Почетна Некатегоризовано ДУШАН ОПАЧИЋ: ЛУДИЛО НА ХЕЈСЕЛУ!

ДУШАН ОПАЧИЋ: ЛУДИЛО НА ХЕЈСЕЛУ!

by pera

“У игри Партизана одувек је било нечег песничког” (Брана Петровић)

Приредио: Душан Опачић

Дуго времена покушавам да напишем текст о једној партизановој генерацији која је изазвала тектонске потресе на европском тлу пре педесет и две године и постигла први највећи успех у Лиги шампиона као клуб из државе Источне Европе. Овде говоримо о генерацији популарно названој „партизанове бебе“. Зашто дуго покушавам да напишем текст о том сегменту историје фудбалског клуба који волим? Одговор је једноставан. Нисам био ни рођен тада када је ФК Партизан продро у Европу, а моја урођена немаштовитост ме спутава да пишем о нечему што нисам голим оком видео, осетио…својим ушима чуо. О тој слободно речено најуспешнијој генерацији ФК Партизан можемо наћи доста материјала по интернету и у спортској литератури, међутим док сам „копао“ по изворима да бих „спаковао“ овај текст на многим местима сам налетео на следећу напомену: „највећи успех у клупској историји…“. По мом скромном мишљењу то је велика неправда која се већ деценијама провлачи с колена на колено, јер тај продор Партизана у европски фудбал далеке 1966. године, превазилази клубске оквире и слободно можемо рећи да је тај успех „партизанових беба“ националног карактера , и то једне државе које више нема а која је за разлику од држава проистеклих из ње, била јача и озбиљнија на свим аспектима. И не само то, битно је нагласити да је то финале у Хејселу , први догађај где је на терен истрчао један клуб из источног дела Европе. Интересантно је и то да до данашњих дана није написана ниједна књига о „партизановим бебама“, и ако постоје документи, видео записи и аутентичне изјаве учесника те епохе.


Чувена генерација “партизанових беба” обележила је шесту деценију прошлог века доминацијом у Првој лиги Југославије јер је од пет сезона ФК Партизан однео у своје витрине 4 титуле (три пута заредом 1961, 1962, 1963, и четврта 1965). Исти тим се златним словима уписао у историју југословенског и српског фудбала, тада највећим а данас незаборавним успехом на међународној сцени. Као што је многима познато овде говоримо о финалу Купа шампиона Европе (данас Лига шампиона) 1966. године, када је ФК Партизан, као први клуб са Истока успео да се пробије до финиша овог такмичења. Било је то у Бриселу 11. маја 1966. године, на стадиону Хејсел, у финалу са великим Реалом из Мадрида, данас рекордером у освојеним титулама овог такмичења. Преко 40.000 гледалаца је присусвовало спектаклу, а запамћена је боља игра црно белих из Београда од момака из престонице Франкове Шпаније. Ипак, Партизан је поражен резултатом 2:1 и постао вицешампион Европе.
Тим Партизана, популарно назван “Партизанове бебе” чиниле су фудбалске громаде које су истрчале на Хејсел:
Шошкић, Јусуфи, Михаиловић, Бечејац, Рашовић, Васовић, Бајић, Ковачевић, Хасанагић, Галић, Пирмајер.
Велибор Васовић је довео у вођство Партизан у 54. минуту меча и “отворио” противнике, међутим нада се убрзо угасила изједначујућим поготком Амансиа.
У 75. минуту Серена је снажним шутем искоса са око 25 метара погодио мрежу Шошкића, и довео Реал у вођство 2:1. Био је то коначан резултата. По одласку из Белгије, на аеродрому се новинарима обратио тадашњи председник Реал Мадрида Сантјаго Бернабеу и у једној реченици описао величину свог противника:
“Жао ми је што је наша утакмица морала да има победника. Да се могло, боље би било да смо поделили успех и пехар, којег сте ви исто тако достојни као и ми.”


