Почетна Политика Sedamnaest godina od 5. oktobra

Sedamnaest godina od 5. oktobra

by pera

Oni koji su petog oktobra 2000. stajali na čelu jedne opozicione kolone svrstane u koaliciju Demokratska opozicija Srbije, sa 17 godina duge distance saglasni su u jednom: posao koji je tada započet nije završen do kraja.

Sagovornici Danasa ne dovode u pitanje pozitivne istorijske posledice petooktobarske revolucije, poput demokratizacije zemlje, otvaranja ka Zapadu i slobode medija, ali većina ističe da ostaje žal zbog izostajanja lustracije političkih stranaka i delatnika protiv čije vladavine su tada ustali.

Velimir Ilić: Nažalost, nismo ih dokrajčili

Velimir Ilić, dugogodišnji postpetooktobarski ministar i predvodnik “juriša” na zdanje Narodne skupštine, ističe da su tekovine Petog oktobra uvođenje demokratije u Srbiju, oslobađanje medija, demokratizacija izbornog procesa i najzad otvaranje Srbije ka svetu. On se priseća da je bilo predloga da se nekoliko stranaka bivše vlasti zabrani, ali se na kraju to nije desilo, te da kao rezultat, sedamnaest godina kasnije, ponovo imamo JUL na vlasti.

– Peti oktobar ih, nažalost, nije dokrajčio. Ja sam, između ostalih, takođe jedan od krivaca za to, jer sam se posle pobede povukao u Čačak da budem gradonačelnik. Danas, pod ovom vlašću, vratili smo se godinama unazad. Nekad nisam mogao ni da zamislim da će neko u Srbiji glasati za listu Ramuša Haradinaja, niti da će na čelo Vlade stati osoba koja to ničim nije zaslužila niti iko zna ko je ona uopšte – ističe Ilić.

On upozorava da je danas u Srbiji na snazi kršenje Ustava i da to na prvom mestu radi predsednik države, a da su mediji uzurpirani više nego ikad. Protiv toga, naglašava Ilić, građani nemaju kome da se požale, jer je Ustavni sud kao i ostali sudovi poslušan i služi za zataškavanje afera čelnih ljudi u državi.

– Niko nema pravo da pljuje po narodu koji se Petog oktobra digao na noge kako bi otklonio nepravdu. Danas svaka šuša, koja je za vreme Miloševića radila sve i svašta, putem uzurpiranih medija pljuje po narodu koji se digao kako bi doveo državu u red, što je nedopustivo. Optužuju učesnike petooktobarske revolucije da su bili NATO plaćenici oni koji mu danas ljube ruke – revoltiran je Ilić.

On poručuje da političari moraju da shvate da su funkcije prolazne, ali da su demokratske institucije neophodne za funkcionisanje sistema trajne i moraju da postoje. Ilić je zabrinut jer, kako kaže, mafija vlada državom i pljačka građane na svakom koraku.

 

Rasim Ljajić: Peti oktobar je pozitivan istorijski događaj

– Bez ikakve sumnje, Peti oktobar je pozitivan istorijski događaj, jer je tada jedan autoritarni režim smenjen bez većih incidenata i prolivanja krvi i bukvalno je voljom naroda odbranjen rezultat glasanja na prethodno održanim izborima – kaže Rasim LJajić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija u sadašnjoj Vladi, koji je posle petooktobarskih promena bio na čelu resora za nacionalne i etničke zajednice u Vladi SR Jugoslavije i Državne zajednice Srbije i Crne Gore.

Prema njegovom mišljenju, značaj Petog oktobra je u tome što je tada, pored toga što je oboren nedemokratski režim, zemlja izašla iz međunarodne izolacije, u kojoj je pre toga bila skoro deceniju. On podseća da SR Jugoslavija tada nije bila ni članica Ujedinjenih nacija, te da su nakon petooktobarskih promena ukinute sankcije, a započete ozbiljne reforme koje, kako ocenjuje, još uvek nisu dovedene do kraja.

– Nije bilo realno očekivati da koalicija od 18 stranaka opstane na duži rok. Takav slučaj nije zabeležen nigde u svetu. Naročito što je takva koalicija bila sastavljena od ideološki raznorodnih stranaka a imala je zadatak da sprovede ozbiljne reforme. Stvar je dodatno otežavana permanentnim sukobom između dve glavne stranke te koalicije – Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije, što je značajno usporavalo proces donošenja odluka – smatra Ljajić. On dodaje da su se i ostale stranke u DOS-u međusobno smatrale za konkurente a ne kao partnere, tako da se na kraju sve pretvorilo u borbu za uhlebljenje zaslužnih stranačkih funkcionera.

