Почетна Актуелно SEKSUALNO ZLOSTAVLJANJE NA BOGOSLOVSKOM FAKULTETU? Studentkinja optužila prodekana za silovanje, patrijarh Irinej oćutao pisma navodne žrtve, njenog oca i advokata…

SEKSUALNO ZLOSTAVLJANJE NA BOGOSLOVSKOM FAKULTETU? Studentkinja optužila prodekana za silovanje, patrijarh Irinej oćutao pisma navodne žrtve, njenog oca i advokata…

by pera

Studentkinja se pismeno detaljno ispovijedila patrijarhu, optužujući prodekana Vladimira Vukašinovića za višestruko silovanje, ali se Etička komisija Bogoslovskog fakulteta kasnije proglasila nenadležnom . “Ja nisam službeno po tom pitanju dobio nikakav dopis od nje, njene porodice ili advokata. Dopis je stigao na fakultet, a ja sam dao zvanično saopštenje u kom negiram optužbe“, tvrdi Vukašinović

Redakcija Preokreta došla je u posed obimne dokumentacije koja sadrži vrlo teške optužbe na račun prodekana za nauku Bogoslovije u Beogradu, Vladimira Vukašinovića, koga je prošlog mjeseca na tu funkciju izabrao Savet fakulteta.

Radi se o ispovesti studentkinje IV godine pomenutog fakulteta(identitet poznat redakciji i sadržan u dokumentaciji koju posedujemo), koju je poslala patrijarhu srpskom Irineju, a u kojem Vukašinovića direktno optužuje za višestruko seksualno zlostavljanje.

Ona u svojoj ispovesti patrijarhu kaže da je u Beograd došla 2003.godine radi studija na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu, gde je ubrzo počela sa radom u Dobrotvornom fondu Srpske pravoslavne crkve „Čovekoljublje“.

„Tamo sam upoznala sveštenika Vladimira Vukašinovića. U jednom momentu nam je on počeo držati duhovne razgovore, za sve nas koji smo tada radili na projektu psihosocijalne podrške HIV-obolelih. Rekli su nam da je on jedan od najboljih u Beogradu i da je jako poznat, da slobodno možemo da mu se obratimo ako nam nešto zatreba.“

TEŠKE OPTUŽBE: Vladimir Vukašinović, prodekan za nauku Bogoslovije u Beogradu

Silovana sam jedne noći u mom stanu. Došao je sa poklonom u ruci. Skuvala sam kafu ne sluteći ništa. Kako je ušao, osetila sam zlo u vazduhu, ali mi ni na kraj pameti nije bilo šta me čeka. Pričao je o sahrani i smrti nekog rođaka i njegove žene i kako je bio u blizini pa je htio da svrati. Tada je prvi put ušao u moj stan i istovremeno sam ga prvi put videla bez mantije. Posle izvesnog vremena odjednom je seo pored mene i rekao da hoće da spava sa mnom.

Studentkinja Bogoslovije je u pismu Njegovoj svetosti napisala da je, u međuvremenu, upoznala i Vukašinovićevu porodicu, te da je on postao njen duhovnik kojem se ispovedala.

„Ispovedila sam mu bukvalno ceo svoj život i vrlo ozbiljno prišla svemu, što je promenilo moj život, ne znajući da će on to zloupotrebiti na najgori način. Sve je ličilo kao da sam sticala prijatelja koji je uz to i sveštenik i nije mi padalo na pamet da proveravam ni ko je on ni šta je on, jer to je „čovek Crkve“. Silovana sam jedne noći u mom stanu. Došao je sa poklonom u ruci. Skuvala sam kafu ne sluteći ništa. Kako je ušao, osetila sam zlo u vazduhu, ali mi ni na kraj pameti nije bilo šta me čeka. Pričao je o sahrani i smrti nekog rođaka i njegove žene i kako je bio u blizini pa je htio da svrati. Tada je prvi put ušao u moj stan i istovremeno sam ga prvi put videla bez mantije. Posle izvesnog vremena odjednom je seo pored mene i rekao da hoće da spava sa mnom. Zgrozila sam se, uplašila se i rekla da je to ne želim, niti da sam tako nešto pomislila jer on ima ženu i decu i da je uz to sve i sveštenik. I da li sam mu ikada dala bilo kakav povod za tako šta? Pokušala sam da se odbranim, ali, na moju žalost, ja sam bila poluparalisana. Noge su mi se odsekle. Ustao je, dao mi telefon da pozovem taksi, a on je, u međuvremenu, otišao u toalet. Sledećih par trenutaka pomislila sam da sam se izbavila, bar posle prvog obrušavanja na mene, ali je on stao pored kreveta… Sledećeg momenta mi je gurnuo polni organ u usta. Uspela sam posle par trenutaka da pobegnem u kupatilo, a on je pobegao sa lica mesta.“

