Почетна Друштво ЛИБЕРАЛИ У СРБИЈИ КАО СИМПТОМ СТОКХОЛМСКОГ СИНДРОМА

ЛИБЕРАЛИ У СРБИЈИ КАО СИМПТОМ СТОКХОЛМСКОГ СИНДРОМА

by pera

(текст са неколико битних фусноти испод њега)

Пише: Милан Милановић

„Једино што можемо је да сачекамо да либерализам својим дивљачким оргијама уништи појединце, народе и државе. И потом да поново изградимо свет из тих рушевина.“

Џон Традел вођа АИМ-а (American Indian Movement)

У последњих месец дана сведоци смо огромног интензивирања ангажовања атлантистичког Запада у вези са уништењем свега што има традиционалистички, родољубиви, про-руски и, у крајњој консеквенци, немазохистички предзнак у Србији. Па су се тако под интензивном и снажном артиљеријском паљбом разних западних watch dog медија и невладиних организација нашли многи појединци, организације и групе у Србији, од којих неки чак нису Срби, већ странци који су својим акцијама показали несумњиву подршку нашем народу. Пример тога су господа Ник Грифин, Џим Досон и Арно Гујон. Либерали у последње време агресивно стежу свој обруч… Како према елементима наше државе (влада, министарства), тако и према појединцима и групама које се не уклапају у њихов дугорочни план десрбизације Срба а све у функцији наметања неоколонијалних механизама експлоатације (економија) и апсолутне контроле (политика). На жалост, под овим свирепим ударом су се нашли и Срби са КиМ, људи без икакве заштите, који од 1999. и доласка окупационих власти у покрајину живе у сталној опасности од шиптарског терора. Окупациони апарат КФОР и УНМИК наиме није уопште заинтересован за било какву заштиту српских интереса у покрајини обзиром да КиМ није циљ њиховог пројекта drang nach osten-a, већ ова „територија“ представља само упоришну стратешку тачку НАТО-а за стезање обруча око Русије, и у том контексту, контроле Балкана. Сасвим конкретно, НАТО-у је неопходно да обезбеди „леђа“ у смислу тога да се албанској страни дају сви могући уступци јер је препозната као савезник на овом простору. Док су Срби поражени непријатељ а преостало српско становништво на КиМ је колатерална штета. Заборављени… Сувишни… Небитни…
Но вратимо се на нашу тему… Стезање либералног обруча око било чега и било кога ко се не уклапа у антитрадицијски и антисрпски програм дефинисан за Србију и Балкан.
Суштина овог програма дефинисаног од стране геополитичких, политичких, економских и културолошких архитеката из ултралибералне фракције „дубоке државе“ САД-а, јесте својеврсна аксиолошка редефиниција у Срба. Конкретније – Србима је потребно наметнути антисрпски вредносни систем и уништити њихов постојећи систем вредности. Уз аутошовинистичко опажање друштва, државе и сопствене историје. Основни инструмент у овоме је наметање кривице и и кулпабилизација. Па тако наилазимо на, обзиром на исходе свих ратова на овим просторима од 1991. (број избеглица у Србији расељених из других држава које су препознате као савезници Запада је већи од пола милиона људи, пресуде инструмента наметања нове и измишљене правде Хашког трибунала су 80 % против Срба, итд…), крајње циничне и готово аутистично имбецилне позиве на „суочавање са сопственом одговорношћу“, поклоњење туђим жртвама, негирање постојања наших жртава или њихово минимизирање…
Пример овог редефинисања система вредности, слуђивања народа и гажења достојанства Срба је недавна координирана операција против господе Џима Досона и Ника Грифина која је започела 3. новембра 2017, а припремана је неколико месеци пре тога. До овог тренутка последњи део операције догодио се 30. новембра. Формални део ове операције организоване од стране либералних елемената америчке „дубоке државе“ а тактички и финансијски уобличена од стране ЦИА (уз оперативну асистенцију на терену неких других агенција, пре свега у Уједињеном Краљевству), је започео координираним медијским нападом ултралибералних портала КРИК и БИРН и обраћањем народне посланице Нове странке гђе Маринике Тепић у скупштини Србије у интервалу од 03. до 05. новембра 2017. Убрзо је укључена и тактичка подршка од стране новине Данас и телевизије Н1. Битно је нагласити да су портали КРИК и БИРН, инструменти за вођење хибридног рата против Републике Србије, добили све информације за своје спинове искључиво од стране пријатеља господе Досона и Грифина у самој Србији и дати су им у најбољој вери и нади да ће ова господа бити представљена као оно што јесу – искрени пријатељи Срба. Ништа из написа КРИКа и БИРНа није резултат њихове способности или данас толико популарног, „истраживачког новинарства“ (у фусноти: порнографије која запоставља чињеницу да неке ствари ни у једном контексту не треба да постану јавне јер то није етички оправдано). Цело „истраживање“, на које су дотични поносни је оно што им је дато добром вољом пријатеља господе Грифина и Досона, а то су ови кербери атлантизма у Србији веома вулгарно искористили за свој спин. Цела ова операција је у тактичком погледу вођена од стране британског инструмента за вођење атлантистичког хибридног рата у централној и источној Европи, организације „Хоуп нот хејт“ (Hope not hate) а координатор саме операције је господин Ник Лоулес који се налази на руководећој позицији дотичног геополитичког