Почетна КУЛТУРНА ПОЛИТИКА I NERVOZA IMA SVOJE PREDNOSTI…

I NERVOZA IMA SVOJE PREDNOSTI…

by pera

Koja je veza između inteligencije i anksioznosti?

Ako brinete mnogo i često – vaša anksioznost može da bude znak visoke inteligencije. Tako bar kažu vrhunski američki terapeuti. Ova pomalo diskriminativna ideja postoji već neko vreme: izreka da je neznanje blaženstvo sugeriše i obrnuti smer – da znanje podrazumeva bol. Sada ta tvrdnja dobija i naučnu potvrdu.

U nedavnoj studiji, psiholog Aleksander Peni i njegove kolege ispitali su više od 100 studenata na Lejkhed univerzitetu u Ontariju, zamolivši ih da prijavljuju svoj nivo zabrinutosti. Istraživači su otkrili da su oni studenti koji su bili anksiozniji i više se slagali s izjavom tipa “uvek sam zabrinut zbog nečega”, imali viši rezultat na testu inteligencije.

Percepcija da su oni preterano zabrinuti pametniji ojačana je čudnim eksperimentom iz 2012. psihologa Cahi Ein-Dora i Orgada Tala, iz interdisciplinarnog centra Herzlija u Izraelu. Eksperiment je merio slučajne nalete stresa kod 80 studenata. Njihov posao je bio da ocenjuju crteže softverskog programa, uz jedan namešteni “detalj”: tokom tog posla “slučajno” bi aktivirali opasan kompjuterski virus. Tada bi obučeni glumci “izdramili” da je neophodno otrčati po tehničku podršku hitno, pre nego što vredna arhiva potpuno nestane.

Na tom putu su ih čekale još četiri pripremljene prepreke, na primer, neko bi ih u hodniku zadržavao zbog ankete, ili prosuo hrpu papira da ih uspori. Oni sa najviše anksioznosti bili su koncentrisaniji na tako običan zadatak kao što je rešavanje dovođenja programera. “Anksiozniji pojedinci bili su manje spremni da odlažu izvršenje zadatka”, navodi se u studiji.

Studija psihijatra Džeremija Koplana iz SUNY Downstate medicinskog centra u Njujorku, pokazala je da oni sa snažno izraženim simptomima opšteg anksioznog poremećaja imaju viši IQ od onih sa blažom manifestacijom anksioznosti. Ta ideja da su oni zabrinutiji mudriji od ostalih objašnjava se time da je anksiozan um istraživački (traži problem i mane), a pametniji ljudi imaju kognitivnu sposobnost da istraže više uglova bilo koje situacije, za dobro ili loše. “Moguće je da su verbalno inteligentniji individualci sposobniji da razmotre buduće i prošle događaje u više detalja, vodeći do intenzivnijeg razmišljanja i brige.”

Interesantno je da je ovaj odnos anksioznosti i brige produktivan i u obrnutom smeru: deca s više predispozicija za anksioznost mogu da budu pažljivija ili marljivija u školi, na primer, i tako poprave svoj IQ. A pametniji ljudi uvek pronalaze više stvari oko kojih bi bili zabrinuti.

Oni koji se plaše aviona razvijaće raznorazne kreativne scenarije u svojoj glavi, kako tvrdi psihoterapeut sa Menhetna Džonatan Alpert, koji anksioznost tretira kao vrstu prenaglašene opreznosti. Anksiozan tip će možda biti zabrinut da je mehaničar bio umoran i da nije dobro proverio avion, ili može da brine zbog ptice koja bi mogla da uleti u motor, i tako redom… Ako je ova uzrujanost zasnovana na realističnim predviđanjima mogućih budućih događaja, prema rečima terapeuta iz Los Anđelesa Alena Vagnera, to može da vodi ka bezbednosnim rešenjima koja sprečavaju katastrofe.

Ovakva interpretacija anksioznosti potpuna je kontra drugim studijama koje naglašavaju negativnu vezu između inteligencije i anksioznosti. U Koplanovoj studiji o višem koeficijentu inteligencije kod ljudi s težim simptomima opšteg poremećaja anksioznosti, upravo je izmerila korelaciju višeg koeficijenta s manjim stepenom brige u kontrolnoj grupi. Prema Robertu Epstinu, psihologu sa Američkog instituta za istraživanje ponašanja i tehnologije, inteligencija donosi više vedrine. “Kad ste anksiozni, ne možete da razmišljate jasno”, kaže on. Ali, ako se osvrnete unazad, najinteligentniji ljudi sveta bili su izuzetno anksiozni – Nikola Tesla, Čarls Darvin, Abraham Linkoln, koji je sebe opisao kao “prirodno nervozni temperament”.

Munkovo delo “Vrisak” nastalo je dok je doživljavao panični napad koji se manifestovao kroz viziju neba crvenog kao krv. “Stajao sam drhteći od anksioznosti – osetio sam beskrajni vrisak koji odjekuje prirodom”, navodno je rekao Munk.

Koji god nivo kreativnosti posedujete, ako vas prati strah, verovatno ćete imati više šansi da preživite, kažu psiholozi. Kad vam neko sledeći put kaže da se opustite, objasnite da nervoza ima svoje prednosti, kao na primer viši IQ.

Izvor: NEDELJNIK

Priredila Zorica Marković