Иако је та генерација црно-белих остварила незабораван успех и била на висини свог задатка, пораз у финалу од великог Реала је ипак означио крај једне епохе. Легендарни голман Милутин Шошкић је у перо доајену југословенског спортског новинарства Милету Косу рекао следеће:“ Тај финални меч се не заборавља! У том тренутку смо били бољи од Реала. Нажалост имали смо руководство које је било на ниском спортском нивоу. Никад слабије у историји Партизана. И то у тренутку кад је требало да буде на највећој висини…”
Највећа грешка тадашње управе ФК Партизан је била та што је одмах након Хејсела дозволила да се тај тим у експресном року распадне, док су сви играчи били вољни и спремни да остану у клубу за јако мали новац, али како је Милутин Шошкић још одавно изјавио : „…није се у клубу имало са ким разговарати…“Распад те генерације није означио само крај једне епохе, већ је тим распадом задат велеки ударац како клубу тако и репрезентацији тадашње Југославије, када су одједном отишли у свет Миладиновић, Ковачевић, Галић, Васовић, Хасанагић, Примајер, Бајић, Рашовић, Давидовић и Шошкић.
Та генерација је могла више како ми кажу многи старији од мене који су имали част да прате ту партизанову експедицију. Али  не жале што се ФК Партизан зауставио као вице-шампион Европе. Кажу да су уживали у њиховој игри. Њихова игра је била поткована поетском романтиком великих џентлмена. Пораз је био најмањи проблем. Тај фудбал је био другачији од данашњег, а да ли је био бољи то показују резултати Партизана од тада до данас.
Љубав према Партизану је безусловна и тај клуб се воли на кеца. Традиционално су нам драги и порази и не остаје жал када црно бели губе, али само онда када се игра срцем. На Хејселу су легендарне „бебе“ игралe једним срцем и оставилe га на терену.

FUDBAL – KUP SAMPIONA – Partizan – Sparta Prag 5:0. DIMITRIJE DAVIDOVIC utrcava u gol da proslavi pogodak, i MILAN KOLLAR – Milan Kolar, fudbaler Sparte.
Beograd, 09.03.1966.
photo:T.Mihajlovic

ПОХОД „ПАРТИЗАНОВИХ БЕБА“ 1965/66

ПАРТИЗАН – НАНТ 2:0 (1:0)
Београд, 22 септембар 1965. Прва утакмица првог кола Купа европских шампиона
Стадион ЈНА. Гледалаца: 30.000.
Стрелци: Галић(37) и Хасанагић (48)
Партизан: Шошкић, Јусуфи, Миладиновић, Васовић, Рашовић, Бечејац, Бајић, Пирмајер, Галић, Хасанагић, Ковачевић
Нант: Еон, Грабовски, Де Мисел, Лесенадек, Будзински, Сиодо, Блансе, Гонде, Милер, Симон, Мањи

НАНТ – ПАРТИЗАН 2:2 (1:1)

Нант, 13.октобар 1965. Реванш првог кола.
Градски стадион у Нанту. Гледалаца: 23.000
Стрелци: Мањи (32),Ковачевић (43),Галић (47),и Блансе (70)
Нант: Еон, Грабовски, Де Мисел, Будзински, Лесанадек, Сиодо, Блансе, Гонде, Милер, Симон, Мањи
Партизан: Шошкић, Јусуфи, Миладиновић,, Бечејац, Рашовић, Васовић, Бајић, Ковачевић, Галић, Хасанагић, Пирмајер

ПАРТИЗАН – ВЕРДЕР 3:0 (0:0)

Београд, 9 новембар 1965. Прва утакмица другог кола
Стадион ЈНА. Гледалаца: 30.000
Стрелци: Јусуфи (70), Пирмајер (75), Хасанагић (81)
Партизан: Шошкић, Јусуфи, Миладиновић, Бечејац, Рашовић, Васовић, Бајић, Ковачевић, Хасанагић, Виславски, Пирмајер
Вердер: Бернхард, Пјонтек, Хетгест, Стајнман, Бордел, Лоренц, Цебровски, Сиц, Матисак, Фернер, Шулц

 