Zoran Živković: Dolaskom Vučića počela kontrarevolucija

Bivši lider demokratske stranke i predsednik Vlade Srbije od marta 2003. do marta 2004. Zoran Živković naglašava veliki značaj Petog oktobra jer je, po njegovom mišljenju, njime zaustavljeno divljanje političkog ludaka koji je uništavao Srbiju i ceo region. On ocenjuje da su se u prvih par godina nakon petooktobarske revolucije, hrabro i odlučno sprovodili ciljevi njenog nasleđa, ali da su “politički manekeni”, kako ih je nazvao, od 2004. do 2012. uspeli da iskompromituju svaki cilj Petog oktobra.

– Dolaskom Aleksandra Vučića na vlast 2012. počela je kontrarevolucija. Politički manekeni jesu izigrali očekivanja građana, ali odgovornim smatram i sebe, kao i Zorana Đinđića. Naša je krivica što im se odlučnije nismo suprotstavili, što nismo ustanovili ustavni diskontinuitet te što već u decembru 2000. nismo raspisali izbore za ustavotvornu skupštinu – priznaje Živković.

On ocenjuje da bi to dovelo do novog Ustava, te do novog političko-pravnog okvira za razvoj Srbije kao moderne, demokratske države, što bi značilo i lustraciju svih onih kojima su ruke bile krvave, a obraz prljav. Živković zapaža da je posledica te propuštene prilike ono što imamo danas: reanimaciju opskurnih likova iz devedesetih i njihove mračne politike.

Žarko Korać: Peti oktobar nije “događaj propuštenih šansi”

Za razliku od ostalih sagovornika, Žarko Korać, prvi potpredsednik Vlade Zorana Đinđića, nije saglasan sa ocenom da je Peti oktobar “događaj propuštenih šansi”, jer je kako kaže sama činjenica da se dogodio dokaz da u Srbiji postoji dovoljan broj ljudi koji odbacuju glavnu negativnu liniju srpske politike – stalno postavljanje pitanja granica i oružane sukobe kao dominantan način rešavanja etničkih problema.

– Neprekidno i opsesivno krivljenje petooktobarskog događaja i kritikovanje ljudi koji su platili veliku cenu i izložili opasnosti sopstvene živote, po mom mišljenju je potpuno besmisleno. Srbija mora da se okrene budućnosti a ne prošlosti. Postoji mnogo uzroka zašto je Peti oktobar samo delimično ispunio svoje ciljeve i zašto se nada posle nekoliko godina ugasila, ali je sigurno da to nije razlog zbog koga ljudi ovih godina glasaju za ljude protiv kojih su se borili – podvlači Korać.

 

Nenad Čanak: Krv sprana prljavom vodom

Nenad Čanak, koji je u periodu od 2000. do 2004. godine bio predsednik Skupštine AP Vojvodine, kratko je za Danas prokomentarisao da je “Peti oktobar bio dan u Srbiji kada je krv sa ruku kolektivne zablude devedesetih spirana prljavom vodom kolektivne zablude dvehiljaditih”.

Miloš Jovanović (DSS): Koštunica ostavio Ustav i neutralnost

Devedesetih godina smo se suočili sa raspadom Jugoslavije i to je bila istorijska prilika da zaokružimo i naš nacionalni prostor. Nažalost, to nismo uradili, sa malom zadrškom da je Republika Srpska jedna od tekovina tih radova koji su bili, podvlačim, nametnuti srpskom narodu. Od 2000. godine je bilo neke nade i najviše poverenja ulivao mi je Vojislav Koštunica, nisam bio poklonik Demokratske opozicije Srbije. Ako je nešto dobro urađeno, to stavljam na račun Koštunice i to je neka tekovina koju mi kao stranka baštinimo – Ustav, Preambula i vojna neutralnost i to je stvar kontinuiteta”, ocenio je za Sputnjik Miloš Jovanović, aktuelni predsednik Demokratske stranke Srbije, čiji se osnivač Vojislav Koštunica, nakon izbora 2014. na kojima DSS nije prešla cenzus (vratila se u parlament 2016) povukao potpuno iz stranke i iz javnog života.

Maja Videnović (DS): Kad god bace kamen na ovaj datum, njihova priča o Evropi oslabi

– Sećam se svakog trenutka tog dana i sećam se svih ljudi sa kojima sam tog dana, te cele noći i narednog jutra bila ispred skupštine. Sećam se nade koju smo nosili, hrabrih, upornih, doslednih i složnih ljudi koji su se izborili za šansu da žive u normalnoj zemlji. Građani su se izborili za slobodu i zato je taj dan za mene najvažniji dan u našoj modernoj istoriji. Sva naknadna razočaranja to ne mogu da promene, ali ona su lekcija, putokaz svim narednim vladama i obaveza za svakoga od nas, kaže za Danas Maja Videnović, poslanica Demokratske stranke. “Sećam se i onih koji su Peti oktobar i tada gazili i monstruozno zaustavili 12. marta. Protivnici ideje Petog oktobra u taj veliki dan unose dnevnopolitičke agende. NJihove namere da umanje značaj Petog oktobra i da ga kriminalizuju potpuno su pogubne, pogrešne, kukavičke i netačne. Danas su više nego jasne namere onih koji ga relativizuju, revidiraju, jer je on i jasno podsećanje na to ko su bili tada oni koji su danas na vlasti, u šta su verovali i za šta se zalagali. Kada bace kamen na taj datum, svaka evropska priča o kojoj neko govori izgubi značaj i reči izgube svaku težinu”, ukazuje Videnovićeva, podsećajući da je 12. marta 2003. izvršen atentat na premijera Srbije i lidera DS Zorana Đinđića.

