Почетна Интервју Бранка се једном рађа!

Бранка се једном рађа!

by pera

Бранка Веселиновић чита „Политику” и у 99. години

Радосна и крхка, али и озбиљна и сигурна у оно што говори – све то је и даље славна и весела Бранка Веселиновић, најстарија српска глумица. И најстарија читатељка „Политике” која прославља 99. рођендан.

Дочекала нас је  у заказано време, само дан уочи 99. рођендана, у породичној кући у центру Београда. Дотерана, са благим осмехом и помало промукла од узбуђења, седа у столицу за љуљање у гостинској соби на спрату.

Причу о прохујалим временима започиње полагано, у слављеничкој атмосфери.

– Раније сам новинарске екипе дочекивала у доњем делу куће, где и живим, али сам сада за вас и за моју „Политику” уредила собу успомена. Погледајте, зидове красе фотографије мог супруга Млађе и мене, слике које сам сама урадила. Ту су и тањир моје баке, прабакина ваза и наравно – лутке. Некада их је било 700, сада су многе поклоњене, али једна нема цену. То је мој Лапонац Сармико – грлећи га, слављеница Бранка позира пред објективом.

– Свакога дана барем трипут погледам ове фотографије, од родитеља, до Млађиних и мојих, сетим се догађаја који су на њима забележени, где смо тад били, с ким, како је било… И тако вежбам мозак, тада ми изнова затрепери душа. То би свако у трећем добу требало да ради – несебично саветује „старије”, који су углавном деценијама млађи од ње.

О својих 99 Бранка и не размишља, то јој је сасвим неважно, каже.

– Битно је само имати на уму да младост не може да се врати. А у старости треба избегавати страх, сујету, очај и злобу због тога што су други млади, а то више нисте ви – уверена је Бранка.

За све који газе стазама старости има само једну поруку, заправо стих који је ова дама у годинама измислила само за читаоце „Политике”: „Нема нигде да нађете вреће, где се могу сакупити среће.”

– Треба бити задовољан, то је суштина – кратко додаје.

Дан ове уметнице, која је играла у неколико десетина филмова и серија, не може да почне без молитве и шоље чаја. Телесне вежбе се подразумевају.

– Сваког дана вежбам. Ујутро више, увече мање. Чај је ту за добро јутро, али кафу не пијем. Нисам никада била „кафарош”. Волим да слушам музику, умем у њој да уживам и до касно у ноћ, некад и до један изјутра. Опушта ме класика: Моцарт, Бетовен, домаћа забавна музика… – набраја Бранка.

Рецепата за дуговечност нема, сем једног: „Ако не знате да праштате, научите.”

– У животу је важно да се не бојите старости. Зато треба на време да се окружите младошћу. Ево, тако сам радила, а богами и сада. Ту сте ви, стално ми звони и телефон, позивају ме непознати да чују како сам, доскора сам одлазила и у клубове пензионера где сам им рецитовала. Срећа је све то, да будеш жив и да те људи воле – скромна је Бранка.

Можда баш због тога ова витална дама и на прагу свог првог века нема никакве главобоље, чита без наочара, чује перфектно…

– Умерена сам у свему, не једем масно нити слано, никад нисам пушила… – открива.

На све то, како нам додаје њена геронтодомаћица Зорица, Бранка заиста мало једе – „као птичица”, али зато воли пилећи батак са кромпирићима. А богами и да окупи друштво пријатеља. Уз њу су увек њене другарице: Душанка, Верослава, Зорица…

Ужива и у томе што претаче стварност у поезију. То није њен хоби, насушна је потреба то, вечна тежња да сваког помилује погледом, осмехом, руком… Тако је срочила и чувену „Књигу о доброти”.

– Кад год могу посетим и домове пензионера, била сам баш пре неколико месеци у једном. Све оно што сам имала дала сам деци, а и ово што ми је преостало стићи ће до малишана – каже неуморна хуманитарка.

О њој је чувена Десанка Максимовић с којом је Бранка дуго друговала и барем десетак година обилазила школе где су заједно увесељавале најмлађе, изрекла ону чувену: „Бранка срце греје и сваког насмеје.”

На тај начин је забављала и публику у позоришту и крај малих екрана, чак и када се пензионисала. Кад се званично то догодило, Бранка не памти, али се сећа да је и у пензији глумила, у Чеховљевој ТВ драми „Три сестре”.

– Сада живим мирно, од своје националне пензије, и не могу да се  пожалим. Донедавно сам ишла и у позориште, увек сам седела у првом реду у Југословенском драмском. Престала сам то да радим, не зато што сам остарила, већ због тога што немам више шта да гледам. Била сам на свим представама, и то више пута – шали се Бранка.

Кад би је сада упитали да заигра у некој серији, филму, позоришту, ипак би, каже, одбила улогу.

– Доста је од мене. Али, зато вас, новинаре моје „Политике” могу да угостим, чак и када сам овако промукла – додаје она.

О стотом рођендану и не размишља.

„Како сада ствари стоје са срцем и плућима, можда га и прославимо. У ствари, нећу да прослављам стоти, него ако буде било мог следећег рођендана, онда се сигурно видимо”, поручује нам Бранка Веселиновић.

Ватрогасни официр и амбасадор Уницефа

Сваку своју годину Бранка Веселиновић испунила је животом. Рођена је 16. септембра 1918. у Старом Бечеју, у тадашњој Аустроугарској. Завршила је Глумачку школу при Народном позоришту у Београду, а почела да глуми 1938. у Народном позоришту у Новом Саду, у представи „Карлова тетка”.

За живота је овенчана бројним признањима, а постала је и почасни грађанин Новог Сада и „Дечјег села”. Наступала је и у емисији „Весело вече”, а била је и ватрогасни официр и почасни амбасадор Уницефа. Пре пет година са супругом Млађом Веселиновићем основала је фонд за најбољу годишњу глумачку награду. Говори француски, мађарски, немачки, руски и енглески језик.

Старачки жар

Старост није срамота

И о томе доста.

Још мало живљења

У старости оста.

И немој, младости,

Са мном да се шалиш.

Тужно да се смешкаш

Или да ме жалиш.

Нека ти твој млад живот

Пружи и старачки жар!

Ако нећеш да остариш,

То је твоја ствар!

Мили моји,

Па шта да се ради,

Не можемо, људи,

Вечно бити млади!

Бранка Веселиновић, 1998. године

Бранка се једном рађа

Сви смо је волели,

све те године,

глумци, песници, народ, Млађа,

многе су се глумице

лепотице родиле –

али Бранка се једном рађа!

Перо Зубац 

ИЗВОР:ПОЛИТИКА