Почетна Колумна Шешељ – политичка старлета!

Шешељ – политичка старлета!

by pera

Пише: Донко Ракочевић

Јуродивост (или лудост Христа ради) је наизглед неразумно понашање у религијске сврхе. Јуродиви обично шокирају околину скаредним поступцима, ради прикривања сопствене побожности. Скривају се под маском безумника и бестидника, излажући се порузи околине.

Старлета је по дефиницији филмска или позоришна глумица која игра споредне улоге. Но, код нас се старлетама данас називају буквало све дјевојке које су популарне а ништа не раде; можда се понекад сликају голишаве за таблоидну штампу или учествују у неком ТВ ријалитију.

Јуродиви све ради због љубави према Богу, старлета све чини због љубави према новцу и слави.

Шешељово понашање током цијеле његове каријере на први поглед личи на поступке неког јуродивог човјека. Требало би пуно простора да се наброје сви његови скандали и вулгарне изјаве, а врхунац је у овом смислу представљала његова фотографија објављена на Инстаграму у децембру 2015. године, на којој се види како, у сред великог божићног поста, обрађује месо са великим ножем у руци.

Но, за сваког ко је помније пратио његов животни и политички пут, јасно је да ту нема ни „ј“ од јуродивости. Крајњи циљ његовог наизглед јуродивог понашања није љубав према Богу, него љубав према новцу и слави. Дакле – старлета! Зато се онако лијепо синоћ уклопио у ријалити програм „Задруга“ са осталим Пинковим старлетама.

После његовог изласка из хашке тамнице, многи су очекивали да  ће кренути у жестоку кампању против политике Александра Вучића, али од тога није било ништа. Напротив, кренуо је у обрачун са Вучићевим противницима, почев од Томислава Николића, преко Саше Јанковића, до првака српских националних организација. Ни синоћ, у ријалитију, није пропустио прилику да на најпримитивнији начин извријеђа Бошка Обрадовића, предсједника организације „ДВЕРИ“.

Када је 1998. године долазио у Црну Гору, у предвечерје парлментарних избора, није хтио да услиши молбу истакнутих српских и опозиционих представника – да Српска радикална странка не учествује самостално на изборима, како не би расипала гласове, поготову што се знало да неће прећи цензус. Тада је изрекао ону чувену реченицу: „Ја нисам председник српског народа, него председник Српске радикалне странке. Плаћен сам да водим рачуна о интересима моје странке!“ У међувремену је био на Миловој предсједничкој инаугурацији на Цетињу.

Познато је да је његова каса увијек била пуна, наплаћивао је услуге сваком режиму, а посебно добро је наплатио  улазак у коалицију са Милошевићевим СПС-ом. Вјероватно је добро уновчио и ову посредну подршку Вучичевој политици.

Узимао је паре чак и за интервјуе. Када сам га једном позвао да направимо разговор за Исток, рекао ми је: „Може, али то кошта!“ Пошто сам му рекао да ми не пада на памет да дајем новац за тако нешто, предложио је: „Ајде онда да се овако договоримо: доле у Подгорици је онај мој клипан Александар Вучић, па да му мало објасниш политичке прилике у Црној Гори и да га припремиш за ТВ дуел са Новаком Килибардом…“ Тако сам упознао Вучића, а преко њега и Шешеља и уопште строгу хијерархију њихове странке. Док је преко телефона разговарао са Шешељем, Вучић је буквално стајао мирно, а када би му се јавио сарадник који му је писао саопштења, из Вучићевих уста је текла ријека највулгарнијих псовки због лоше сроченог текста. Увјерен сам да су оне очигледне „побркотине“ у Вучићевом понашању – последица вишегодишње тортуре коју је трпио од свог партијског шефа.

И Шешељ и Вучић су, као старлете, жељни славе, данима би са уживањем стајали пред ТВ камерама, само што Вучић није залуђен и за парама као Шешељ и старлете; он пати од тзв. јерусалимског синдрома – умислио је да је месија који ће, после периода патњи и мука кроз које је прошао српски народ, направити савршено „царство“. Шешељ је паметнији, зна да је то утопија, прилагођава се данашњем систему вриједности у којем три прва мјеста заузимају – паре, паре, паре.

И баш му добро иде – синоћ је за три сата „глупирања“ у „Задрузи“, узео 100.000 евра од Жељка Митровића, и узред испромовисао своје књиге које нико не чита, и попљувао поједине Вучићеве противнике – чисто да узме још коју кинту.

Војислав Шешељ – четнички војвода! Како то скаредно звучи. Ни Вељко Булајић у својим филмовима није успио да наружи четнике, колико је то успјела, својом појавом, ова политичка проститутка!