инструмента. Ова организација блиско сарађује са својим амерчким панданом Саутерн поверти ло сентер (Southern poverty law center) а повезана је са либералним политичким естаблишментом Уједињеног краљевства, и следствено, са британским службама МИ5 и МИ6. Конкретно, садржај обраћања посланице Тепић, пешадинца на терену у овом хибридном нападу на сувереност наше државе, у скупштини Србије 03 новембра ове године је био указивање на „опасно деловање“ „фашисте“ и „десничара“ Џима Досона у Србији и на Косову. При томе, посланица Тепић је указала на посету господе Грифина и Досона Косову и Метохији и на помоћ коју су они уручили српским енклавама и манастирима као и на могућу помоћ ове господе у облику опреме и оружја (гђа Тепић је указала на „дуге и кратке цеви“ показујући фотографију у скупштини на којој нема ни дугих ни кратких цеви а ни било каквог оружја) за одбрану српског становништва у покрајини од евентуалног албанског напада. Такође, посланица Тепић је затражила да се спроведе истрага од стране наших органа безбедности о деловању „фашисте“ Досона у Србији уз напомену да је овој господи забрањен улаз „у Мађарску и Грчку“. Овај иступ госпође Маринике Тепић је само формално напад на господу Грифина и Досона, но суштински, он је нешто много опасније и деструктивније. Ради се о мало пре споменутој акцији насилног редефинисања вредносног система и опажања стварности код Срба. Конкретно – Срби би требало да одреагују на реч „фашиста“ и да инсистирањем на њој, сасвим забораве на остатак слике о господи Грифину и Досону а то су речи – помоћ СРПСКИМ енклавама, помоћ СРПСКИМ манастирима, помоћ у организовању ОДБРАНЕ (никакво агресивно и проактивно деловање, већ искључиво реактивно) СРБА на КиМ од евентуалног албанског напада. Свако ко није потпуни имбецил или неко ко је на сталном платном списку атлантистичке антисрпске обавештајне машинерије, требало би, као нормална особа да закључи – уколико ова господа заиста раде све ово и поред ризика којем се излажу, они јесу осведочени пријатељи српског народа и настоје да помогну држави Србији у вези са спровођењем њених виталних интереса. Подсећамо – апсолутно најважнији витални интерес Републике Србије је у овом тренутку задржавање сопственог суверенитета и српског живља на Косову и Метохији. Ова господа су људи који су конкретном акцијом а не пуком реториком доказали своје пријатељство према српском народу и лојалност држави Србији. Уколико доведемо овај дискурс до његове крајње консеквенце, могли бисмо коначно рећи и следеће – ако неко ко је на Западу квалификован као „фашиста“, помаже српски народ, а истовремено они који су му пришили ту етикету – либералне структуре на Западу, спроводе присилну окупацију покрајине свесрдно помажући Албанцима, мој избор за пријатеља био би фашиста а никако либерал. Јер „фашиста“ у овом контексту својом конкретном акцијом помаже Србе док је либерал спровео акцију рата против Срба 1999. за собом сејући српске цивилне жртве, избеглице које никад неће моћи да се врате у своје домове, осуђујући српске официре који су часнои бранили српски народ од албанског геноцидног пројекта, и коначно одржавајући стање окупације у покрајини и помажући шиптарску нелегалну сецесију Косова и Метохије. Такви „фашисти“ који носе помоћ за Србе и помажу српске манастире су пријатељи Срба и Србије. Но либерали то тешко могу бити ма како настојали да се представе. Исти људи који су у Уједињеном Краљевству господи Грифину и Досону пришили етикету „фашиста“ су они који су убили трогодишње дете Милицу Ракић својим Томахавцима. За нас Србе је у ово смутно време најбитније гледати а не слушати. Поготово не слушати благоглагољивост атлантистичке окупационе машинерије. У нашем, српском случају, оно што несумњиво видимо је да „фашисти“ помажу Србима, а либерали настављају свој пројекат мрцварења нашег народа уз наметање њиховог колонијализма на свим нивоима. Стога, наше разматрања напада на људе који бране српске интересе, могао би бити закључен, овај пут нашим, апелом тужилаштву, МУП-у и БИА-и Републике Србије у вези са медијским упориштима хибридног рата против Србије – медијима КРИК, БИРН, Данас, Н1, Балкан инсајт и политичким нападима на виталне интересе Републике Србије у скупштини од стране посланице Тепић и Нове странке који су несумњиво пешадија наших геополитичких непријатеља, позивањем на следеће чланове кривичног закона наше државе (преузето као оригинал у латиничном писму):
Glava dvadeset osma
KRIVIČNA DELA PROTIV USTAVNOG UREĐENJA I BEZBEDNOSTI REPUBLIKE SRBIJE
Ugrožavanje nezavisnosti
Član 305
Ko na protivustavan način pokuša da dovede Srbiju u položaj potčinjenosti ili zavisnosti prema nekoj drugoj državi,
kazniće se zatvorom od tri do petnaest godina.
Priznavanje kapitulacije ili okupacije
Član 306
Građanin Srbije koji potpiše ili prizna kapitulaciju ili prihvati ili prizna okupaciju Srbije ili pojedinog njenog dela,
kazniće se zatvorom najmanje deset godina.
Ugrožavanje teritorijalne celine
Član 307
(1) Ko silom ili na drugi protivustavan način pokuša da otcepi neki deo teritorije Srbije ili da deo te teritorije pripoji drugoj državi,
kazniće se zatvorom od tri do petnaest godina.

