Почетна Интервју Daj bar da sačuvamo zdravu pamet

Daj bar da sačuvamo zdravu pamet

by pera

Kojom ulogom ste završili 2017. a kojom ćete početi 2018. godinu?

– Poslednja u sad već prošloj godini bila je u “Urnebesnoj tragediji” Ateljea 212, igrao sam tog zbunjenog direktora pozorišta u miljeu u kom se ne zna šta je ludnica a šta ulica. Ovu godinu počinjem sa “Magičnim popodnevom”, igrajući izgubljenog bivšeg pisca koji i dalje bira da ne izlazi iz kuće smatrajući da je superiorniji zato što ga svet ne razume.

Pa da li je čovek superiorniji ako ga niko ne razume?

– Na planu umetnosti izgleda smo dospeli u sistem u kome si kao pametniji i umetničkiji ako te niko ne razume. Što se manje razume delo, to se više ceni autor jer, kao, očigledno zna nešto što mi ne znamo.

Mistifikacija?

– Klasična mistifikacija. U pozorištu me to vrlo iritira, ali je tako.

Nije li Šekspir u svoje vreme pisao i za nepismene?

– Pa naravno. To je kao kad pričate o “Bitlsima”, “Stonsima”, redovima ispred svetskih muzeja gde su izložena dela čuvenih majstora… Šta je s tim stvaraocima? Zar oni nisu veliki umetnici? Pa nije Pikaso Aca Lukas ako ljudi hrle na njegove izložbe i razumeju njegovu umetnost. Na delu su opasne i ružne zamene teza. Uvrežilo se mišljenje da je nešto bezvredno ako je popularno. Istina, to se često dešava, ali nije popularnost merilo umetnosti, kao što nije ni mistifikacija. No, velika je to tema. U svakom slučaju, najveća umetnost je najšire ne samo razumljiva već i kroz to i oplemenjujuća.

Ako iskoračimo iz sveta umetnosti, kako smo završili 2017. a kako ulazimo u 2018?

– Ne znam neki su iskoračili kroz prozor, neki čekajući plate od 500 evra, neki gledajući jelku od 83.000 evra, neki tako što nemaju ni za leba u svom novčaniku… Meni se čini da se nismo mrdnuli nigde.

To će reći da ova godina…?

– Da je ova godina dala još jedan korak u prazno. Puno se priča o toj čuvenoj jelci. Jer je simbol svega u čemu smo. Neverovatno je da sem sporadičnih parola i poneke bačene kese da se ništa organizovanije nije desilo. Makar izmetom od pasa po parkovima da su je ljudi dokitili za 2018. Ali, nije se desilo, i ta jelka je simbol nečinjenja i pristajanja. Paradigma za sve što nam se dešava. U svakoj normalnoj zemlji bila bi sklonjena kao i što bi ljudi koji su je postavili bili zauvek pomereni. Kod nas, naprotiv, ti će ljudi biti nagrađeni. Imali smo objašnjenje kako je to odlična investicija koja će trajati preko 10 godina i, živela jelka, jer je dovela preko 7 miliona turista u Srbiju, a sledeće će 10…

Zbog čega to tako sve biva, ljudi pristaju?

– Nemamo građansku svest. Mi samo i dalje imamo strah od svojih službenika, predsednika vlade, predsednika države. Moram da primetim još jednu vrlo simptomatičnu stvar. Predsednica vlade organizovala je prijem za sve novinare u Srbiji. Bili su silni urednici, zamenici… I ona će lepo da se zakiti slikom sa prijema za Novu godinu gde su čak i oni koji kao imaju hrabrosti da progovore o svemu. Pa ako su urednici i novinari otišli na šampanjac, šta vredi lekaru i inženjeru da dižu glas. I, normalno, predsednica Vlade da će nastaviti da radi sve svoje jelka poslove koje je radila i do sad tako da ako u medijskim i intelektualnim sferama nema dovoljno hrabrosti šta očekivati od naroda. Ako je novinar uplašen za egzistenciju šta da očekujete od naroda koji je shvata da nema kud jer je samo mali šrafčić u mehanizmu. To su sistemi koje ljudi na vlast koriste, to očigledno pali i oni će nastavit to da rade, a mi ćemo i dalje gledati jelke od 80.000 evra i rasvetu od 4.000.000 evra.

Zakoračili smo u…?

– U živo blato, ali odavno. Sistem je uspostavljen ranije, sada je samo multiplikovan i razvijen do neslućenih razmera. Oni prethodni su bili mnogo blaži, bilo je drugačije, ali princip je taj koji je. Ovaj koji je sad sve i svja je to video, shvatio i usavršio. One koje je nazivao žutim lopovima i mahao im zatvorskim košuljama prikupio je u svoje redove, oni su mu pohrlili i sad su kod njega. I bog te veselio. Šta to govori i o njemu i o njima, nek svako sam odgovori.

Ubrajate se u ljude koji se ne libe da javno kažu šta misle, iako više uz opoziciju, ako je to i opozicija?

– Ako je to uopšte opozicija. Mislim da je naš veliki problem to što je užasno teško odrediti ko je zapravo opozicija, ko stvarno nije u dosluhu sa vlastima i ko stvarno želi da se promene pravila igre, a ne samo nosilac krune. Ja sam u prošloj godini imao uverenje da neki ljudi stvarno žele promenu pravila igre istinski. Prevario sam se. I to meni na dušu. Svi možemo u nekom trenutku biti izigrani iz žarke želje da nešto suštinski promenimo. Moja namera je čista i dalje želim da promene. Iako za čoveka za kog sam mislio da može nešto da promeni sad mislim da sa njim nije moguće ni sijalicu promeniti. Simptomatično je to što se zbivalo u trenutku kad sam počeo da govorim o tom čoveku. Shvatio da i o njemu baš ne može da se govori. Ni u tim nezavisnim medijima koji su bili kod Ane Brnabić na prijemu. Selektivna sloboda.

Ukratko, na Božić ulazimo u Novu godinu sa prijemom…

– Primili smo ga, što bi se žargonski reklo. Ili, primili smo se.

I, šta čovek da radi?

– Ne znam. To može da se menja samo nekom revolucijom, a mi za to ni iz daleka nismo spremni pošto jelka i dalje stoji, prijem je uspeo, sve ide svojim tokom, tako da ne znam šta čovek koji iole razmišlja može da uradi. Puno se ljudi oseća kao ja. Ne znam šta s realnošću. Daj bar da sačuvamo zdravu pamet. Da znamo, što bi rekao Basara – nisam paranoik, samo sam u pravu. Jer samo se čeka da se pogubi to malo zdrave pameti.

Vratimo se glumi, koja je sledeća uloga, kakvi su planovi?

– Teško je u ovoj zemlji planirati bilo šta, to vam je jasno. Radim dokumentarac o Piksiju s Milošem Pušićem. I sa Vladom Arsenijevićem scenario o malom Aleksi Jankoviću, svemu što se desilo tom predivnom dečaku koji je završio kako je završio jer to učinak ovog sistema. On je paradigma svega što se dešavalo. Postao je simbol borbe u sistemu u kome će se drugima desiti isto zato što se ništa ne menja. Simbolično smo film nazvali „Nije to ništa“. A film je i priča o borbi za zrno zdravog razuma. Biće teško raditi film ako se ne učlanimo u neku stranku, ali ja se ipak nadam da ćemo ove godine bar početi.

Izvor: Blic