– I ovog Petog oktobra demokrate će biti širom Srbije i u svih 17 beogradskih opština na štandovima. Razgovaraćemo sa ljudima, o njihovim današnjim nadama, strepnjama i svim razočaranjima otvoreno i ljudski, najavljuje naša sagovornica.

Miloševiću nije nuđeno da ode u Rusiju

Prema Vikipediji Peti oktobar se definiše kao svrgavanje Slobodana Miloševića sa vlasti. Na taj dan održane su demonstracije u Beogradu nakon kojih je “Slobodan Milošević prihvatio rezultat izbora za predsednika Savezne Republike Jugoslavije 24. septembra koji je objavila Demokratska opozicija Srbije. Ovaj događaj je u srpskoj javnosti poznat i kao Petooktobarska revolucija, Petooktobarska kontrarevolucija, Petooktobarski državni udar, Demokratske promene ili Buldožer revolucija, u zavisnosti od političke perspektive posmatranja ovog događaja”, navodi Vikipedija.

Zanimljivo je da ni ovih 17 godina posle nema nekih novih dokumenata koji bi ponudili neka faktografska naknadna tumačenja događaja, što se delom objašnjava i time da su demonstranti zapalili zgradu saveznog parlamenta i da je u požaru izgorela arhiva, uključujući i izborni materijal. Međutim, ima novih političkih “čitanja”. Tako aktuelna vlast Srpske napredne stranke, koju su osnovali bivši radikali – takođe svrgnuti sa vlasti Petog oktobra budući da je Miloševićeva partija bila u koaliciji sa strankom Vojislava Šešelja i sa supruginom Jugoslovenskom levicom – označava i dalje DOS kao političkog protivnika. Prema izjavama sadašnjih naprednjaka, DOS i dalje postoji u nekom obliku na političkoj sceni, nastoji da se reinkarnira i da ponovo sprovede “pljačkašku privatizaciju” i tajkunizaciju Srbije.

Međutim, SNS zaobilazi činjenicu da su mnogi ljudi u sadašnjoj vlasti naprednjaka potekli iz DOS, odnosno iz stranaka koje su činile ovu koaliciju. Tako je ministarka Zorana Mihajlović bila u G17, ministar Nenad Popović u DSS, Rasim LJajić je imao svoju partiju u DOS, Andreja Mladenović, zamenik gradonačelnika Beograda, takođe u DSS, gradski menadžer Goran Vesić bio je u DS… S druge strane, u sadašnjoj opoziciji tvrde da iz glavnog ešalona Miloševićevog režima u javni život i na funkciju još nije vraćen samo Dragoljub Milanović, nekadašnji direktor RTS.

Kada je reč o novim detaljima, šef diplomatije Ivica Dačić, koji je bio portparol Miloševićeve partije, nedavno je jednom provladinom tabloidu ispričao da su lideri DOS nudili Slobodanu Miloševiću 5. oktobra 2000. da napusti Srbiju i ode u Rusiju. To je za sve koji su bili kod zgrade Skupštine 5. oktobra bio vrlo upečatljiv momenat, kada se jedan od lidera DOS obratio demonstrantima preko improvizovanog ozvučenja, saopštivši da su sa beogradskog aerodroma poletela dva ruska “antonova” i da je u jednom od njih sin Slobodana Miloševića – Marko.

Jedan od saradnika glavnog lidera DOS ubijenog premijera Zorana Đinđića za Danas međutim nezvanično tvrdi da apsolutno nije tačno da je bilo ponuda Miloševiću da bude u jednom od tih aviona, i da ode u Rusiju. Sam Dačić za Danas je kratko odgovorio suprotno da jeste – i da nema više o tome šta da kaže.

Pobeda

Pobeda Vojislava Koštunice 24. septembra bila je ubedljiva – on je osvojio oko 2,4 miliona glasova, a Milošević 1,8 miliona, mada su postojala osporavanja da li je Koštunica imao 50 odsto plus jedan glas – neophodnu zakonsku većinu za predsedničke izbore. Prethodno je inače promenjen izborni zakon kako bi građani birali direktno – Milošević u prvom mandatu na čelo SRJ je izabran u parlamentu.

Izvor: Danas