Фуснота 1
О разлозима за кампању против Ника Грифина и Џима Досона у Великој Британији
Господин Ник Грифин своје политичке корене има у британском Националном Фронту, политичкој организацији крајње деснице која је настала крајем 60их година у контексту великог имигрантског таласа у Уједињеном Краљевству као реакција на масовне губитке радних места домаћег становништва и акутно сиромаштво као последица овога. Нешто касније, господин Грифин се дистанцира од Националног Фронта због њиховог приближавања ревизионизму у вези са Другим светским ратом и због расизма који је постепено постао део платформе ове организације. Господин Грифин са још неколико бивших чланова Националног Фронта оснива Британску Националну Партију (БНП) као једну много умеренију но и даље јасно патриотски оријентисану партију која временом постаје неких година чак трећа по снази странка у земљи. Господин Грифин, председник БНПа је неко време био и посланик у парламенту Европске Уније, иако су његове политичке позиције супротне ЕУ.
Господин Џим Досон, бивши официр Алстерских лојалиста је стручњак за маркетинг и финансије. Он је поставио на ноге БНП у финансијском и маркетиншком смислу. Изразити анти-фашиста који је у неколико наврата јавно осудио расизам као подлогу идеолошких подлога држава против којих је Велика Британија ратовала у Првом и Другом светском рату. Монархиста.
Господа Грифин и Досон већ годинама указују на демографски проблем у којем се налази староседелачко становништво Европе. Староседеоци се не множе док се имигранти, махом из муслиманских земаља одликују великим наталитетом. Политичке елите Европе, као политичке испоставе крупног капитала, се суочавају са проблемом да нема више довољно становништва које ће радити, куповати и плаћати порез како би капиталистичка машинерија могла несметано да настави да функционише. Па су европске странке и политичари либералне оријентације прибегли „увозу“ радне снаге (узгред – јефтиније од староседелачке), нових радникам купаца и платиша пореза. Махом из муслиманских земаља Трећег света. Покриће за оправданост тог пројекта етничког инжењеринга пред гласачима је идеологија мултикултурализма, грађанских а не националних држава, атеизма, хедонизма и ултралиберализма. Таквим политичким опцијама је крајње небитно да ли ће нова Европа бити континент хришћанских храмова или џамија, староседелачког културног и духовног наслеђа или нове европске атеистичке мулти-култи аморфне заједнице, све док се капиталистичка машинерија одржава у оптималној радној температури. Битан је једино новац а не традиција или идентитет. Господа Грифин и Досон су се у свом јавном раду супротставили овој сабласној замисли убиства европског идентитета. Сасвим конкретно, елемент њиховог јавног рада који је засметао експонентима крупног капитала и њиховим политичким керберима – либералима, је њихова анти-имиграциона позиција, као и анти-абортус кампања. Конкретан повод за велики политички прогон ове господе и пришивање етикета „фашиста“ и сличних бесмислица је њихово јавно изношење простих бројки по којима је задња преломна година кад је Велика Британија демографски могла да се спасе од већег наталитета имиграната била 1998. На овај прецизан статистички податак јавност је веома одреаговала критикујући политику либералних елита. Но крупним капиталистима и њиховим политичким фасадама оличеним у либералним странкама ово је било исто што и крађа будуће зараде и профита. Својеврсно „завлачење руке у џеп“. Грифина и Досона је било неопходно политички нокаутирати и обезглавити. Политички прогон је почео тада и он још увек траје. Обзиром да ова господа виде исти проблем као у Британији и у осталим европским државама, они су покушали да са ових својих позиција делују у у другим државама, махом у централној и источној Европи за које они верују да су још увек здрава и потенцијално од црне куге брањива друштва. Либералном апарату и атлантистичком корпусу као носиоцу либерализма и то смета, и прогон настављају и ван Уједињеног Краљевства. Иницијатива за овим