Почетна Политикон Direktor BIA može da ima vlast, ali ne mora i moć

Direktor BIA može da ima vlast, ali ne mora i moć

by pera

Izmene i dopune Zakona o bezbednosno informativnoj agenciji (BIA), koje donose veća ovlašćenja za direktora Agencije, stiže u Skupštinu po hitnoj proceduri. Miroslav Hadžić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže da se time želela izbeći javna rasprava, a iza svega stoji namera da se vlast vladajuće većine ojača i ukrupni.

Hadžić napominje da u tekstu Izmena i dopuna zakona o BIA nema ničega što bi zahtevalo hitnu proceduru, ali da je tako nešto moguće jer vlast ima većinu u parlamentu koja joj omogućava da na takav način donosi zakone.

“Ovde je očigledno da se htela izbeći javna rasprava. To je manir i ove i prethodnih vlasti, to je manifestacija bahatosti i osionisti”, ocenjuje Hadžić.

Dodaje da u Srbiji vlast sve meri po meri svojih interesa, a da je u državi na delu sistem ispražnjen od moći, to jest moć je kod jednog čoveka.

“Moć je kod Vučića, pa makar on bio i predsednik mesne zajednice. To je važilo i za neke prethodnike. On hoće da ukrupna i ojača moć. On ima iluziju da ima moć i u sektoru bezbednosti”, kaže Hadžić.

Objašnjava da se zakonom može dati vlast direktoru BIA, ali da to ne znači da će on imati moć u i nad službom i ističe da nijedan direktor nikada ne zna šta mu se tačno u službi dešava.

“Jedno je kada direktoru bezbednosne službe date vlast, a drugo je da li ima moć. Oko njega su ljudi iz službe, koji imaju druge interese…Vlast je kod direktora, ali moć je kod onih koji rade u agenciji. Nema tog direktora koji ima stvarni uvid šta se dešava u službama. Svako oblikuje informaciju po tome šta bi šef voleo da čuje. To su institucije koje imaju sposobnost strašne opstrukcije igre. Da vam govore ‘šefe tako je’, a oni su ti koji vuku konce”, objašnjava Hadžić kako BIA i slične službe funkcionišu.

Upravo u tome on vidi razlog zbog kog ove Izmene zakona idu u hitnu proceduru, pošto se veliki deo tih izmena odnosi na status zaposlenih u BIA.

“Hteli su da se udalje od zakona o policiji, da eliminišu sve ono što im smeta, plus najava uvođenja platnih razreda u javnom sektoru. To su dva ključna razloga”, objašnjava Hadžić.

Prema podacima Share fondacije, oko 100.000 ljudi u Srbiji godišnje bude pod nadzorom državnih organa, a od tri mobilna operatera, samo Telenor evidentira direktne pristupe. Prema toj evidenciji, državni organi su u 2016. pristupili 70.000 telefona i uređaja.

Hadžić kaže da je to globalni trend koji je dobio legitimitet posle 11. septembra i ističe da iza toga stoji stav da je priča o demorkatiji lepa, ali je nacionalna bezbednost važnija.

“Ovde se to dešava od 2000. godine. Prvi zakon o BIA donet je kada je VBA uhapsila Momčila Perišića, potpredsednika vlade. Očigledno je da se ne želi urediti to. Pripadnici službe za to nisu zainteresovani jer im omogućava da vršljaju i prikupljaju podatke koji im nisu potrebni za predmet, ali su im potrebni”, kaže Hadžić.

Zakon o BIA biće izmenjen i delu koji se tiče bezbednosne provere. Hadžić objašnjava da se tom promenom dozvoljava da oni koji su vraćeni u BIA po odluci suda, moraju ponovo da podležu bezbednosnoj proveri i ne moraju da budu primljeni nazad na posao.

“Ovo je varijanta da izigrate sud, poništite odluku suda. Ovde nema mogućnosti prigovora na nalaz o bezbednosnoj proveri, to je diskreciono pravo službe, direktora. Tako su službe u komunističko vreme radile”, rekao je Hadžić.

Dodaje da je problem što podaci koji se prikupe tokom bezbednosne provere ne budu uništeni za one kandidate koji nisu primljeni u službu ili u neko ministarstvo, već se oni skladište i gomilaju.

“Nigde nije predviđeno uništavanje prikupljenih podataka. Izvor moći službe je tajno znanje o građanima i znanje o tajnama građana”, istakao Hadžić.

 

Izvor: N1