U pismu dalje stoji da je narednih dana dobijala telefonske pozive sa nepoznatog broja, ali bi, kada bi se javila na telefon, osoba sa druge strane ćutala, zbog čega je posumnjala da je u pitanju Vukašinović. Ističe i da je sa profesorom Vukašinovićem pokušala razgovarati o svemu što se desilo, ali je on tom prilikom ponovo pokušao da je nagovori na spolni odnos.

Sledeći slučaj zlostavljanja desio se u crkvi Svete Petke na Kalemegdanu, gde ju je Vukašinović, po njenom priznanju, pozvao da razgovaraju i reše neke stvari.

– U 9h sam došla do crkve, a on me je zamolio da skuvam kafu za njega i neke ljude, jer nije bilo nijedne žene koja je radila u kuhinji… a onda se desio isti čin kada sam ušla u kancelariju…”, tvrdi devojka u pismu, opisujući napastvovanje slično onom koje se desilo prvom prilikom.

Kasnije se to seksualno nasilje, fizičko i psihičko zlostavljanje, ponovilo još nekoliko puta jer je, kako tvrdi, Vukašinović zloupotrebljavao svoj položaj njenog duhovnika i insistirao je da mu se ispoveda, usmeno i pismeno, nakon čega je tražio da mu te ispovedi, napisane u svesku, donosi na uvid.

Mislila sam kako on predaje Pastirsku psihologiju, a i episkop je: Ako mi on ne pomogne, ko će? Ali kod episkopa Porfirija ne nalazim elementarnu pomoć, tvrdi u pismu, te dodaje kako joj je Porfirije zabranjivao da se za pomoć obrati stručnim licima, tj. psihoterapeutima, jer je “smatrao da nije potrebno”

U svom pismu koje je poslala patrijarhu ističe da je zbog Vukašinovićevih nasrtaja imala teške psihičke probleme, te da je vremenom, iz razgovora sa povjerljivim ljudima sa fakulteta saznala da nije jedina devojka koju je Vukašinović napastovao, posle čega je izgubila veru u Crkvu i sveštenike i povukla se u sebe:

„Ne znam šta da kažem više osim da mi je uništeno 12 godina života i da sam bila 4 godine u nekoj vrsti aktivne „smrti“. O intelektualnom uništavanju da ne govorim. Bilo mi je lakše kada sam saznala da svi ljudi koji su silovani, i muškarci i žene, zbog velikog bola imaju periode gubljenja sećanja i nemogućnost intelektualnog napredovanja. Mislim, Vaše preosveštenstvo i uverena sam u to da ima mnogo onih koji su zloupotrebljeni na razne načine: silovani, zlostavljali i slično. Smatram da je sramota svih nas ako zaboravimo na žrtve jer sam uverena da ovakvih kao ja, ima mnogo. A zašto i u crkvi?“, konstatuje studentkinja Pravoslavnog Bogoslovskog fakulteta u Beogradu u svojoj ispovesti srpskom patrijarhu Irineju, u kojoj takođe tvrdi da se u jednom trenutku obratila za pomoć tadašnjem episkopu jegarskom Porfiriju (današnjem mitropolitu zagrebačkom).

-Mislila sam kako on predaje Pastirsku psihologiju, a i episkop je: Ako mi on ne pomogne, ko će? Ali kod episkopa Porfirija ne nalazim elementarnu pomoć, tvrdi u pismu, te dodaje kako joj je Porfirije zabranjivao da se za pomoć obrati stručnim licima, tj. psihoterapeutima, jer je “smatrao da nije potrebno”. Nije, međutim, poznato da li je mitropolit u potpunosti bio upoznat sa onim što se devojci dogodilo.

