Почетна КУЛТУРНА ПОЛИТИКА Испијање алкохола у Србији део “културе”

Испијање алкохола у Србији део “културе”

by pera

У више од 70 одсто случајева млади први пут алкохол пробају у породици, што је податак који узнемирава. Радосни догађаји прослављају се уз чашицу, уз чашицу се тугује када стигну лоше вести и то је постало део нашег културног миљеа.

“Чак се и деци у неким породицама у мањем узрасту, од седам, осам година, даје по неко пиће па то буде забавно или смешно. Наравно, то је врло погрешно”, истиче неуропсихијатар, специјалиста за болести зависности, др Радојица Антић.

Касније током одрастања млади испијање алкохола настављају на прославама, изласцима у град, на екскурзијама. Мера често не постоји и због тровања алкохолом не тако ретко заврше у Хитној.

“Свака генерација гледа генерацију испред и труди се да их опонаша, да их сустигне па и престигне, а, с друге стране, постоји опште мишљење да без алкохола нема забаве”, каже председник ђачког парламента Гимназије у Јагодини Андреј Андрејевић.

Млади људи веома често алкохол комбинују с другим психоактивним супстанцама и тада је веома кратак пут до зависности, упозоравају стручњаци. Критичан узраст је 16, 17 година.

“Такозвани миленијумци имају посебну културу живљења, карактерише је другачији систем вредности – то је да се императивно буде млад, богат, успешан по сваку цену. У периоду адолесценције, када креће доказивање у друштву, често је мотив припадност групи, позиционирање у групи. Млади често одлазе у групу и тамо почињу да пију”, указује породични психотерапеут Славица Дејковић

Леченом алкохоличару Д. К. из Јагодине алкохол је узео све: Изгубио је посао у државној служби, почео је да се коцка, никад се није оженио и зато има савет за младе.

“Да не пробају алкохол, јер кад крене мало по мало – онда иде”, упозорава Д. К.

Д. К. већ две године не пије. Камо среће, каже, да као млад није ни почео.

ИЗВОР:РТС