Почетна Колумна Donorstvo jednog magarca

Donorstvo jednog magarca

by pera

Ima zaista neke sličnosti između Aleksandra Vučića i Isusa Hrista, barem u onom delu o magarcu, i na tome se sve završava!
Naime, Hrist je, znamo, ujahao na magarici u Jerusalim, dok Vučić, znamo i to, jaše na magarcu, daleko od Jerusalima i bilo kakvih primisli na sveto i svetinje, već samo jaše…
Za razliku od Hristove magarice Vučićevom magarcu znamo ime, a bogme i prezime- Aleksandar Martinović, magarac po sopstvenom priznanju (da ne bude da vređam) koji poput trkačkog grla galopira iz gluposti u glupost.
Poslednja u duuuugom nizu Martinovićevih galopskih idijotluka svakako jeste ona o zaveštanju organa i tvrdnji kako mrtav čovek nema nikakva prava, te se s njim i njegovim organima može činiti šta je i kome volja!
Još jedan dokaz one mudrosti da što jedna budala pokvari to stotinu pametnih ne mogu da poprave, jer priča o donorstvu, odnosno, zaveštanju organa jeste nadasve plemenita, osim u slučaju kada je se dohvati mlađani galoper Martinović i sažme je u to da je pokojnik nešto poput „seknd- hend“ prodavnice, iliti, radnje s polovnom robom, te kao takav gubi sva prava na dostojanstven počinak, barem dok se iz njega ne povadi sve i pretpostavljam napuni ko pinjata i tako otpravi u cartsvo nebesko?!
Dakle, što se mlađanog Njaka tiče- mrtav čovek, rekoh, nema nikakvih prava, osim eventualno da glasa ako ustreba, jer je smrt, biće, nešto kao status tehnološkog viška, a kad je neko već višak logično je da bude u manjku s organima, bez obzira da li se za života opredelio za to ili ne?!
Naravno, treba u tom ludilu razumeti Martinovića, jer dečkić barata problematikom što se ono kaže, s obzirom da je i sam presađeni organ- iz patološkog protivnika (najblaže rečeno) Vučića, u sasvim zdrav i nadasve koristan prilepak na predsedničkoj pozadini.
Dakle, presađeni magarac (samo citiram dečkićevo pokajanje, ponavljam) se toliko dobro primio u novom glasačkom i vlastodržnom telu, da je kadar da tumači na šta kao pokojnici imamo prava, kad već živi nemamo bezmalo nikakva, osim da umremo, a onda…
Onda, moj Martinoviću, pred Svetog Petra baš onakvi kakvim nas je Gospod i stvorio, a ne kao flaše za kauciju, osim ako se čovek za života ne izjasni drugačije!
Ponavljam, ČOVEK ZA ŽIVOTA NE IZJASNI DRUGAČIJE, jer zaveštanje je stvar slobodne volje, onoga protiv čega se tako grčevito borite već šest godina: SLOBODE i VOLJE, tretirajući narod kao robu, sad evo i rinfuznu…
Ne igrajte se Boga, neljudi, odavno ste vi zaplesali s nečastivim!
No, šta i očekivati od onih koji su svoje duše odavno donirali u sekundarnu sirovinu, a srce Srbije, naše sveto Kosovo i Metohiju- Briselu i Vašingtonu za par testisa ondašnjih?!
Čovek nije ni rob, niti roba, zapamtite to!
Otrglo se vaše bezumlje svakoj kontroli, vatrom se igrate, nemojte se vajkati sutra ako vam se pridigne organ koji ste davno otpisali- NAROD!
Gladan, ponižen, obespravljen i dovoljno živ da vam pojasni koja prava čovek ište za života!
Čovek nije rob, niti roba, zapamtite to dobro!
Izdali ste sve živo, pa biste sad i sve mrtvo, je li?
Zaveštanje je volja čoveka, no vi ste se previše uljuljkali u opseni da ste nas premetnuli u bezvoljnu masu, a tu ste se pako prevarili!
Iz trgovine sa Srbijom i narodom niko nije izašao punog buđelara…
Mihailo Medenica