Budući da nije dobijala patrijarhov odgovor, Irineju se pismom obratio i njen otac, tražeći od patrijarha prijem i savet kako da kao porodica dalje postupaju, ističući da su Vukašinovićevi nasrtaji njegovoj kćerci naneli tešku duševnu bol:

“Posle onoga što je on nad njom učinio, promenio je ili poremetio celi njen život i doveo ju je do psihijatrije. Čujemo da je imao više takvih afera i pravo je čudo da ga Vi držite kao vašeg najboljeg i najznačajnijeg saradnika. Mi se ne mešamo u to jer je to Vaš izbor. Ali Vas opominjemo, Vaša Svetosti, da ćemo pred lice Božje svi otići. Vi, koji ćete, verovatno davati veći odgovor pred Ocem nebeskim, a mi roditelji jer će tražiti od nas Gospod odgovor koliko smo i šta učinili za svoje dete, posebno u zaštiti od ovakvog zla.”

PISMA BEZ ODGOVORA: Njegova svetost patrijarh Irinej

Etička komisija Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta je na kraju utvrdila da slučaj izlazi iz njenih ovlaštenja i da su na potezu državni istražni organi. Kako se navodi u dokumentima: “Komisija je bila prinuđena da prekine postupak, pokrenut po zahtevu Advokatske kancelarije Mitrić, koja zastupa studenta ovog Fakulteta N.N. zbog toga što optužbe prevazilaze ingerencije Komisije i zato što postupak traži intervenciju nadležnih crkvenih i građanskih sudova.”

Budući da ni ovo pismo nije rezultiralo bilo kakvim posljedicama po Vukašinovića, porodica studentice je odlučila da se obrati advokatu. Tako je beogradska Advokatska kancelarija Mitrić srpskom patrijarhu 28.08.2018. uputila dopis u kojem, u vezi ovog slučaja, ističe sledeće:

Naime, imenovana je prema njenim rečima i priloženoj medicinskoj dokumentaciji trpela seksualno uznemiravanje i razne druge vidove seksualnog iživljavanja što je kod oštećene izazvalo teške traume sa velikim psihofizičkim posledicama i u prilog takvim tvrdnjama dostavljamo Vam njenu pisanu izjavu, kao i prateću medicinsku dokumentaciju. U saznanju da ste Vi Vaša Svetosti već upoznati sa ovim i drugim slučajevima ovog sveštenika, obraćamo se na ovaj način u nameri da slučaj ne eskalira u javnost i ne nanese nesrazmerno veliku štetu ugledu naše Crkve i časnom sveštenstvu. Oštećena sa svojim roditeljima nema nameru za potraživanjem materijalne nadoknade, nego isključivo da se njeni navodi provere i ukoliko se pokažu kao istiniti da se počinilac istih podvrgne sankcijama Velikog crkvenog suda. Napominjemo da imenovana ima saznanja da je bilo još ovakvih drastičnih primera nad drugim studenkinjama.”

Patrijarh Irinej i njegov kabinet nisu odgovorili ni na ovaj dopis.

Ali je posle pisma advokatske kancelarije Mitrić (najverovatnije kao njegova posledica) pokrenut proces pred Etičkom komisijom PBF-a (Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta), kojoj je, pak, 11.12.2018. Vukašinović dostavio potpisani iskaz da “ne postoje elementarni propisani uslovi za vođenje ovog postupka, na koji zaključak nesumnjivo upućuju razlozi ovog izjašnjenja”.

