Почетна Друштво Студенти богословског факултета – Нацрт закона о финансирању Православног богословског факултета у Београду

Студенти богословског факултета – Нацрт закона о финансирању Православног богословског факултета у Београду

by tihomir

ЗАР И МИ ДА БУДЕМО ЖРТВЕ?
Нијесам ли ти заповједио: буди слободан и храбар? не бој се и не плаши се; јер је с тобом Господ Бог твој куда год идеш. (ИНав 1, 9)

Када је 1905. године Велика школа претворена у Универзитет, Законом о универзитету је предвиђено оснивање четири факултета: Филозофског, Правног, Техничког и Богословског. Након Другог светског рата и политичких промена у тадашњој држави, решењем Владе Народне Републике Србије из фебруара 1952. године Православни богословски факултет је искључен са Универзитета у Београду, а верска настава је укинута у свим школама. Почетком 21. века, 52 године касније, Влада Републике Србије је 9. јануара 2004. године донела одлуку, којом се поништавају све одредбе из 1952. године, те је Факултет враћен у окриље Универзитета. Три године раније, у новембру 2001. године, верска настава је враћена у школе.
Међутим, ове одлуке су у одређеним друштвеним круговима изазвале јака негодовања. Многи се са њима нису слагали. Један од њих је био и тадашњи заменик министра просвете и спорта и дугогодишњи директор Истраживачке станице Петница Вигор Мајић, који је због повратка верске наставе у школе поднео оставку. Недавно, тадашњи министар просвете, науке и технолошког развоја Срђан Вербић је предлагао мере којима би се обим верске наставе у школама драстично смањио и свео искључиво на основне школе. Срећом, то се није догодило.
Сада је Православни богословски факултет део Универзитета у Београду и на њему се школује преко 1500 студената, који се најпре припремају за послове у просвети, али и за друге друштвене и, пре свега, црквене службе. Млади дипломци теологије су данас веома често сарадници, али и запослени у разним институтима и другим установама којима су у фокусу друштвено-хуманистичке науке. Неретко, студенти одлазе и на постдипломске студије на разне светске Универитете, што из теологије, што из других сродних наука. Присуство Богословског факултета на Универзитету омогућава студентима теологије да без препрека и без додатних формалија прате предавања, те да се усавршавају и студирају и на другим Факултетима Универзитета, а то су најчешће Правни, Филозофски и Филолошки Факултет, те Факултет политичких наука.
Тако, осим користи за сопствено образовање, будући богослови коначно, након 52 године имају могућност да попут великих светих Отаца наше Свете Цркве сведоче наук Христов и међу онима, којима је Истина нешто далеко и нешто страно. Попут једног од највећих хришћанских теолога и проповедника, Светог Јована Златоустог, који је своје образовање стицао у паганским школама, код чувеног ретора Ливанија, и данашњи студенти ПБФ имају ту могућност да стичу најактуелнија савремена сазања и вештине, те да буду упознати са најновијим правцима из области права, филологије, филозофије, политичке теорије, али и физике. Па тако, као што је Свети Василије Велики, показао у својим беседама о стварању савршено познавање тадашњих научних и филозофских праваца, те теологију стварања довео у дијалог и, што је најважније, приближио умовима тадашњх учених људи, млади теолози имају прилику да у духу великих Отаца Цркве чине исто, те да Христову истину пренесу, приближе и преведу својим колегама физичарима, филозофима, правнцима и другима. Следећи њихов пример, кроз студентски организоване радионице је размена мишљења и стеченог знања постала свакодневна.
Осим тога, будући теолози, свештеници и наставници верске наставе имају привилегију да њихове студије буду финансиране из буџета Републике Србије. Такође, имају могућност да станују у студентским домовима и да се хране у студентским мензама. Тренутно уживају све повластице које студентски статус доноси (бесплатни рачуни у банкама, попусти на разне културне садржаје, путовања и куповину и сл.) и на тај начин себи, својим родитељима и својој Цркви у многоме олакшавају своје студирању. Црква добија о трошку државе готово потпуно оспособљене људе, спремне за све њене службе. Као и њихове колеге, студенти Богословског факултета су чланови свих тела Универитета, где са својим вршњацима имају шансу да кроз студентско организовање позитивно утичу на развој целокупног високошколског образовања.
