Почетна Колумна LIČNI STAV Rada Trajković: NATO Vučićev adut

LIČNI STAV Rada Trajković: NATO Vučićev adut

by pera

“Da priznamo nezavisno Kosovo a da nam oni za to ukinu takse? Mene to podseća na neku šalu”, izjavio je Aleksandar Vučić u novembru prošle godine pred razgovor sa američkim specijalnim izaslanikom za Zapadni Balkan, Metjuom Palmerom. Nepuna tri meseca kasnije izgleda da ta neslana “šala” polako postaje realnost.

Aleksandar Vučić foto Beta-Dimitrije GollAleksandar Vučić foto Beta-Dimitrije Goll

Vest o potpisivanju sporazuma o uspostavljanju avio linije Beograd-Priština iznenadila je srpsku javnost, koju režimske figure zadužene za pitanje KiM već mesecima uporno ubeđuju da nastavka pregovora neće biti sve dok su na snazi takse na srpsku robu uvedene u novembru 2018. od strane tadašnjeg premijera Kosova, Ramuša Haradinaja. Gde je u međuvremenu nestala ta navodna principijelnost srpskih vlasti po ovom pitanju?

Ramuš Haradinaj Beta ARMENIJA ZAJMI BESEVICRamuš Haradinaj Beta ARMENIJA ZAJMI BESEVIC

Po svemu sudeći, ta “principijelnost” je progutana vrtlogom afera koje su poslednjih meseci zahvatile Vučićev duboko kriminalizovani režim: od Krušika, preko lažnih diploma do Jovanjice. Mnoge od ovih afera našle su put i do sâmog Aleksandra Vučića i članova njegove najuže porodice. “Kompromat” protiv srpskog predsednika gomila se i na istoku i na zapadu, urušavajući njegov autoritet pred EU institucijama i sužavajući mu manevarski prostor za opstanak na vlasti. Vreme je za očajničke mere zarad preživljavanja.

Kako drugačije sem “očajničkom merom” nazvati ovu iznenadnu promociju Vučićeve paralelne realnosti u kojoj su pregovori sa Prištinom blokirani sve dok se vode u Briselu, ali nisu blokirani ako se vode u Berlinu, i to u kancelariji Ričarda Grenela, američkog ambasadora u Nemačkoj i specijalnog izaslanika predsednika Trampa za Kosovo? Po kojoj logici i po kom političkom principu prostorije američke ambasade u Berlinu više “inspirišu” na dogovor od sedišta EU u Briselu?

Ričard Grenel i Hašim Tači Foto: PrintscreenRičard Grenel i Hašim Tači Foto: Printscreen

Poznavaoci dosadašnjeg procesa pregovora u Briselu dobro znaju da su i ti pregovori – poput ovih Grenelovih u Berlinu – bili netransparentni i neretko neodgovorni prema interesima stanovnika Kosova i centralne Srbije. Ali su ti pregovori – iako nesavršeni – ipak imali neki institucionalni oblik, kao i kakve takve mehanizme nadgledanja i kontrole uspešnosti. Ali, pre svega, pregovori u Briselu imali su i jasan cilj: približavanje Srbije članstvu u EU.

Grenelovi pregovori, za razliku od Briselskih, u potpunosti “preskaču” ulogu EU u procesu normalizacije i zamenjuju je većim učešćem jednog drugog, na izgled konkretnijeg, garanta stabilnosti u regionu: NATO-om. Štaviše, tvitovi Američke ambasade u Berlinu kao i sâmog ambasadora Grenela, javno iskazuju punu zahvalnost NATO-u za uspeh pregovora o uspostavljanju avio linije Beograd-Priština.

Učešće NATO-a u ovim pregovorima svakako ne iznenađuje, s obzirom na činjenicu da je vazdušni prostor nad Kosovom stavljen pod kontrolu KFOR-NATO-a Vojnotehničkim sporazumom iz 1999. Iako KFOR i dalje direktno kontroliše sve vojne letove nad Kosovom, NATO je još 2014. godine na neodređeno vreme delegirao kontrolu civilnog avio saobraćaja nad Kosovom mađarskom HungaroControlu.

