Почетна КУЛТУРНА ПОЛИТИКА АУТОМЕХАНИЧАР УМЕТНИЧКЕ ДУШЕ – Он је прави мајстор Живота!

АУТОМЕХАНИЧАР УМЕТНИЧКЕ ДУШЕ – Он је прави мајстор Живота!

by pera

Драгиша Крунић (1929 – 2004) је јавности најпознатији као косценариста популарне ТВ серије “Приче из радионице”, са Зораном Радмиловићем у главној улози. Серија и главни лик мајстор Животе су настали на основу Драгишиних бројних догодовштина са муштеријама и радницима.

Драгиша Крунић педесетих година на Пашином брду отвара приватну аутомеханичарску радњу, а од 1968, након година оправљања “фића” и “шкода”, одлучује да почне искључиво да “лечи болесне пежое”. Његова радионица је, убрзо по отварању, постала права мала уметничка колонија, у коју су колико због оправке аутомобила, толико и због самог Драгише, долазила позната уметничка имена ондашњег Београда.
– Међу редовним муштеријама били су Милић од Мачве, Мића Поповић, Душко Радовић, Љубивоје Ршумовић, Здравко Шотра и многи други. Тамо се певало, сликало, филозофирало и глумило, а оправка аутомобила служила је тек као успутни повод да се онде наврати и дуго остане – каже Анита Панић.

Љубивоје Ршумовић сведочи како је Драгиша почео да објављује прве песме.

– Један дан, у његовој радионици, каже мени Драгиша: “Те твоје песме, Ршуме, ја могу 20 таквих песама да напишем за дан.” Изненађен, предложим му да се опкладимо у ручак за ту његову тврдњу. Сутрадан одем ја у кафану да се нађем са њим да бих добио тај ручак, а он пред мене потури песме. Ја их прочитам, и као већ искусан песник, нисам имао ништа у тим песмама да исправим, толико су биле добре. И тако изгубим опкладу. Предложио сам му да однесем једну песму у “Борбу” да је објаве, и он се са тим сложио. И тако је Драгиша почео да пише и објављује песме – прича Ршумовић.
За свог живота, Драгиша Крунић је објавио три збирке песама: “Између хлеба и неба” (1975), за коју је предговор написао чувени песник Душан Матић, “Моје муштерије“ (1982) и “Заточеник ноћи” (2000). Објављивао је у “Јежу” и многим другим листовима и часописима, добитник је Јежове награде за сатиричну поезију.

Како су настале “Приче из радионице”

Редитељ Здравко Шотра са Драгишом је писао сценарио за популарну ТВ серију “Приче из радионице”. Већина ликова заснована је на стварним људима и догађајима.

– Драгиша је био обдарен драгоценом способношћу запажања. Радећи дуго у радионици, имао је прилику да уочи разне карактере и појаве међу људима. Већ је имао у глави контуре ликова и многа догађања за серију. Моја улога била је да својим искуством помогнем да се све то драматуршки уобличи и артикулише. Најпре смо сели код “Вечитог младожење” на Црвеном крсту, и уз пршут и пола литре црног вина смислили синопсис серије. Сутрадан, када сам га посетио у радионици, видим Драгишу како седи на ниској сећији у омањем предворју своје куће, а на сточићу пред њим писаћа машина. Тако смо почели да смишљамо прве реплике, које бих ја мало уобличио, а он их са два прста укуцавао на машини. Било је и смешних ситуација, у том периоду када је Драгиша прилично запоставио поправку аутомобила и посветио се писању. Дође тако нека муштерија и пита га има ли гуртне, а Драгиша одговара: “Какве, бре, гуртне, видиш да са Шотром пишем серију!” – прича Шотра.

Подела улога

– Знали смо унапред да ће мајстора Животу у “Причама из радионице” играти Зоран Радмиловић, његову жену Савету Мира Бањац, Гвозденку Милена Дравић, Пуфту Бата Живојиновић, Кроку Мића Томић, а Стево Жигон човека манијакално забринутог за свој ауто. Зоран је у овој улози пливао као риба у води – каже Здравко Шотра.

Аплауз у пулској Арени

– Повео сам Драгишу и на филмски фестивал у Пулу, као косценаристу филма “Шеста брзина”, где се он поклонио пред публиком, када му је аплаудирало десет хиљада људи. Од времена Хадријана, па наовамо, ниједном аутомеханичару није одата таква почаст у Пулској арени – присетио се Шотра ових незаборавних тренутака.