Почетна Политика Чекајући измене Устава

Чекајући измене Устава

by pera

Расправа о постојећем, коју је Министарство правде покренуло пре шест месеци, запала је у ћорсокак, јер су се из ње повукла струковна удружења. Зато што, кажу, држава није изашла са полазним основама за измену Устава, али и због страха да ће се политички утицај на правосуђе заправо повећати.

“Позивамо их још једном, сматрамо да они треба да учествују у овој јавној расправи – да изнесу на који начин они виде будуће уставне промене. Тачно је да још нема предлога од стране Министарства, али разлог је управо то што ни сами нисмо знали са којим решењем треба да изађемо јер треба да чујемо мишљење и струке”, каже министарка правде Нела Кубуровић.

Струка подсећа да се за нацрт може искористити анализа Устава о правосуђу, урађена још пре три године. Професор Уставног права подсећа и да је она добила одличне оцене Венецијанске комисије, чије ће мишљење о новом тексту Устава бити пресудно.

Владан Петров, професор Уставног права на Правном факултету Универзитета у Београду, каже да се морају боље уредити начела у судској власти, пре свега квалитетније уредити саму независност судства и обезбедити боље гаранције у Уставу независности судства.

“Морамо наћи адекватан начин избора судија. Лицемерно је говорити и потпуном искључењу политичке власти у избору судија. У Устав морају да се унесу основе за престанак судијске функције, то је било у старом уставу, то није револуционарна тековина, мора сад то да се врати”, рекао је Петров.

Иако је рок за промену Устава био крај године, до тада неће бити готов ни нацрт. Поједини учесници у дебати сматрају да је рок важан, али да је од њега важнија суштина текста будућег устава.

Тања Мишчевић, шефица преговарачког тима за преговоре са ЕУ, каже да постоји неки распоред, а то је да до краја године буде представљен документ који би могао да буде основа за даљу расправу и за разговор са Венецијанском комисијом.

“Подсећам, Венецијанска комисија ће овог пута добити пре самог усвајања Устава документ на читање, што се није десило са нашим Уставом из 2006. године. Уосталом, оваква дебата је и за нас потпуна новина, никада у Србији приликом измене Устава није вођена овако широко”, каже Мишчевићева.

Осим промене Устава о правосуђу, помиње се, између осталог, преамбула о Косову и Метохији, промена начин избора председника, смањење броја посланика.

Међутим, о промени преамбуле, уставног принципа или организације власти одлучују грађани на референдуму.

ИЗВОР:РТС