.

– Уколико је неко неодговоран, његова лична обавеза је да свако вече устане и каже на који начин је победио своју неодговорност. Некомуникативни морају да причају са браћом – објашњава отац Бранко.

Половина зависника, по доласку у терапијску заједницу, одустаје одлечења, а четврти месец је, најкритичнији.

– У том периоду они се суочавају сами са собом и размишљају о томе коме су све наудили. Многе од њих хвата паника и, нажалост, враћају се старом начину живота – истиче наш саговорник.

Лечење траје између две и три године, а најтеже се лече зависници од синтегачких дрога као што је ЛСД. Лечење жена од болести зависности траје дуже, а двадесетак припадница женског пола спас од дроге потражило је у заједници у Бачком Петровом Селу, једином женском центру овог типа у нашој земљи.

Куће у којима су смештени штићени налазе се у Вилову, Крчедину, Витковцу, Ченеју и Лазаревцу, а у припреми је прихватилиште код Чачка. Ускоро ће под окриље Земље живих ући и спорно прихватилиште при манастиру Црна Река у којем тренутно спас од дроге дражи 72 штићеника.

Према подацима Министарства здравља, подршку заједници Земља живих тренутно пружају, између осталих, по један неуропсихијатар, уролог, дефектолог и кардиохирург, као и по два психијатра, психолога и лекара опште праксе. Лекари у овим прихватилиштима у периоду од по неколико месеци контролишу крвну слику, зубе и кожу пацијената који су под надзором психијатара из оближњих локалних болница.

Циљеви сарадње са Српском Православном Црквом и потписивања меморандума, како кажу у поменутом министарству, јесу вршњачка едукација о штетности дрога, враћање осећања одговорности, самопоуздања и изградња личности зависника у духу хришћанских врлина.

Умире један зависник дневно

У Србији има између 70.000 и 100.000 корисника дрога, кажу у Министарству здравља, а дневно умире један зависник. Просечан животни век наркомана је 26 година, а њихов број се двоструко повећао у последњих десет година. Око 60 одсто младих, углавном средњошколаца, у контакту је са дрогом, а од броја оних који конзумирају психоактивне супстанце, чак 80 одсто њих су хероински, интравенски, зависници. Чак 90 одсто интравенских зависника оболело је од хепатитиса Це. До првог сусрета са дрогом најчешће долази у петнаестој години, али све је већи број деце зависника од 12,13 или 14 година. Сваки зависник у року од шест или седам година „увуче” у овај „зачарани круг” од 10 до 12 особа.

Подршка сарадњи

Др Јасна Дараган-Савељић, директор Специјалне болница за болести зависности у Драјзеровој улици у Београду, каже да је сарадња између Српске Православне Цркве и Министарстеа здравља значајна. – Рехабилитациони центри за зависнике недостају нашој земљи, а боравак у њима представља значајан део пута ка оздрављењу ових људи. У својеврсним комунама, какве функционишу и при нашој Цркви, зависници се укључу у живот који подразумева свакоднеане радне обавезе и разговоре. На тим местима они налазе смирење – каже наша саговорница.

Јелена Попадић

Извор: Политика, фото: Земља живих