Почетна Колумна JELENA JELISAVČIĆ – “TVRD” ODGOVOR NA “MEKI” TOTALITARIZAM DŽORDŽA SOROŠA

JELENA JELISAVČIĆ – “TVRD” ODGOVOR NA “MEKI” TOTALITARIZAM DŽORDŽA SOROŠA

by pera

Svima je poznata starozavetna priča o izraelskom kralju Solomonu i dve žene koje su trvrdile kako su majke istog deteta i na koji način je mudri kralj rešio tu nemilu situaciju. Dete je dao ženi koja je dete htela da preda drugoj ženi nakon pretnje kralja da će dete podeliti na dva dela. To jeste bila majka. Ova priča je zapravo paradigma mudrosti i pravičnosti, a ne deo nekog kriminalističkog romana ili horor filma, kako je posredno predstavljaju oni, koji je stavljaju u savremeni politički okvir kao analogiju izmedju višedecenijskog pitanja – čija je Palestina. Izrael bi trebalo da bude ona žena koja je dete htela da podeli, dakle hladnokrvni ubica, koji se tako ponaša samo iz razloga što dete (Palestina) nije njeno.
Antisemitizam je prošao razne faze tokom nekoliko hiljada godina duge istorije jevrejskog naciona. Od etničkog u staroj Grčkoj, antisemitizam religiozne prirode, klasnog, socio-ekonomskog, rasnog i savremenog, onog koji se odnosi na diskriminacija jevrejskog naroda koji živi u Izraelu. Ono što bi trebalo nas, Srbe da intrigira ali i zabrinjava jeste nerazumevanje jevrejskog pitanja, što samo po sebi nije problem, jer se generalno od populacije koja je ionako pod konstantnom „mind control“ alatkom Tavistoka ne očekuje da prepoznaje „dublje slojeve“. Problem nastaje kad se na tako razudjenom i plodnom tlu neznanja i pogrešne informisanosti, razne socio-političke patološke formacije koje u narodu poput srpskog koji poslednji sto godina ispoljava izražen mazohistički potencijal, razmnože . Na pomen Jevreja, kod velikog broja Srba danas imate ili indiferentnost ili asocijaciju na Džordža Soroša, amerikanizovanog Madjara koji je poreklom Jevrejin. Prezir prema Sorošu zapravo i jeste opravadan, jer je upravo on poslednjih decenija jedan od glavnih aktera mainstrime politike ali i raznih konspirativnih tumačenja, za koje oni koji sudeluju sa njim u najmonstruoznijoj ideologiji ikada a to je američki, neoliberalni intervencionizam, žele da ih doživimo kao nekakvu teoriju zavere dok oni zastupaju prvu liniju belosvetskih maljeva, u praksi. Medjutim, opravdanost optužnice koja se odnosi na ceo jedan etnički entitet ne samo da je suluda, nego i opasna u kontekstu medjunarodnih odnosa. Svaki pristojan antropolog bi verovatno morao da bude madjioničar da bi dokazao vezu predaka Džordža Soroša sa drevnim Sumerom ili da je on pripadnik rase koja ima korene u biblijskom plemenu. Zapravo, kao i Rotšildi ili Rokfeleri, on ima veze sa hebrejsko-semitskom rasom isto koliko i svaki prosečan Eskim. Široko poznata „filantropska“ delatnost Džordža Soroša, pogodila jei pogadja danas Srbiju, koja je nakon državnog udara 2000. godine, finansiranog izmedju ostalog i njegovim fondovima pored britanskog ogranka belgijskog kralja Boduena koji je finansirao Kanvas, postala polupropustljiva membrana kroz koju prolaze uticaji raznih nevladinih organizacija, koje sve, iz ovog ili onog aspekta imaju za cilj degradaciju nacionalnih, tradicionalnih, kulturoloških karakteristika srpskog naciona, ali i jasno profilisanu političku ulogu u službi srpskih neprijatelja a za račun svojih prekookeanskih poslodavaca.
