Почетна Актуелно Irinej Bulović kamen spoticanja u SPC

Irinej Bulović kamen spoticanja u SPC

by pera

Od sedamdeset  dve godine, koliko danas ima bački episkop Irinej Bulović, četrdesetak godina trajala je  urbana legenda o “obrazovanom” poligloti, koji se rodio kao Srbin, ali će umreti kao Jelin. Irinej Bulović nije slučajno portparol SPC, jer neko ko uspeva tolike godine da živi od predstave o sebi, sigurno da ima veštine nekoga ko bi trebalo da se bavi marketingom.

Tek u poslednje dve do tri  godine pojedini mediji bacili su svetlo na lik i delo kontroverznog bačkog episkopa, sivu eminenciju Srpske patrijaršije, od Miloševićevog vremena do danas.  Poliglota, kako voli da ga drugi vide, i čovek od nauke, kako voli sebe da predstavlja, kako nam okrivaju ti mediji,  svih proteklih godina bio je zaštitnik onih  od kojih se javno ograđivao, a tajno ih podržavao, a koji su bili na sramotu Srpske crkve. Zaslugom Irineja Bulovića, vranjski episkop Pahomije još je u službi episkopa. Njegova ramena bila su dovoljno velika da na njih glavu spuste i penzionisani Vasilije Kačavenda i kanadski Georgije.

Irinej Bulović Foto: PrintscreenIrinej Bulović Foto: Printscreen

Još jedna kontroverza se vezuje za ovog episkopa. Potpis koji je upokojeni patrijarh srpski Pavle stavio na papir, kojim se ovlašćuje nekadašnji predsednik Srbije i Jugoslavije Slobodan Milošević, da zastupa Srbe na mirovnoj konferenciji u Dejtonu, kažu prevarantsko je  delo  bačkog episkopa Irineja Bulovića. Naši izvori iz beogradske patrijaršije govore da je ta podvala bačkog episkopa naterala srpskog patrijarha Pavla da mu poruči da se ubuduće drži podalje i od njega i odzgrade patrijaršije,  i da bez poziva ne dolazi u Beograd.

Imidžom profesora i naučnika,  mada za ovo drugo ne postoje dokazi, Irinej Bulović svih godina prikrivao je svoje aktivne veze sa svim političkim garniturama u Srbiji, od Miloševića do danas. Bulović je (zajedno sa svojim najvernijim učenikom motropolitom zagrebačkim Porfirijem) bio blizak i demokratskoj garnituri koju je vodio Boris Tadić, iako je vešto preko svojih  kanala plasirao teze o žutim vladikama, kako je sam klevetao svoju braću arhijereje. I dok su pojedinci iz Sabora hodali i hodaju  označeni kao „žute vladike“ bački epiksop, premazan svim bojama, aktivno je sarađivao i sa “mrskom” Demokratskom strankom, od koje se distancirao istoga dana kada je saznao da je Tomislav Nikolić pobedio Borisa Tadića na izborima.

Niko nikada nije demantovao da je u toku zasedanja Svetog arhijerejskog Sabora, koje je trajalo upravo u vreme održavanja predsedničkih izbora u Srbiji, Irinej Bulović rezultate izbora prokomentarisao pred svim arhijerejima rečima: “Moje saučešće Grigorije, izgubio je Tadić”. Nije poznato da li je tačno i to  da mu je nemački episkop odgovorio da ne zna zašto  baš Bulović njemu izjavljuje saučešće,  kada je on, za razliku od njega, bio redovan gost  Tadića i njegovih savetnika na Andrićevom vencu.

Dolaskom SNS i Aleksandra Vučića na vlast Irinej Bulović iz uloge svojevrsnog spavača, koju je imao u vreme demokrata, jer oni jesu negovali korektne  odnose  sa SPC, ali ne na način da upravljaju crkvom, bački episkop  biva ponovo aktiviran. Ovo što gledamo u poslednje vreme, a tiče se skandala u SPC i na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu proizvod je samo jedne činjenice: Irinej Bulović, baš kao u vreme Miloševića, ponovo je glavni operativac države u SPC. Upućeni u dešavanja u srpskoj Patrijaršiji kažu da je odluka o  dodeli ordena Svetog Save  Aleksandru Vučiću, i sve što je nakon toga usledilo,  zapravo delo bačkog episkopa, koji je, žrtvujući mir unutar organizacije kojoj pripada, narušio mir i među vernicima,  koji su prvi put u istoriji SPC, pisali peticiju protiv dodele takvog ordena predsedniku Srbije.