У последње време, отворена је и могућност „Еразмус“ програма помоћу којег млади из Србије имају могућност да уз стипендију проведу један, до два семестра на неком од водећих европских универзитета. На све то, студенти теологије, као студенти државног Универзитета су стекли право, као и њихове колеге са других Факултета, да конкуришу и добијају све расположиве стипендије, укључујући и чувену стипендију „Доситеја“ Фонда за младе таленте Републике Србије, чији износ може достићи и две трећине просечне плате.
Ипак, последњи догађаји, те потенцијално нарушавање аутономије Универзитета и самог Факултета од стране одређених структура, могли би да угрозе статус Факултета на Универзитету. Као да се на неки бизаран начин понавља 1952. година, само што овај пут уместо комунистичких власти, издвајање Факултета са Универзитета као да желе поједини црквени архијереји.
Ако се испоставе тачним наводи да су поједини великодостојници одбили предлог да се средње богословске школе реформишу и укључе у редован систем образовања Републике Србије и других држава у којима се оне налазе (нешто на налик православне средње школе у Грчкој), није немогуће замислити да исте структуре желе и Факултет ван Универзитета и изван редовних и законских токова образовања из само њима знаних разлога. Битно је напоменути да се без реакредитације и инклузије богословија у државни систем образовања, који од школске 2020/21 предвиђа државну, односно велику матуру, ученици богословија неће моћи уписати ни на једну високошколску установу, па ни на Православни богословски факултет (уколико исти остане део Универзитета). Као да неко намерно жели да црквену просвету и младе теологе и богослове одвоји од света у којем они треба да живе и проповедају васкрслог Христа. Ствар у коју нормалан ум тешко може да поверује. Међутим, последња збивања на ПБФ сведоче о томе. После епископа Максима и доцента Вилотића, на удару је декан Факултета, владика Игњатије, један од најугледнијих епископа наше светосавске Цркве. Професор без мрље, учен, способан, добронамеран, пастир Цркве у правом смислу, којег студенти воле и поштују. Добро је питање, уколико се вануниверзитетским указима, без дисциплинског поступка, са Универзитета уклоне декан и професори, колико ће сам Универзитет, и то са правом, желети једну такву установу у својим редовима?
Многи су поставили оправдано питање, зашто професори ћуте? Зашто студенти ћуте? Да ли би све ово требало њих да интересује? Другим речима, да ли би све ово требало да пробуди интересовање самих студената? Можда и не би, али би одстрањивањем Факултета са Универзитета све привилегије, које се за данашње генерације студената подразумевају, ишчезле. Могућност становања би се сузила искључиво на Дом студената Православног богословског факултета, који може да прими само ограничен број станара и у коме је цена становања знатно већа, врата свих београдских менза би била затворена, а свака могућност стипендија би била искључена. У том случају бисмо само могли да замислимо колико би једну просечну српску породицу (или једну епархију) коштало школовање једног студента у Београду. Диплома Богословског факултета би престала бити диплома Универзитета у Београду, па би, пре свега запослење, али и било каква помисао на пост-дипломске студије постала права бирократска ноћна мора. Након тога, питање је времена, када би се овај потез одразио и на просвету. Шта би у том тренутку спречавало неког новог министра да, под аргументом недостатка довољног броја стручног кадра, укине и верску наставу у школама? У таквом случају, тешко да ће било какви вештачки институти, попут оног привременог с почетка века, успети да замене факултетску диплому. А ако је, као што видимо, све мање верника, и ако останемо без црквене просвете, ко ће онда изучавати теологију? Ко ће да испуњава речи Јеванђеља и да „иде и научи све народе, крстећи их у име Оца, Сина и Светога Духа“?

Студенти Православног богословског факултета Универзитета у Београду