Medjutim, da li široko poznati (ne)Jevrejin ima iskreniji filantropski aršin prema, neko bi rekao sopstvenom narodu, narodu Izraela? Nešto pre dva meseca ove godine, desio se incident u državi u kojoj je Soroš rodjen, Madjarskoj. Madjarska je jednog jutra osvanula oblepljena plakatima na kome je bilo lice američkog tajkuna, ispod koga je pisalo „ Ne dozvolimo Džordžu Sorošu da se poslednji smeje“. Kampanja je finansirana od strane madjarske vlade kao odgovor podrivanju antiimigracione politike Madjarske države. Iako je ambasador Izraela osudio ovakav čin nazvavši ga antisemitskim, već sutradan je usledio odgovor izraelskog premijera Netanjahua, u kome je izrazio razumevanje za ovakav transparentni protest madjarkse vlade i Orbana, okarakterisavši Soroša kao legitimnu metu kritikei istakavši da kritikovati Soroša nije antisemitizam. Zapravo, neprijateljstvo države Izrael i američkog berzanskog tajkuna koji je odgovoran za slom mnogih ekonomija širom sveta, od Britanije do Gvineje, čini se nema dovoljan publicitet. I to nije slučajno. Malo je poznato da je upravo Džordž Soroš finansijer nevladinih propalestinskih organizacija poput BDS – Boykott, Divestment and Sanctions, koji imaju za cilj kraj izraelske okupacije,izjednačavanje prava gradjana Izraela i povratak palestinskih izbeglica na teritoriju države. Takodje, Soroš je finansijer levičarskih organizacija poput New Israel Fund koje imaju za cij da kroz kontrolisani haos šire svoj aktivizam u Izraelu na čijem je čelu liberalno nacionalna opcija. Medjutim, ono što se dogodilo 2015. godine za vreme parlamentarnih izbora u Izraelu, stavilo je Soroša na listu nepoželjnih gostiju u Izraelu, zauvek. Zapravo, američki Stejt department preko organizacije OneVoice Foundation finansirao je grupu V15 u Izraelu, koja je vodila aktivno prljavu kampanju protiv Netanjahua i Likude, pre svega iznošenjem tračeva i fingirajući kompromitujuće materijale. Organizaciaja je u vlasništvu Džordža Soroša i zalaže se za nezavisnu i održivu palestinsku državu. Takodje, Soroševe fondacije finansiraju i mnoge druge propalestinske organizacije kao što su Grupa za prava Palestinaca, Liberalne izraelske novine itd.
Izraelski Kneset je prošle godine usvojio zakon koji targetira organizacije civilnog društva po kome su dužne da drzavi Izrael podnesu izveštaje o svom poslovanju i finansiranju kao i o njihovom odnosuprema medijima. Šef izraelske opozicije Isak Herzog je ovakav zakon ocenio kao fašizam (?!). Zvuči poznato, zar ne?
Dakle, ovakav odnos čoveka koji je samo deklarativno Jevrej prema državi koja bi trebalo da mu bude matica i zona njegovih interesa u pozitivnom smislu, ne može se nikako nazvati nacionalnom solidarnošću, naprotiv, ruši u potpunosti platformu za savremeni antisemitizam i obara hipotezu o sveopštem i vanvremenskom „jevrejskom zlu“ koji je postao aksiom. Srpski narod mora da izadje iz matrice višedecenijske antisemitske propagande i u budućnosti pažljivo bira saveznike na osnovu empirije ne na osnovu iluzije i fabrikovane istine iz britanske manufakture.
„Ko god da hoće da pomogne u rešavanju našeg konflikta, neka ga prvo zaboravi“, rekao je izraelski ministar odbrane, Avigdor Liberman. Zapravo, u ovoj kratkoj rečenici sadržana je sva filozofija odbrane suvereniteta jedne države. Mislimo o tome dok Soroš finansira desetine nevladinih organizacija u Srbiji, i totalitarnu levicu i one koji mirišu Mein kampf, i one koji maštaju o nezavisnoj Vojvodini, i sudije i tužioce, i homoseksualce i kravate na devojčicama a sve to dok nam Persija diše za vratom.
Toga u Izraelu nema. Nema ni Džordža Soroša. A ni Izraela u njemu.

Politikon