Почетна КУЛТУРНА ПОЛИТИКА ИВАН СЕГЕДИНАЦ – Јаша Томић

ИВАН СЕГЕДИНАЦ – Јаша Томић

by pera

На данашњи дан, 22. октобра, лета Господњег 1856. године у Вршцу, једном од српских центара у Хабзбуршкој Монархији, родио се Јаков Томић, народу познатији као Јаша.

Као млад, кратко је студирао медицину и књижевност у тада већ Аустро-угарској, међутим услед велике неправде учињене према Српском народу, упушта се у политику. Његова политичка активност започела је у социјалистичком смеру, на идејама Светозара Милетића, чију је ћерку Милицу и оженио, међутим вренемон он постаје један од темеља српског национализма у Монархији.
Време је пролазило идеје Јаше Томића су се све више кристалисале, постао је уредник листа ”Застава”, ког је наследио од Светозара Милетића, међутим и странци и листу је почео да даје национални карактер.
У сукоб долази са једном струјом у партији коју је чинио Миша Димитријевић који је инсистирао на либералним идејама. Овај сукоб се наставио и преко новина, Димитријевић је у свом листу ”Браник” почео да напада Јашу Томића, те његову породицу, па је овај сукоб је добио лични карактер. У афекту, након силних увреда упућених његовој жени Јаша Томић је 4. Јануара 1890. године ловачким ножем усмртио Мишу Димитријевића.

 Јаша са супругом Милицом

Због овог чина, брањења части своје жене, Јаша је осуђен на шест година робије, које је служио у тврђави Вац. Српски народ, правдољубив какав је увек био и биће у вековима који долазе, препознао је овај напад као брањење части, те су у Новом Саду жене у великом броју, негде око три хиљаде саставиле петицију да се Јаша Томић ослободи.
Период пре Великог Рата, Томић је провео пишући, од многих дела издвојићемо ”Нашој браћи у Србији” из 1907. године, по само опису јасна је тематика дела и став који ће овај можда и највећи Војвовођанин двадесетог века заузети.

Јаша Томић у позним годинама

Очување српског националног идентитета постаје главна водиља овог великог родољуба. Отворено је био за иступање Срба из Српско-хрватске коалиције, због притисака Хрвата на Србе који ће се наставити и у Краљевини СХС. Оваквим ставом он постаје један од главних камена темељаца очувања идентитета српског народа у окриљу једне творевине која му никад није желела добро.
Да Бог слуша праведне показало се пред крај Великог рата, где је јуначка војска, једне мале Србије успела уз помоћ савезника да нанесе пораз Немачкој немани, која је претила да истреби наш народ.

Велика скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Војводини

Дошао је и тај дан, 25. новембар 1918. године, Велика скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Војводини донела је у Новом Саду Резолуцију о прикључивању Војводине Србији. Српски народни одбор, којим је председавао управо Јаша Томић, решио је да заобиће Народно вијеће у Загребу и све своје напоре је устремио на прикључење Војводине, Србији. Ова велика народна скупштина у којој је учестовало чак седам жена, прилично нетипично за то време једногласно се изјаснила за прикључење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији. Томић је окупљенима рекао ”да се окану аустријких старудија и прихвате нову државу насталу енергијом Краљевине Србије”.
Јаша Томић преминуо је 1922. године у Новом Саду, граду коме је све дао и учинио да он буде поред Београда, центар окупљања Срба у Краљевини СХС. Аутошовинисти, попут Ненада Чанка, покушавају да учине све што је у њиховој моћи да укаљају лик и дело, ово великог родољуба, качећи му епитете да је антисемита, које је Василије Крестић у свом делу о Јаши Томићу све одбацио. Његова мана је што се његови говори не уклапају у идеје југоносталгичара, истина коју је он видео чак и у доба смутњи била му је мисао водиља кроз цео живот. До краја живота је тврдио да Срби и Хрвати нису један народ, како су покушали да нам наметну.
Ово је било једно кратко подсећање на лик, једног од највећих Војвођана у историји. Сећањем на овакве људи, очуваћемо традицију и дух Србије и у овим тешким временима, али времена се мењају!

Живела Србија!

Аутор: Иван Сегединац