Почетна Колумна Еколошка криза у новосадском епископском Двору Или: како су еколози веће аскете од др Буловића

Еколошка криза у новосадском епископском Двору Или: како су еколози веће аскете од др Буловића

by pera

Пре извесног времена у Новом Саду је одржан протесни скуп еколошких активиста. http://rs.n1info.com/Vesti/a544363/Protest-ekoloskih-aktivista-u-Novom-Sadu-Zastita-prirode-a-ne-profit.html.

Они су испред Градске куће истакли да се „све учесталије уништавање дрвећа и зелених површина у урбаним срединама спроводи упркос противљењу грађана“. Главна порука Еколошког фронта гласи да је крајње је време да станемо на пут уништавања природе.
И док су трајали говори, Тргом слободе (испред Градске куће) прошао је градоначелник Новог Сада Милош Вучевић у пратњи епископа бачког Иринеја Буловића и других представника Српске православне цркве.
Видевши ту поворку, демонстранти су их испратили повицима „Лопови, лопови“.
Да ли су еколози били неправедни или сувише строги?
Неко би помислио да су њихови говори били политички мотивисани. Јер, Милош Вучевић је protégé Вучићевог тоталитарног режима у Војводини док је Буловић миљеник СНС-а од првих дана. Обе ове личности су показале да им је оданост власти увек била интерес број један. Стога би звиждање било природна реакција.
Ипак, зашто би њима звиждали баш еколози?
Одговор, који је еколошке природе, лежи у новосадском епископском двору. Наиме, свемоћни синодалац Иринеј Буловић већ деценијама живи у стварности коју сам боји, али нијансе на ту слику наносе разноразни секретари, форумаши и ботови који се труде да га разним текстовима обрадују, бранећи га од умишљених непријатеља. Тих текстова има напретек и лако су доступни у ери компјутера и интернета. Међутим, гле јада, бачки владика не чита са екрана. Он то мора да ради на старомодан и достојанствен начин – са папира.
Стога смо питали ђаконе бачког владике како изгледа то „читање“? Од њих смо сазнали да се за владику др Иринеја сваки дан штампају стотине страница са разних домаћих и страних интернет извора како би овај episcopos (надзиратељ) био у току свега. Ту су текстови из домаћих дневних новина, потом из таблоида и остале жуте штампе, да би се онда прешло на разне форуме (владика не жели да му промакну детаљи, а ту их има највише). Но, ту није крај. Треба одштампати и текстове са грчког јер и тамо има много трач рубрика (на ромфеа.нет и сл.), као и са руског, украјинског и других језика. Дакле, да бисте угодили куриозитету вашег бачког послодавца, те да бисте му предочили сву лепезу вести, информација, трачева… тада морате да штампате силни материјал.
Ако се узме у обзир да владика бачки има проблема са видом (ни са наочарима не види ситна слова), те да као решење проблема ђакон или секретар мора да увећа слова и све то донесе на папиру, онда можете замислити колико листова хартије (читај: квадрата шуме) је потребно да се потроши годишње ради утољавања нечије жеђи за сазнањем о дневнополитичкој стварности Србије и света.
Сви ми знамо да су огромне последице по животну околину од штампања папира (гуглујте: environmental impact of paper production). И сви смо мање-више виновници у тој несрећи. И жалимо због тога, трудећи се да се поправимо. Међутим, аскетски живот је ту јер он служи томе да човек обузда своје потрошачке и страсне нагоне и да помогне очишћењу како свога бића тако и своје средине. Зар нас томе не уче Старечник и друге књиге, међу које спада и Добротољубље (чије превођење је др Буловић својевремено најавио па превео само десетак страница, јер, погађате, у том послу су га спречиле многобројне обавезе „ради користи Цркве“).
Наравно, Црква је по природи ствари заинтересована за екологију јер јој је стало до очувања Божије творевине. О томе се могло читати у часописима и књигама које је својевремено објављивала и бачка епархија.
Ипак, не можемо да оптужујемо само оне који ратом уништавају природу. „Еколошке грехе“ може и треба да исповеда свако, и монах који у шуму баци дотрајалу батерију из радио апарата, или неки владика који „конзумира“ стотине хиљада листова папира годишње. Нико од нас, без изузетака, није аболиран од те врсте сагрешења. И, потребно је и да се исправљамо.
Да се вратимо еколозима са Трга слободе у Новом Саду са почетка наше приче. Биће да су ови еколози макар и несвесно били у праву. Ове „нецрквене“ и „непослушне“ индивидуе су и не знајући антиципирале размере еколошке катастрофе услед уништавања шума ради потреба једног преученог и прецрквеног владике који се гнуша читања са екрана компјутера и таблета. А можда су некако наслутили да свакодневно возакање од Новог Сада до патријаршије у Београду „ради важних црквених послова“ (иако управо у тој патријаршији влада највећа инерција од њеног оснивања), изискује тоне и тоне горива. Да је бачки владика барем мало заинтересован за заштиту животне средине, можда би набавио возило на електрични погон – чисто да буде доследан свом монашком, подвижничком „етосу“.
О димензијама ширег загађења које је последњих деценија у простор Српске Цркве унео Иринеј Буловић пише се и писаће се. А можда све то допре и до неких ушију које су кадре да чују и реагују. А можда ће се звиждуци којима је бачки епископ почаствован у Новом Саду од часних еколога, као ехо пренети и на друге градове у виду народног незадовољства неосетљивом вишом јерархијом Цркве.

Политикон