Почетна КУЛТУРНА ПОЛИТИКА Густав Климт: СЛОБОДА ЈЕ ЖЕНА

Густав Климт: СЛОБОДА ЈЕ ЖЕНА

by pera

Жена је централни и основни мотив Климтових дела. На сликама овог контроверзног аустријског сликара, приказ мушкарца веома ретко можемо видети. Мушкарац је споредна фигура, пијун у шаху, режисер и статиста, попустљив господар и слуга. Његово присуство само наглашава већ пренаглашену сензуалност и лепоту жене. Климт је сликао нага женска тела, а основни принцип његовог сликарског киста је слобода. Овом тематиком Климт иницира ослобођење од крутих и сувих реалистичних портретисања женског лица и тела, уштогљених одевних форми и конзервативизма бечке аристократије. Слобода је по схватању Климта основни принцип природе. Стабло као симбол живота, вода као нужност, ватра као потреба, жена као злато и мера вредности.

Као типични представник симболизма у сликарству, Климт управо слободу поистовећује са женом. Он наглашава њен ерос и поставља је у центар универзума. Жена је нужност, извор живота, мајка, љубавница, судија. Са рођењем жене, рађа се пролеће, она се буди, као што се буди и природа. Управо из тог разлога се на његовим сликама неретко приказује зеленило, хиљаде цветних мотива и орнамената, са покривачима у облику ливаде који скривају њено тело и који симболички приказују земљу из које се рађају биљке.

Климт покушава да основне законе природе пренесе на своје слике. Он нам говори о жени која је била роб друштва у времену у ком је живео. Он слика скривену потребу те жене да се ослободи, да „процвета“ и да схвати да је њена слобода њено највеће богатство. Она се рађа са рађањем своје сексуалности. Жена је Ева, живот, али и патња и смрт. Он кроз низ симболистичких мотива заправо ствара реалну слику жене коју она има о себи када је сама, ван друштвеног критицизма и наметнутих норми понашања које значе затвореност и неслободу. Климт заправо критикује то друштво и окружење, сматрајући да жена у њему „гладује“ и да је треба „хранити“ њеном лепотом, а не одузимати је. У том смислу, Климт жену „ослобађа“ поистовећујући је са уметношћу која је у том времену такође била спутана.

Најпознатија Климтова слика, на којој је поред жене приказан и мушкарац, је слика „Пољубац“ (1908). Ова слика је настала у његовој „златној фази“. Климт је ову слику насловио као „Љубавници“ и први пут је изложена под тим називом, да би исти касније био промењен. Сматра се да је на овој слици приказан сам Климт и једна од његових великих љубави, модна креаторка Емили Флеге, с обзиром да на полеђини ове слике постоји запис „Емили“.

На слици можемо видети двоје људи у љубавном заносу. Мистичност ове слике се константно покушава одгонетнути кроз дефинисање природе овог љубавног односа. Да ли жена одбацује мушкарца који је грли, тако што га гура од себе или му својим положајем главе и руку говори да јој је потребан и да га жели?

Ако посматрамо слику, можемо видети да мушкарац и жена чине једно тело, јер не постоје јасне линије које их раздвајају, дакле они чине јединство природе. Својим телима, у загрљају, они се налазе на ивици ливаде. Сама чињеница да стоје на ивици, говори о некој врсти забрањености њиховог односа. Мушкарац својим рукама чврсто држи женску главу и љуби је у образ, док се она упија у његово лице.

Мушки принцип, односно снага мушкарца је на овој слици дефинисана кроз низ и склоп црних и белих правоугаоника покривају његово тело. Они могу симболизовати мушку логику, математички ум и физичку снагу, док је жена прекривена цветним мотивима у облику кругова, који опет симболизују женску емоцију, плодност и њену сањалачку природу. Правоугаоник може да симболизује и потребу за заједништвом-домом, док круг може представљати животни циклус, време, кретање и рађање.

Климт је сликао многе познате даме свог времена. Он је њихову личност и стил живота наглашавао мотивима раскоша. Волео је да приказује жене као фаталне, пуне самопоуздања, свесне своје заводљивости и лепоте.

Густав Климт потиче из сиромашне граверске породице. Своју професионалну каријеру је започео у Бечу када је добио задатак да наслика таваницу једне од сала Универзитета у Бечу. Када је завршио слике за таваницу, наручиоци дела су били запрепашћени мотивима које је изабрао. Климт је „Медицину“, „Филозофију“ и „Право“ представио као наге жене. Због тога, ови његови радови никада нису прихваћени нити изложени у јавности, јер су били превише модерни и либерални за тадашње универзитетске конзервативне умове. Ове слике су уништене током Другог светског рата.

За Климта се говорило да је био велики заводник и да је имао бројне паралелне љубавне везе. Такође се није сазнало ни колико је потомака заправо имао. Никада се није женио. Умро је 1918. године у 55 години живота од последица можданог удара.

У 2012. години је у Аустрији обележено 150 година од рођења овог великог сликара. Слика „Пољубац“ се и данас може видети у музеју Белведере у Бечу.

Климт нам је оставио у наслеђе схватање о универзалној и непролазној лепоти жене. Међутим, жене нису лепе само на његовим сликама. Довољно је прошетати улицом и погледати његовим очима. „Слобода је жена, узми је.“