Почетна КУЛТУРНА ПОЛИТИКА Mirjana Bobić Mojsilović: Putovanje je jedina stvar koju platiš, a koja te čini bogatijim

Mirjana Bobić Mojsilović: Putovanje je jedina stvar koju platiš, a koja te čini bogatijim

by pera

PUTOVANJA
Mirjana Bobić Mojsilović

Priča o onom mladiću iz Beograda koji putuje svetom i posećuje čak i zabačena sela Indonezije, noseći sa sobom ranac, i samo najneophodnije sitnice, dečko koji je putovao Indijom narodnim vozom kako bi bolje upoznao tu veliku zemlju, izmamila mi je osmeh. Kad god skupi malo para, on krene na put. Ima u tom životnom konceptu nečeg tako romantičarskog, tako bajronovskog. Putovanje kao vid kreativne amnezije.

Znam da će mnogi reći – za to su potrebne pare. Ali, mnogi mladi ljudi danas će i ono malo para što imaju potrošiti na preskupi mobilni telefon, ili na firmiranu tašnu, na cipele ili naočari za sunce. Mnogi mladi ljudi danas, pod pritiskom potrošačke mašinerije i reklamiranog džet-set života, putovanje ne mogu ni da zamisle ako to nije koncept – hotela sa pet zvezdica, kokteli i slikanje u bazenu za instagram. Nije ni čudo da je tako popularno da dobrostojeći ovdašnji klinci, kako čujemo, klinci koji su tek postali punoletni odlaze sa svojim momcima i devojkama u rizort u Turskoj, gde nedelju dana košta kao dva putovanja u Indiju.

Kad smo mi bili klinci, najveća želja od svih, bila nam je da putujemo. Nije čudo što moja generacija i dan danas obožava da gleda kartu sveta. Putovali smo mislima, putovali smo zbog same lepote putovanja, zbog utisaka koje ćemo pokupiti i ludih i nezaboravnih priča koje ćemo prepričavati. Naša putovanja su bila skromna i ne tako daleka . Vozom do Đevđelije, pa onda kako se ko snađe do grčkih ostrva. Kad je trebalo, prespavali bismo na plaži, ili na krovnoj terasi kod gazde koji više nije imao praznih soba. Upoznavali smo mlade iz celog sveta koji su tražili isto – uspomene kojih će se sećati, avanturu i nove horizonte. Kad je bilo para ostajali bismo duže, kad ponestane novca, autostop, pa do Beograda nazad.

I danas, radije ću otputovati nego kupiti. Zamisli da na nogama nosim avionsku kartu za Bankok. Ili da se u nekom klubu igram obučena u deset dana Kambodže i Vijetnama? Paradoks današnjice : ljudi kupuju mega-giga pametne televizore da bi sedeli u svojim sobama i gledali svet koji je za njih snimio neko drugi.

Jer, i dalje verujem da su najveća nagrada i luksuz putovanja, kad čak i naobičnije, svakodnevne stvari, doživljavaš kao da je prvi put. Putovanje je znanje i najveće bogatstvo i kada putujemo, iz čiste čežnje za putovanjima, po predelima vlastite zemlje u kojima nikada nismo bili.

Kretanje je život. Najvrednije što imaš, nosiš u sebi. Jer, neki grad, neka plaža, neki miris i neka lica, to pamtimo. Niko ne pamti marku naočara za sunce kroz koje je posmatrao svet.

Pošto, putovanje je jedina stvar koju platiš, a koja te čini bogatijim.

 

Izvor: ALLME