“Ja nisam službeno po tom pitanju dobio nikakav dopis od nje, njene porodice ili advokata. Dopis je stigao pre godinu dana na fakultet, a ja sam dao zvanično saopštenje u kom negiram date optužbe

Kako stoji u dokumentu: “Kodeks profesionalne etike Univerziteta u Beogradu ne može se primeniti na ovaj postupak zbog toga što je on usvojen 22.06.2016., dok mi se na teret stavljaju navodne radnje iz 2006. Godine, dakle 10 godina pre usvajanja tog Kodeksa. Naime navodno oštećeni student govori i navodnim radnjama iz 2006 godine, pozivajući se na navodne povrede tog Kodeksa iz 2016. Taj Kodeks iz 2016. Godine dostavila mi je Etička komisija.“

Vukašinović u svom iskazu Etičkoj komisiji također dovodi u sumnju kompletan iskaz devojke:

“Ukoliko zaista postoji praznina u sećanju na događaj, otkuda onda tako detaljan opis koji je usledio u nastavku. Kako je moguće da za taj drugi događaj nema potpuno sećanje, a da za prethodni koji je opisala na strani 1 poslednji stav, ulazi u detaljan opis!? Ako je reč o šoku, zbog čega je onda drugi šok veći i sa posledicama po sećanje, u odnosu na prvi!? Kako su mogle nastupiti posledice po sećanje nakon 8 godina i kako se neko prvi put može obratiti za medicinsku pomoć za takve navodne radnje posle toliko godina!? Naime, u navedenom izveštaju je navedeno da se ovaj student prvi put javila specijalisti te ustanove tek 2014. za događaj za koji se tvrdi da se dogodio 2006. godine. U specijalističkom izveštaju Brankice Aćimović, PR Centra za edukaciju i analitiku “Analitički atelje” iz Beograda, od 14.10.2015., navedeno je da se navodno oštećena prvi put javila toj ustanovi tek 8 godina nakon navodnog događaja koji mi se stavlja na teret, što dovoljno govori o neuverljivosti.“

Etička komisija Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta je na kraju utvrdila da slučaj izlazi iz njenih ovlaštenja i da su na potezu državni istražni organi. Kako se navodi u dokumentima: “Komisija je bila prinuđena da prekine postupak, pokrenut po zahtevu Advokatske kancelarije Mitrić, koja zastupa studenta ovog Fakulteta N.N. zbog toga što optužbe prevazilaze ingerencije Komisije i zato što postupak traži intervenciju nadležnih crkvenih i građanskih sudova.”

Slučaj nikada nije dospeo pred zvanične državne organe jer studentkinja nikada nije prijavila profesora policiji.

Redakcija Preokreta kontaktirala je i Vladimira Vukašinovića, koji je izjavio da zna o kojoj studentkinji je riječ, ali da negira sve njene navode.

“Ja nisam službeno po tom pitanju dobio nikakav dopis od nje, njene porodice ili advokata. Dopis je stigao pre godinu dana na fakultet, a ja sam dao zvanično saopštenje u kom negiram date optužbe“, rekao je on za naš portal.

Prema dokumentovanim saznanjima do kojih je došao Preokret, još bar tri devojke su se u proteklih više od deset godina obraćale različitim instancama u crkvi, žaleći se na Vukašinovićevo ponašanje, ali ni u jednom od slučajeva nije bilo nikakve reakcije u smislu pokretanja istrage, čak ni disciplinskih mera.

Prema dokumentovanim saznanjima do kojih je došao Preokret, još bar tri devojke su se u proteklih više od deset godina obraćale različitim instancama u crkvi, žaleći se na Vukašinovićevo ponašanje, ali ni u jednom od slučajeva nije bilo nikakve reakcije u smislu pokretanja istrage, čak ni disciplinskih mera.

Nije bilo ni vidljivih posledica na status optuženog sveštenika Vladimira Vukašinovića. Naprotiv, on je u međuvremenu nastavio da napreduje u crkvenoj hijerarhiji. Tako je, sa mesta arhijerejskog namesnika u crkvama Ružici i Svetoj Petki na Kalemegdanu postao starešina tih hramova, a titulu vanrednog profesora na Pravoslavnoj bogosloviji u Beogradu zamenio je pozicijom redovnog.

P.S. Redakcija Preokreta pokušala je da dobije komentar od patrijarha srpskog gospodina Irineja i mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Porfirija u vezi pitanja koja se tiču njihovog pominjanja u ispovesti studentkinje Bogoslovskog fakulteta, ali nismo dobili odgovore, ni na mejlove, niti na dostupne brojeve telefona. Ukoliko ih u međuvremenu dobijemo, objavićemo ih u posebnom tekstu.

Piše: Redakcija Preokreta