Ipak, i pored praktične neophodnosti aktivnog učešća NATO-a u Grenelovim pregovorima, pomalo para uši prisustvo jedne vojne alijanse za pregovaračkim stolom uz potpuno odsustvo civilnih zvaničnika EU. Da li ova nagla promena u modelu pregovora između Beograda i Prištine možda znači da Vučić odustaje od EU integracija i okreće se onim još zapadnijim, atlantskim?

Izgleda da se autokrata na čelu Srbije pomalo “zasitio” Evrope i evropskih vrednosti, naročito sada kada mu preti bojkot izbora od strane opozicije i kada su EU-sponzorisani pregovori o normalizaciji izbornih uslova zapali u ćorsokak. Ali da li će Vučić, zarad svoje nespremnostida sebe i “svoje” prilagodi evropskim standardima, načiniti novi strateški zaokret? Da li će on potražiti zaštitu za svoj kompromitovani režim medu ljudima bliskim predsedniku Trampu, korišćenjem svog poslednjeg “keca u rukavu”: prihvatanjem članstva Srbije u NATO-u? Po svemu sudeći, ta opcija je sve izvesnija. Jer jedino se u “crno-belom” svetu paranoidnih i pomalo prevaziđenih geostrateških podela na “istok” i “zapad” još mogu sakriti preostali Balkanski lideri problematičnog profila.

Amblem NATO Foto: PrintscreenAmblem NATO Foto: Printscreen

I tako smo mi Srbi na KiM kao i naše komšije Albanci još jednom “taoci” finalnog pokušaja Vučića i kosovske “ratne koalicije” da očuvaju svoju relevantnost preko naših leda. Mnogo je pitanja o najnovijoj rundi pregovora održanih „iza zatvorenih vrata“ kabineta ambasadora Grenela, ali odgovora je malo. Kako će se i po kom protokolu dogovor o uspostavljanju avio linije Beograd-Priština implementirati, izgleda da niko ne zna. Koja putna dokumenta, izdata od koje države ili institucije, će se priznavati na aerodromima u Beogradu i Prištini? Kako će se urediti komunikacija dve kontrole leta koje se de jure ne priznaju? Kakve su “akrobacije” još potrebne da bi ovaj dogovor zaživeo i doneo željene pozitivne rezultate po slobodu kretanja građana u regionu? Naročito s obzirom na to da ni Albanci ni Srbi sa Kosova nemaju punopravna putna dokumenta.

A usred sve konfuzije stiže i još jedna logička “akrobacija” Marka Đurića koji tvrdi da se dogovor o avio liniji Beograd-Priština može implementirati tek “nakon ukidanja taksi na robu iz centralne Srbije” i kada se obnovi dijalog o Kosovu. Zbunjeni ste ovom izjavom? Niste jedini.

Marko Đurić  foto ataimagesMarko Đurić foto ataimages

Teško je razumeti strategiju ovog režima koji u fazi navodnog “prekida pregovora” potpisuje dogovore koji će se implementirati nakon „deblokade“ pregovora. Takav pristup znači samo jedno: pregovori su već nastavljeni tajnom “šatl diplomatijom” ambasadora Grenela. A ono što će se u tim netransparentnim pregovorima dogovoriti, biće implementirano tek finalnim potpisom Ane Brnabić na konačni sveobuhvatni i pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa sa Kosovom. Samo nakon tog konačnog potpisa, Vlada Kosova ukinuće takse na robu iz Srbije. Stoga je sada već očigledno da je neprincipijelnost srpskih pregovarača i njihova spremnost da nacionalni interes podrede ličnom, već promenio pravila igre u korist Prištine.

Ultimatum “takse za priznanje” koji je Srbiji uputio bivši premijer Kosova, Ramuš Haradinaj – čija je vlada, ne zaboravimo, bila podržana glasovima Vučićeve Srpske liste – transformisan je potezima sâmog Vučićevog režima od prazne pretnje u konkretan mehanizam pritiska na Srbiju u procesu pregovora. I tu povratka na staro više nema. Ona neslana “šala” sa početka teksta, čini se, sve je manje smešna. A ako nekome smešna i jeste, sigurno je da se Srbija u ovoj situaciji i sa ovim liderstvom poslednja smejati neće.

Direktno