Почетна КУЛТУРНА ПОЛИТИКА Научила сам да ћутим, и не говорим увек све што мислим

Научила сам да ћутим, и не говорим увек све што мислим

by pera

Дебитовала је са 13 година у филму „Полицајац с Петловог брда”, да би током 1993. и 1994. играла и у истоименој серији. Била је Зона Замфирова у најгледанијем српском филму (1,2 милиона гледалаца) а сада, док гради каријеру у Холивуду, гледамо је у серији „Убице мог оца”. Катарина Радивојевић (38) тумачи лик тужитељке Марије Раденковић.

– Још у првој сезони серије сазнали смо да је она најпре била ескорт дама, па је завршила факултет и напредовала у каријери, више заслугом својих женских атрибута. Њена одлука да роди дете ван брачне заједнице, и по сваку цену, мени је страна и нисам присталица тога – истиче Катарина која брани одлуке ликова које игра, иако та уверења не дели.

Наша саговорница, која је похађала драмски студио Мике Алексића, а затим дипломирала глуму на ФДУ у Београду, код Предрага Бајчетића, у класи са Слободом Мићаловић и Маријом Вицковић, прича да код глумаца некад може да се види њихов отпор према одлукама јунака:

– Глумац мора да поништи себе и своја уверења да би што боље изградио лик, да поверује у карактер и разуме га. Данас више није тешко постати глумац, али је тешко бити прави глумац који живи од тог посла. Тешко је емотивно пролазити кроз ликове а да то не остави последице на тело, чак и душу. Зато глумци и пију – сматра Катарина и слаже се да глумци често уђу у фах – стално играју једну исту улогу.

Она воли да игра у пројектима епохе јер у њима има више простора за машту, за бег од стварности. „Убице мог оца” су је привукле због савременог текста, који нису много мењали на снимању јер је животан:

– Серија је критика садашњег друштва. На добар начин је одсликала догађаје и карактере који постоје у сектору државне безбедности и полиције.

Публика гледа серије због глумаца

Катарина Радивојевић је била једна од главних глумаца у „Ургентном центру” али је у другој сезони, која се снима, нећемо гледати:

– Била сам позвана на преговоре око нове сезоне „Ургентног центра”. Желела сам да играм јер сам знала да ћу ове зиме бити у Београду и хтела сам, пре свега због публике, да будем присутна и на екрану. Дала сам им разумну цену коју нису могли да плате. Није ми јасно зашто продуценти мисле да могу да снимају серије, надајући се да ће оне бити успешне, а да не плате глумце. Разумем да су глумци у тешкој позицији и да пристају да играју за мање хонораре. И моји хонорари су мањи него пре десет година јер је другачија ситуација. Не могу да идем испод неког нивоа. Моје искуство је да се енергија пројекта види кроз финални производ. Ако су глумци незадовољни, потцењени, пројекат ће бити неуспешан. То неки продуценти не знају. Имала сам и врло густ распоред, морала бих неке ствари да жртвујем, и мени се то није исплатило. Нисам ја једина. У другој сезони неће играти ни Даница Максимовић ни Бојан Перић.

Слаже се да публика гледа серије због глумаца и везује се за њих и карактере, иако продуценти мисле да су важнији од глумаца.

Са осмехом се сећа ранијих серија у којима је играла, сапуницама „Најбоље године” и „Љубав и мржња”.

– Нисам рационална особа, али сам неке одлуке рационално донела. Тада ми је био потребан новац, да се обезбедим за будућност, да сада не морам толико да радим. Тиме сам финансирала своју инострану каријеру. Горе би ми било да сам сад, у својим касним тридесетим, морала да снимам сапунице…

Током ове године требало би да игра у холивудском филму „Black Money Games”, заједно са Томом Хенксом.

– Филм слика прање новца и праћење токова новца у овим нашим крајевима. Прво сам постала део продукционог тима а онда сам ушла и у глумачку екипу. После неколико година мог мукотрпног покушавања у Холивуду, дешавају се конкретне ствари – срећно нам прича Катарина.

Додаје да глумци тек кад оду у Холивуд и покушају да добију ангажман виде колико треба да раде и колико су небитни.

– Холивуд је умирио мој его. Успех који ми се десио овде у младим годинама неприродно је увећао мој его који се распао као мехур од сапунице када сам дошла у Америку и када сам схватила колико морам да радим на свом понашању, приступу и ставу, да увек будем насмејана. Нисам особа која се смеје када ми се не смеје, али сам и то научила. Или макар да ћутим и не говорим увек све што мислим. Напредовала сам као особа.

