Почетна Друштво KNJIGA “BALKANSKI ESEJI” o nečistoj savesti Alojzija Stepinca

KNJIGA “BALKANSKI ESEJI” o nečistoj savesti Alojzija Stepinca

by pera

Hjubert Batler je pisao da kardinal Alojzije Stepinac nije mogao biti pasivni posmatrač zločina jer je blagoslovio osnivanje i proglašenje Nezavisne Države Hrvatske i bio vrhovni vojni kapelan njenih oružanih snaga, rekao je istoričar Milan Ristović na promociji knjige „Balkanski eseji“.

Irski esejista Hjubert Batler (1901-1991) boravio je u nekadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji u godinama pred Drugi svetski rat, a dolazio je i po okončanju borbi i istraživao događaje u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Kako je rekao profesor Ristović, Batler ne prilazi Stepinčevoj odgovornosti pojednostavljeno, već pravi gradaciju.

– S jedne strane, Batler posmatra Alojzija Stepinca kao prelata, nekoga ko je na čelu katoličke crkve, dok ga, s druge strane, posmatra kao (sa)učesnika u onome što se dešavalo u Drugom svetskom ratu na teritoriji države Hrvatske, nekoga ko je, po crkvenim zakonima, imao moć da oslobađa od krivice za najteže učinjen zločin. Pristupio je složenoj analizi Stepinčeve ličnosti pre i posle rata – ispričao je Ristović.

FOTO: S. KRSTIĆ / RAS SRBIJA

Hjubert Batler

Knjiga „Balkanski eseji“ deo je dokumentacije koju koristi mešovita komisija koja odlučuje o tome da li će Alojzije Stepinac biti proglašen za sveca. Međutim, profesor Ristović smatra da „ne bi trebalo preterivati sa značenjem knjige“.

Pored profesora, na promociji knjige govorili su i novinar Miloš Vasić, kolumnista i kritičar Teofil Pančić, te pesnik i izdavač Kris Agi.

Govoreći o Batlerovom životu, Kris Agi je napomenuo da je slavni esejista proučavao „pukotine u istoriji“.

– Jasno je iz ove knjige da je genocid počinjen u Hrvatskoj jedan od 10 najvećih u dvadesetom veku. Stradalo je između 320.000 i 340.000 Srba, 250.000 Roma, ali i 30.000 Hrvata i bosanskih Jevreja, što od ustaške ruke, što u nacističkim logorima. Takođe, oko 250.000 Srba je nasilno prevedeno u drugu veru u periodu od šest meseci 1941. godine. Batlerovi podaci nesumnjivo govore da je Stepinac bio simpatizer ustaša, franjevac ili liberalni ustaša koji nije podržavao sredstva, već cilj. Crkva je pružala podršku Anti Paveliću, što je valjano dokumentovano. Sa svecima ne sme da se greši, a Stepinac je na pola puta da bude kanonizovan. Lažne vesti nikako ne smeju da unište istinsku istoriju – zaključio je Kris Agi.

FOTO: PROFIMEDIA

Alojzije Stepinac

Napominjući da je Batlerovo delo „vrhunac istraživačkog novinarstva“, Miloš Vasić je rekao da ga je najviše zainteresovalo to što Hjubert nije mogao da razume fenomen pokrštavanja.

– Nikada nije tačno utvrđeno koliko je Srba prešlo u katolike, ali sakrivanje pravog identiteta vas uvek stigne. Drugim rečima, postoji fenomen etnototalitarizma od kojeg se ne može pobeći – rekao je Vasić.

Batlerova knjiga sastoji se od 39 eseja od kojih se mnogi bave genocidnim kvislinškim režimom NDH i kolaboracijom Katoličke crkve, naročito nadbiskupa Stepinca. Njena promocija je bila deo programa Beogradskog irskog festivala koji se završava danas.

Ko je bio Hjubert Batler

Hjubert Maršal Batler je rođen 1901. godine u selu Benetsbridž u Irskoj. Bio je irski esejista koji je pisao o širokom spektru tema, od lokalne istorije i arheologije do političkih i verskih afera Evrope. Diplomirao je 1922. godine na koledžu Sent Džon u Oksfordu, gde je studirao klasične nauke. Od 1926. godine putuje Kraljevinom Jugoslavijom. Od 1934. do 1937. godine je živeo u Zagrebu, gde je radio kao lektor i prevodilac, kao i u blizini Dubrovnika i tečno je govorio srpsko-hrvatski. Po završetku rata, 1945. dolazio je u Zagreb, provodio je mesece u državnom arhivu iščitavajući NDH-zijsku štampu, da bi zahvaljujući tome i svemu onome što je video pre i nakon rata pisao eseje. Hjubertovi „Balkanski eseji” pisani su od 1937. do 1989. godine. Batler je umro 1991. godine. Mnogi od njegovih eseja se bave genocidnim kvislinškim režimom NDH (1941-1945) i kolaboracijom Katoličke crkve, naročito nadbiskupa Stepinca, što je tema koja ga je uvukla u ozbiljne kontroverze u Irskoj pedesetih godina.

IZVOR:BLIC