политичким прогоном и стигматизацијом господе Грифина и Досона иде од самог врха либералне пирамиде – од ултралибералних елемената америчке „дубоке државе“ која се састоји од спреге политике, безбедносних служби и крупног капитала, махом из војне индустрије. Тактичка координација о овом хибридном рату се врши на нивоу спреге атлантистичких безбедносних служби (ЦИА, МИ5, МИ6…) и одређених медијских и невладиних испостава у САД и Уједињеном Краљевству (Хоуп нот Хејт и сл.) а сама пешадија на терену која, метафорично, „гине за туђе интересе“ у другим државама је конгломерат медија (БИРН; КРИК; ДАНАС; Н1…), невладиних организација (ЦЕАС, Фонд за хуманитарно право, Жене у црном, Центар за женске студије, и много других) и политичких странака које су финансиране од атлантиста за обављање прљавих послова у хибридном рату против Србије (Нова странка, нпр…).
Фуснота 2
Проблем Балкана и КиМ као посебан проблем од високог приоритета за атлантистички корпус у последњих годину дана. Након доласка Доналда Трампа на власт у САД почиње период суштинске нестабилности у овој држави. Та нестабилност се огледа у оштрој унутрашњој супротстављености центара моћу који се не односе само на видљиве политичке и јавне појаве, групе и личности, већ и на конфликт унутар саме „дубоке државе“. У другом атлантстичком стубу – у ЕУ, након Брегзита, проблем је још озбиљнији. Нестабилност је изражена до крајњих граница, неки делови ЕУ де факто више нису део ЕУ и развијају сопствену аутономашку под-структуру (Вишеградска група, Мађарска). У Шпанији, аутономашке тенденције доводе до крајње нестабилности ту државу, у Немачкој на нивоу саме владајуће коалиције имамо потпуно нову ситуацију која не доприноси монолитној стабилности која је произилазила из раније неприкосновености ултралиберала Ангеле Меркел. Демографски инжењеринг неопходан за несметан развој капиталистичке машинерије оличен у увозу муслиманског живља са Блиског и Средњег истока доводи до све веће нестабилности унутар држава које спроводе етнички инжењеринг…. У контекстима сопствене унутрашње нестабилности, атлантистички Запад је увек вештачки стварао рат ван граница свог корпуса. Функција рата је са једне стране хомогенизација сопственог корпуса и, са друге, позитиван импулс за своју привреду која од рата увек профитира. Балкан је лоциран као погодна зона за спровођење будуће кризе, краткорочно и средњорочно неопходне Западу како би преживео. Па стога почиње са својим агресивнијим него раније приступом у хибридном рату на овим просторима, пре свега у Србији. Уколико овај агресивни приступ не изазове конфликт, одређени атлантистички интерес је ипак обезбеђен кроз ојачавање атлантистичких позиција у ономе што архитекте на Западу зову „западни Балкан“. Део ове кампање у хибридном рату против Србије (и Русије, у посредном смислу) је појава ултралибералног инструментаријума који треба да васпитава Србе или да изазове реакцију која ће бити формулисана као потенцијални жељени сукоб. Овај инструментаријум су watch dogs које смо споменули – БИРН, КРИК, Данас, Н1, разни „независни“ коментатори и аналитичари, невладине организације, и сл… Потребно је бити свестан да Западу треба криза споља како би скренуо пажњу са сопствене унутрашње кризе. И како би хомогенизовао сопствену биомасу и супротстављене унутрашње центре. У овом контексту, држави Србији је неопходан оперативни центар са јасним разумевањем националних приоритета и геополитичке стратегије унутар евентуалне сопствене „дубоке државе“. Нешто што неће зависити од релативности страначке подељености и парламентаризма који само имобилишу и доводе државу и народ у позицију жртве.
Фуснота 3
Србији је неопходна минимална имуност на страначку и сваку другу подељеност. Наиме потребан је минималан консензус између странака, политичких организација, власти и опозиције као и служби око тога шта нам је именитељ око кога се сви слажемо. У неким ситуацијама и неким контекстима, и поред формалне раздељености, потребна јесарадња и добра комуникација „иза завесе“. Сада је то време…