На кастинзима глумци имају три минута да убеде кастинг директоре да су прави избор за неку улогу.

– Они често ни не подигну главу да виде глумца. Прибегавала сам разним штосевима. Моја природа ми је говорила да морам да им кажем: ви нећете ни да ме погледате а ја сам возила четири сата из Индијан Велса да бих стигла на кастинг у Лос Анђелес, на „Фоксу”, и то у недељу. Подигао је главу и позвао ме у најужи круг за серију „Backstrom”. Тамо се учи како изгубити и како преживети пораз.

Ниједна моја суза на екрану није лажна

Додаје да не може више да глуми због славе, јер јој није до славе. Воли своју интиму и нема налоге на „Фејсбуку” и „Инстаграму”.

– Сваки посао, било високобуџетни филм „Чарлстон за Огњенку” од три милиона долара, или сапуница у којој сам играла Хрватицу, радила сам са свом својом енергијом и одговорношћу, као глумац и човек. Ниједна моја суза на екрану није лажна. Свака моја емоција и изговорена реч на филму или ТВ су дубоко промишљене.

Таква јој је била и одлука да не игра у наставку „Зоне Замфирове”.

– Контактирали су, чини ми се, са свим глумцима за наставак „Зоне” још пре неколико година. С обзиром на то да договор о учешћу није направљен са осталим глумцима, нисам осетила потребу да будем једина у наставку. Сматрала сам да треба испоштовати Здравка Шотру да он то режира или да буде супервизор пројекта. То је моје основно поштовање и дужност према њему јер је најодговорнији за успех „Зоне Замфирове”. Родитељи су ме васпитали да осећам захвалност према људима који су ми у каријери помогли или били значајни у неком тренутку за мој успех. Сматрала сам да ако се наставак не ради у истом тиму, то неће успети.

Желела је да поново ради са Урошем Стојановићем, редитељем „Чарлстона”. Били су повремено у контакту, јер су обоје јурили амерички сан. Говорио јој је да треба да снима нови филм. Болно јој је да прича о Урошу јер нико није очекивао да ће да премине.

Не свиђа јој је што се новим, младим снагама, свежим идејама и енергијама данас не даје више прилика да раде, поготову на ТВ:

– Многе ствари у Србији се решавају по кујнама. Не дозвољава се младим редитељима да се искажу. Сада се критикује прва епизода „Немањића”. Зашто се не дозвољава да серије раде неки други аутори? Зашто се не раде кастинзи за глумце? Зашто шансу на РТС-у нису добили млади редитељи попут Стевана Филиповића или Маје Милош? – пита глумица која позитивно оцењује тренд домаћих крими-серија „Убице мог оца” и „Сенке над Балканом” јер су помериле стандарде у продукционом смислу.

Глумица мора да постави границу докле може да јој се приђе

Пошто ради у Холивуду, Катарина се осврће на случај продуцента Харвија Вајнстина ког су глумице оптужиле за сексуално узнемиравање:

– Увек ћу бранити жене. Објектификација жена је нешто што ми се дешавало још од најранијих година. Сусретала сам се са сличним ситуацијама, али пословне односе никад нисам мешала са емотивним. Чим сам дошла и Холивуд рекли су ми за Вајнстина и да је то једна од улазница у ту индустрију. Жао ми је тих жена што су толико година ћутале. Жао ми је и што ми жене већ вековима радимо једне против других. Да ли је међусобна нетрпељивост међу њима разлог зашто нису имале храбрости да истину кажу раније? Разлог зашто се нису удружиле. Оне су биле његове музе, добијале су Оскаре, он је био њихов продуцент, мецена. То је била та врста односа. Није ненормално да се продуцент удвара глумици. То постоји откада постоји филм. Глумица мора да постави границу и да настави професионално да ради свој посао. Све ово довешће до тога да мушкарци неће смети да се удварају женама. А ми ако наставимо да мрзимо једне друге, без разлога, нећемо нигде доћи ни са овом револуцијом „Вајнстин”. Има и редитељки и продуценткиња које се удварају, тако да није то прича о женама и мушкарцима већ о моћи – указује Катарина која ће кроз свој рад и наредни пројекат, који увелико припрема, говорити више о злоупотреби жена данас.

Извор: ПОЛИТИКА