Почетна Политика Povratak barikada ili predstava za javnost?

Povratak barikada ili predstava za javnost?

by pera

Ulazak srpske delegacije na sever Kosova uprkos zabrani Prištine, šok-bombe i brutalno hapšenje Marka Đurića, šefa Kancelarije za Kosovo i Metohiju, donose i prve političke posledice. Nakon konsultacija sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, predstavnici Srpske liste su odlučili da napuste Vladu Kosova, što verovatno znači pad vlade Ramuša Haradinaja.

Najavljeno je i da će 20 aprila, pet godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, samostalno biti formirana Zajednica srpskih opština (ZSO). U misiju gašenja požara u Beograd je stigla i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini. U kratkom saopštenju nakon susreta sa Vučićem stoji da je „Mogerini izrazila žaljenje onim što se dogodilo i dodala kako se to ne sme ponoviti“.

Predsednik Srbije se u posebnoj izjavi obratio naciji rekavši „da se i najteži problemi moraju rešiti razgovorom“ i da „više nikada neće dozvoliti da se Srbima dogode Bljesak i Oluja“.

Iznuđena reakcija ili predstava?

Srbija je bila prinuđena da na neki način reaguje, ocenjuje za DW politički analitičar Dragomir Anđelković, a obaranje sadašnje Vlade Kosova je taj konkretan potez. „Da Srbija nije ništa uradila, srpsko stanovništvo na Kosovu bi bilo potpuno demoralisano. Time bi bila poslata poruka da Srbija ne kontroliše ništa na Kosovu. Pad Haradinajeve vlade će značiti paralizu sistema, i na taj način će se dobiti vreme za dalje poteze. Teoretski je moguće da nekim pregrupisavanjem ta vlada opstane, ali mislim da je to kratkog daha, i da bi samo produbilo unutrašnje političke sukobe na albanskoj strani“, smatra Anđelković.

Sudbina dijaloga Beograda i Prištine je sada dovedena u pitanje. „Briselski proces se zasnivao na garancijama Zapada da će Srbi na Kosovu dobiti neke svoje institucije, kao i na garancijama da specijalne snage neće ulaziti na sever Kosovo“, nastavlja Anđelković. „To je prekršeno, i ako se nešto ne poštuje onda je logično da pričamo o kraju ovakvog modela dijaloga.“

 

Postoje, naravno, i teorije prema kojima je sve što se dešava rezultat dogovora srpskih i albanskih političara, kako bi jedni drugima olakšali povlačenje teških poteza na unutrašnjem planu. U intervjuu za DW je tako dobro upućeni austrijski diplomata Volfgang Petrič potvrdio da su se tokom boravka u SAD tajno sastali Vučić i kosovski predsednik Hašim Tači.

Sa ocenom je saglasan i Slobodan Janković, saradnik Centra za konzervativne studije. On za DW kaže da je hapšenje Đurića izvedeno kako bi u pozadini krenula realizacija priče o ZSO. „Na taj način bi tamošnje vođe pokazale da su odlučne i sprovode nešto što je tamo nepopularno. A sa druge strane bi Vlada i vladajuća stranka u Beogradu mogli da kažu da su oni pod velikim pritiskom, ali na kraju je postignuta ZSO i zbog toga možemo dalje u potpisivanje pravno-obavezujućeg sporazuma ne bi li u nekoj nedoglednoj budućnosti napredovali ka Evropskoj uniji.“

Anđelković napominje da je i Briselski sporazum jedna vrsta pravno-obavezujućeg sporazuma. „Pokazalo se samo da niti je obavezujući, niti su ga neki faktori shvatili kao pravni. Imali smo izjavu Haradinaja da ga nije ni pročitao. Tako da ne mislim da je ovo kraj svega, ali mislim da je kraj ovakvog modela iznalaženja rešenja za Kosova“, kaže Anđelković.

Povratak na stare pozicije

Niko u ovom trenutku ne zna kako će se stvari dalje odvijati, ali sasvim sigurno je da su potezi Prištine dodatno zakomplikovali situaciju oko Kosova. To je očito i bio razlog hitnog dolaska u Beograd Federike Mogerini. Slobodan Janković smatra da je i to deo unapred određene dramaturgije.

 

„Meni sve ovo deluje kao predstava, voleo bih da nije tako, ali deluje mi da jeste. Naravno da EU učestvuje u tome. Briselu je važno da se Srbija de facto odrekne Kosova i Metohije jer potpisivanje sporazuma sa Prištinom podrazumeva i de facto priznanje Kosova kao države. Uostalom, sama ta ZSO trebalo bi da deluje po Ustavu Kosova, a taj Ustav definiše Kosovo kao državu a ne kao autonomnu pokrajinu Republike Srbije“, napominje Janković.

 

U najgorem slučaju stvari će se vratiti na stanje iz 2011. godine kada su u srpskim sredinama na Kosovu bile aktuelne barikade, procenjuje Dragomir Anđelković. „To je bila napeta situacija, gde svako kontroliše svoj prostor, gde postoje neki ekscesi, ali ništa više od toga.“

Da li to znači i da je situacija za srpsku zajednicu na Kosovu bila ipak nešto bolja u vreme prošle vlasti, koja se sada optužuje da je kriva za nezavidnu situaciju na Kosovu? I tadašnja vlast je ušla u pregovore, i tražila da lokalni Srbi to prate, odgovara Anđelković. „Nova vlast od 2012. nije napravila diskontinuitet u odnosu na tu politiku i nastavila je pregovore. Tako da u tom smislu postoji kontinuitet, i ako postoji krivica, ona postoji i kod bivše i kod sadašnje vlasti.“

 

 

Izvor: DW