Irinej Bulović Foto: PrintscreenIrinej Bulović Foto: Printscreen

Sve što se u SPC i na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu dešava od prošlog sabora do danas naši izvori tvrde da je posledica sujete bačkog episkopa, koji nikako ne može da podnese da je u javnoj polemici sa zapadnoameričkim episkopom Maksimom, koja je prethodila Saboru, doživeo težak poraz, za koji neki veruju da će se teško od njega oporaviti. Oporavljen ili ne Irinej bački, u maniru srednjevekovnih inkvizitora nastavlja da ruši sistem iunutar Crkve i unutar fakulteta. Ostavka dekana Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta episkopa Ignjatija Midića, koji je odbio nalog Sinoda (čitaj Irineja Bulovića) da protivzakonito smeni sa fakulteta episkopa Maksima i Marka Vilotića, iznuđena je, jer kako tvrde izvori iz bačke eparhije Irinej bački gađao je vladiku Maksima da bi pogodio episkopa Ignjatija, koji slovi za jednog od ozbiljnijih kandidata za srpskog patrijarha. Rušenjem episkopa Ignjatija sa mesta dekana, bački episkop šalje poruku grupi neodlučnih vladika u Saboru, kakav je odnos sile u SPC, i da treba da se na vreme opredele.

Postoje i zagovornici teze da je pohod Irineja Bulovića na episkopa Maksima i sekretara episkopa Grigorija, osveta nevoljenog deteta penzionisanom episkopu Atanasiju Jevtiću, koji je uz mitroplita Amfilohija bio najvoljenije duhovno čedo Justina Popovića. Irinej Bulović, i sam duhovni sin Justina Popovića, nikada nije uživao poštovanje svog učitelja kao ova dvojica. Sve što je godinama nosio kao svoju intelektualnu i duhovnu inferiornost u odnosu na Atanasija Jeftića, kažu, sada je izašlo na videlo.

Zbog čega vlast predvođena Aleksandrom Vučićem podržava bezakonje na PBF i ovakve odnose u SPC?  Irinej Bulović, za koga Vučić javno ne štedi reči hvale, zadužen je za smirivanje tenzija unutar SPC na pitanju Kosova i Metohije. Koliko su mu važni operativci u SPC govori i podatak da je upravo preko njih predsednik Vučić uspeo da uđe u zgradu Patrijaršije dok je trajao Sabor, da bi pred okupljenim arhijerejima priznao da u stvari nema plan za Kosovo a neke od njih i  napao zbog drugačijeg mišljenja koje su izneli tom prilikom. Svaka Vučićeva ideja o Kosovu, sem ideje da je Kosovo u Srbiji, nailazi na veliki otpor u SPC, i biće zanimljivo gledati kako će Irinej Bulović u okvru SPC lobirati za neko Vučićevo rešenje, a da ono nije u skladu ni sa Ustavom Srbije ni sa voljom Sabora SPC.

Ambicije Irineja Bulovića nisu tajna. On želi da bude novi srpski patrijarh, i tu želju, čini se, plaćaće i odsecanjem tuđih glava (Ignjatije i Maksim,…), a ako bude trebalo i Kosovom. Na tom putu Amfilohije, Grigorije i Maksim postaće “Nato vladike”, neki LGBT epiksopi, neki srebroljupci, raskolnici, šeici kao  npr.Irinej Dobrijević i Longin. Neki će biti razbojnici kao Atanasije Jeftić, ili saradnici MI6 kao Joanikije. Na putu do patrijaršijskog trona Irinej Bulović neće poštediti ni svoje verne sluge među episkopima, poput mitropolita Porfirija, koji slovi kao glavni operativac Bulovićevih igara prestola.

No u poslednjem krugu trke za patrijarha, kada se  zajedno obračunaju sa “neposlušnom braćom”, što je za sada samo plan (mada se delimično već ostvaruje), mitropolit Porfirije, kao favorit Aleksandra Vučića, neće poštedeti ni svog duhovnog oca Irineja Bačkog, jer on ništa na tom putu nije uradio a da mu Bulović nije rekao da uradi. Poslednje korake Porfirije Perić će učiniti za sebe, ali ni Bulović neće moći da ga krivi, niti zaustavi. Uostalom svemu ga je  lično naučio! Ovaj je sve uradio kako mu je učitelj nalagao. Bulović će morati da shvati da će Porfirije na kraju uraditi isto što bi i on uradio u toj prilici. Između oceubistva i samoubistva biraće prvo. Uostalom, tako ga je naučio sam Irinej Bulović!

Direktno