ВЕРДЕР – ПАРТИЗАН 1:0 (1:0)

Бермен ,17.новембар 1965. Реванш другог кола
Стадион Вердера. Гледалаца: 30.000
Судија: Вотрон (Скотска)
Стрелац: Сиц (33)
Вердер: Бернард, Пјонтек, Хетгест, Стајнман, Бордел, Лоренц, Цебровски, Сиц, Матисак, Фернер, Кенел
Партизан: Шошкић, Јусуфи, Дамјановић, Бечејац, Рашовић, Васовић, Бајић, Ковачевић, Хасанагић, Виславски, Пирмајер

 

СПАРТА – ПАРТИЗАН 4:1 (1:1)

Праг, 2 март 1966. Прва утакмица трећег кола
Стадион Спарте. Гледалаца: 35.000
Судија: Емсбер (Мађарска)
Стрелци: Хасанагић (15), Квасњак (20,54,и 86) и Башек (74)
Спарта: Крамериус, Колар, Таборски, Диба, Тихи, Мигас, Поспихал, Мраз, Квасњак, Масек, Врана
Партизан: Ђурковић, Јусуфи, Миладиновић, Виславски, Рашовић, Михајловић,Вукелић, Давидовић, Хасанагић, Васовић, Пирмајер

 

ПАРТИЗАН – СПАРТА 5:0 (4:0)

Београд, 9 март 1966. Реванс цетвртфинала
Стадион ЈНА. Гледалаца: 50.000
Судија: Румунцев (Бугарска)
Стрелци: Ковачевић (4 и 29), Хасанагић (35 и 71) и Васовицћ (23)
Партизан: Шошкић, Јусуфи, Давидовић, Михајловић, Рашовић, Васовић, Бајић, Ковачевић, Хасанагић, Миладиновић, Пирмајер
Спарта: Крамеријус, Колар, Таборски, Мигас, Тихи, Војта, Поспихал, Мраз, Квасњак, Масек, Врана

 

ПАРТИЗАН – МАНЧЕСТЕР ЈУНАЈТЕД 2:0 (0:0)

Београд,13 април 1966. Права утакмица полуфинала
Стадион ЈНА. Гледалаца: 50.000
Судија: Ценцер (СР Немачка)
Стрелци: Хасанагић (46) и Бечејац (58)
Партизан: Шошкић, Јусуфи, Михајловић, Бечејац, Рашовић, Васовић, Бајић, Ковачевић, Хасанагић, Миладиновић, Пирмајер
Манцчестер јунајтед: Грег, Бренан, Дан, Криранд, Фулкс, Стајлс, Бест, Лоу, Чарлтон, Херд, Конели

 

МАНЧЕСТЕР ЈУНАЈТЕД – ПАРТИЗАН 1:0 (0:0)

Манчестер, 20 април 1966. Реванш полуфинала
Стадион: „Олдтрафорд“. Гледалаца: 62.500
Судија: Динст (Швајцарска)
Стрелац: Стајлс (72)
Манчестер јунајтед: Грег, Бренан, Дан, Криренд, Фоукс, Стајлс, Адерсон, Лоу, Царлтон, Херд, Конели
Партизан: Шошкић, Јусуфи, Михајловић, Бечејац, Рашовић, Васовић, Бајић, Давидовић, Хасанагић, Миладиновић, Пирмајер

 

ПАРТИЗАН – РЕАЛ МАДРИД 1:2 (0:0)

Брисел, 11 мај 1966. Финале Купа европске сампиона
Стадион: Хејсел. Гледалаца: 60.000
Судија: Крајтлајн (СР Немацка)
Стрелци: Васовић (54 ), Аманцио (72) и Серена (75)
Партизан: Шошкић, Јусуфи, Михаиловић,Бечејац, Рашовић, Васовић, Бајић, Ковачевић, Хасанагић, Галић, Пирмајер
Реал Мадрид: Араквистан, Пацин, Санчиз, Пири, Де Филипе, Зоко, Серена, Аманчио, Грошо, Веласкез, Генто