Почетна Друштво Свет без људи

Свет без људи

by pera

Временом смо машинама дозволили приступ нашем пословном и приватном животу.
Прихватили смо их јер су нам корисне. Постају све брже, мање и интелигентније. Хоћемо ли им допустити да  освоје нашу свакодневницу?
Нови виртуелни и дигитални свет је настао пре петнаест година, што се нама данас чини као вечност. Почели смо да замењујемо физички свет виртуелним. Чак и размишљамо у компјутерским појмовима.

Функције паметних телефона, блекберија и ајфона, попут проверавања електронске поште, код нас изазивају све већу зависност да бисмо их све чешће користили. Од тридесет мејлова које прочитамо, један је вредан пажње. То су поруке које нас радују, лепе речи пријатеља или неочекивани прилив новца. То је за нас тренутак радости. Такве поруке потхрањују нашу зависност. Непрестано проверавамо телефоне, држећи их увек на вибрацији и на дохват руке. Заправо смо физички и емотивно отуђени.

Упоредо с нашим физичким светом, данас постоји шести, виртуелни и дигитални континент. Електронске направе нам омогућавају приступ њему, ма где се налазили. Да ли ће све чешћа и неопходнија интеракција с машинама утицати на наше поимање реалности?

Доживљавамо коренит преображај какав се одвија сваких хиљаду или две хиљаде година. Примећујемо да свет у ком смо рођени и у ком смо живели и радили ишчезава. Тај стари свет и његове вредности нестају. Ступамо у нови свет који у великој мери још није промишљен. Не стижемо да обрадимо све информације новог света. Технолошки развој је већ двадесет година испред нас.

Данас технологија значајно повећава људске способности. У лабораторији у Масачусетском институту за технологију, граде се роботски системи који ће људима дати веће физичке капацитете. У лабораторији се научници баве биоником и усађивањем вештачких удова у људско тело, затим развијају се вештачка стопала, зглобови, колена и кукови. После многих покушаја научници су успели да створе системе који у потпуности преузимају функције људских делова тела.

У бионичку протезу је уграђено пет компјутера, микропроцесора и дванаест сензора. Унутра је и уређај који подражава рад мишића и тетива. Мишићна снага се повећава кад се иде уз степенице, а смањује се кад се силази. Протеза је прилагодљива сваком тлу.
У току следеће деценије ће се појавити такозвани екстремни интерфејси. То су сићушни електронски уређаји који се уграђују у тело и директно се повезују с нервним системом.

Током претходних деценија су се развиле нове дисциплине које доприносе побољшању квалитета протеза, а то су роботика и инжењеринг ткива. Осмишљене су машине кадре да усвајају нова знања. Захваљујући њима, улазимо у доба бионике.

Одавно смо већ дозволили машинама да се увуку у наша тела ради лечења. Данас оне могу потпуно да се сједине с нашим органима и чулима. На прагу смо ере владавине бионике, која ће изродити нову врсту – киборге. Полуљуде-полумашине.

Процес унапређивања човека је одавно почео. Међу нама има оних који свој живот дугују пејсмејкерима. Они живе захваљујући технологији уграђеној у њих. Дакле, они су, на неки начин, киборзи – полуљуди-полуроботи. Међутим, развој технологије омогућава уградњу много сложенијих направа.

Данас је могуће повећати човеков мождани капацитет. Могуће је, рецимо, побољшати памћење. Нови уређаји настају вртоглавном брзином. Суочени смо с научним постигнућима о којима нисмо ни сањали. Једном квадриплегичару у Америци су научници уградили микропроцесоре који му омогућавају да користи компјутер мислима.
Ускоро ће научници створити апарате који ће моћи да преводе брзином којом ми говоримо. Откриће материјале десет пута јаче од челика, али много лакше. Такође ће, стручњаци развити молекуларне рачунаре мале као суза а моћне као најперформантнији компјутер данашњице.

Припремила: Тања Чанић-Млађеновић

ИЗВОР: РТС