Почетна Друштво На делу – “таблоиди(от)изација”

На делу – “таблоиди(от)изација”

by pera

Срби ће се трести од хладноће јер природа нам спрема хаос. Апокалипса је неизбежна, а најгоре тек долази. Баш тако поједини медији представљају стварност – узнемирујуће и хаотично.

Обично се прво ПАЛИ ЦРВЕНИ МЕТЕО-АЛАРМ, па ГОРЕ И ЗЕМЉА И ВАЗДУХ.ОПРЕЗ је неопходан јер је НЕВРЕМЕ често НА ПРАГУ, што је увертира заКАТАСТРОФУ која прети на јесен. Када се сазна КО ЋЕ ПРЕЖИВЕТИ ЗИМУ, медији “ископају” ВАЖНУ ПОУКУ коју нам шаље СВЕТИ ПРОРОК САМУИЛО.

Најаве о пакленом периоду пред нама, медији у Србији, претежно таблоиди, свакодневно сервирају – било да се ради о екстремно високим температурама током лета, обилним кишама и грмљавином кад јој време није, или “сибирским” зимама.

Овакво драматизовање стварности, неутемељено претеривање, помпезни наслови, уз обавезно ширење панике, упадљив је начин на који се поједини медији, како у штампаном, тако и у онлајн издању, боре за читаност, односно “клик”.

“Када не располажете уверљивим и кредибилним изворима информација и истинитим чињеницама, фактима, онда вам не преостаје друго него да текстове сензационалистички надувавате, сматрајући да то ‘продаје новине’. Тај начин ‘извештавања’ сведочи и о неукусу ‘извештача’, односно уредника и власника медија”, истиче професорка новинарства на ФПН-у, др Неда Тодоровић.

Такво извештавање чини чак 25 одсто укупног садржаја у медијима, што показује истраживање Центра за нове медије Либер.

Истраживање је обухватило дневне и таблоидне новине, телевизије, новинске агенције и веб-портале. Резултати указују не само на опасност од екстремног говора већ и на ширење страха и несигурности, глорификовање теорија завере, као и потпиривање нетрпељивости шовинистичким, националистичким, мизогеним и сексистичким садржајима.

Реч је о недопустивом кршењу свих стандарда новинарства, сматра професорка Тодоровић. Истиче да је на делу – “таблоиди(от)изација”.

Помрачење сунца са спуштеним ролетнама

Никада нећу заборавити помрачење сунца које се догодило за време Милошевићеве власти у Србији, каже Неда Тодоровић.

“Сугерисано нам је из свих медија да се затворимо у кућама, да навучемо капке јер бисмо могли да ослепимо! А у целом свету опуштени грађани су са децом посматрали феномен са затамњеним стаклима у рукама. Катастрофичари свесно манипулишу скрећући пажњу застрашивањем грађана са егзистенцијалних проблема и медијских тема које се њима баве”, истиче професорка.

“Никада раније у историји медија у Србији, таблоиди (жута штампа) нису били медији који се цитирају и уважавају. Служили су пукој забави маса. То што су сада политизовани и што се у њима појављују доносиоци одлука о нашем животу представља деформацију медијске сцене, односно друштва у коме се квалитетни медији гурају у запећак”, додаје Тодоровић.

Данас нам најтиражнији медији поручују да треба да живимо у константном страху од рата, од природних непогода, сиромаштва, то јест од неке “више силе” која нам прети.

“Ми смо необично плодно тле за сваку врсту завере и параноје. Десило нам се све чега смо се увек највише прибојавали. Ми сада личимо на оне пацијенте што су их од депресије у прошлости неуспешно лечили електрошковима. Десет година су нас садашњи пријатељи, а некадашњи западни противници, излагали санкцијама, блокади и на крају бомбама, а то су методе којим се изазива оно што психолози зову ‘наученом беспомоћношћу'”, наводи председница Суда части УНС-а Љиљана Смајловић.

Ипак, сматра да екстремни говор у медијима “није толико опасан колико се сугерише”.

“Не примећујем код грађана било какав страх ни од времена, ни од климе, без обзира на катастрофичан говор о времену и клими. Чак мислим да је претеран говор учинио да људи са великом скепсом примају те катастрофичне прогнозе, што ја сматрам здравим”, каже Смајловић.

Здраво би било и када би нам медији помогли да боље разумемо свет.

Оваквим начином извештавања не само да се релативизују важни проблеми на које би требало да укажу – као што је, на пример, утицај климатских промена на свакодневни живот и како ублажити њихов негативни ефекат – већ се од “клика” до “клика” сигурним путем ствара “огуглалост” на друштвене проблеме.

Томе, истиче социолог Владимир Вулетић, не можемо, али и не желимо да се супротставимо.

 

Владимир Вулетић

“Већина не жели да се одмори од ‘тираније’ медија. Када оде на одмор, већина прво тражи смештај који има вај-фај да би могли да прате медије, и лајкује још бесмисленије и уситњеније садржаје који се сервирају путем друштвених мрежа.

Постали смо маса атомизованих и отупелих појединаца које на окупу држе још само снажни медијски импулси, тако да медији шаљу све бескрупулозније и бруталније поруке како би пробудили наше интересовање”, наводи др Вулетић са Филозофског факултета.

А интересовање за оно што нам пласирају медији мора да постоји, јер се, како каже Вулетић, у мору информација протурају дезинформације и релативизују чињенице.

Дечак који је викао “вук”

У анализи резултата истраживања Либера, социолог Алексеј Кишјухас екстремни говор у временској прогнози издваја као “можда најзанимљивији, али и најнеобичнији феномен”, јер је, истиче, ту највидљивији раскорак између објективног извештавања и екстремног описивања.

“Оваква ситуација неодољиво подсећа на Езопову басну о ‘Дечаку који је викао вук’, односно који је лажно узбуњивао своју заједницу, а која затим и због тога није адекватно реаговала на стварне изазове и проблеме”, додаје Кишјухас.

Последице таквог стања су, сматра професорка Тодоровић, драстично негативне и дугорочне – пре свега по публику, односно читаоце.

“То што им се сервира представља најнижи именитељ укуса на коме васпитавамо и подижемо младе нараштаје. А ми на то не реагујемо”, наглашава Тодоровић.

Осуда има, али се слабо чују. Односно, чују се у мери у којој их медији преносе, тврди председница Суда части УНС-а.

Истиче да је од казни и осуда важније да се о томе у друштву води дебата.

“Човек не зна шта је истина све док не чује лаж. Постанем сумњичава чим чујем убеђивања како ће нас екстреман говор упропастити, а то долази од оних који са врло јасним политичким предзнаком тумаче који је говор добар, а који није. Да, треба чувати достигнуте стандарде, и у новинарству и у школству и у науци, али и политичка коректност носи такође опасности”, наводи Љиљана Смајловић.

Треба, наравно, чувати и поверење читалаца. Уколико “преживе” катаклизму – с правом ће се запитати коме веровати следећи пут, јер са сваким изневереним “кликом”, опада и кредибилитет информација које медији пласирају.

То се посебно мора имати у виду будући да је, према Гугловој евиденцији, људе у Србији на интернету у 2017. години највише занимала баш временска прогноза.

ИЗВОР: РТС