Почетна Колумна Đorđević za Regnum: Briselskim sporazumom Vučić de fakto priznao Kosovo

Đorđević za Regnum: Briselskim sporazumom Vučić de fakto priznao Kosovo

by pera

Bivši sekretar državnog Saveta za Srbe u regionu Mlađan Đorđević u novom tekstu za rusku državnu novinsku agenciju Regnum ponovio je stav da politika predsednika Aleksandra Vučića prema Kosmetu vodi ka njegovom konačnom priznanju i izdaji. Đorđević je istakao i da Rusija u Savetu bezbednosti može da spreči ovakav scenario tako što će stati u odbranu Rezolucije 1244.

Tekst prenosimo u celosti.

U intervjuu srpskoj televiziji „Prva“ u nedelјu predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio sledeće: „Srbija će uskoro od međunarodne zajednice dobiti predlog koji će teško moći da odbije, ali neće smeti da prihvati. Reći će nam: dobićete garancije za EU, ali morate da priznate Kosovo i dobićete za Srbe specijalni status tu i tu.“ Prema njegovim rečima, budući da je „narod pre tri godine odbio njegov plan za rešenje pitanja Kosmeta“, sada ćemo dobiti mnogo gore rešenje, na koje on neće moći da pristane, pa će o toj ponudi morati da se pita narod. Iako Vučić nikada nije izneo nikakav plan o Kosmetu pred narod ili Skupštinu Srbije, a za koji sada laže da je bio odbijen, najavom mogućnosti organizovanja referenduma Vučić želi da prebaci odgovornost za krah svoje izdajničke politike na narod.

Vučić i Tači 

Indikativno je da ova izjava dolazi neposredno pred put Vučića u SAD i najavlјene susrete na najvišem nivou, pogotovu ukoliko se ima u vidu da su Sjedinjene Države najvažniji sponzori kosovske nezavisnosti. Štaviše, već nedelјama se u Srbiji spekuliše o tome da predsednik Tramp želi da što pre, a svakako dok traje predizborna kampanja u Americi, reši pitanje Kosova i to predstavi kao još jedan svoj spolјnopolitički uspeh. Jasno je, dakle, da ćemo ove godine morati da se suočimo sa istinom da je Aleksandar Vučić prilikom dolaska na vlast obećao zapadnim mentorima da će učiniti sve da Kosovo postane nezavisna država i članica UN.
Kako smo došli do ovde?

Foto Ž. Knežević

Agresija NATO na Jugoslaviju 1999. godine završena je 9. juna potpisivanjem Kumanovskog sporazuma i donošenjem Rezolucije 1244 SB UN dan kasnije. Kumanovskim sporazumom prekinuti su napadi NATO na našu zemlјu, ali je isti obavezao Jugoslaviju da povuče vojsku i policiju sa Kosmeta, a Albance da demilitarizuju terorističku OVK. Ipak, daleko važniji dokument je Rezolucija 1244, u kojoj se na pet mesta izričito navodi da je Kosovo neodvojivi deo Jugoslavije, čiji je Srbija pravni naslednik, i da su članice SB UN privržene suverenitetu i teritorijalnom integritetu SRJ. Istu pravnu logiku prati i tekst Ustava Srbije iz 2006. godine u čijoj se preambuli izričito naglašava da je Kosovo sastavni deo Srbije. Upravo zbog ovakve odredbe u Ustavu bilo kakav referendum o statusu Kosmeta u Srbiji koji Vučić najavlјuje bio bi nezakonit, a sam čin njegovog raspisivanja predstavlјao bi kršenje najvišeg pravnog akta Srbije.

Dve godine nakon donošenja Ustava, te propasti bečkih pregovora odbijanjem plana Martija Ahtisarija u Ujedinjenim nacijama 2007. godine, Kosovo je proglasilo nezavisnost 17. februara 2008. godine, koju do danas veliki broj zemalјa, uklјučujući i Rusiju, osporava. Od tog trenutka do danas traju pregovori Beograda i Prištine uz posredovanje UN i EU. Do promene vlasti u Srbiji 2012. godine vodio ih je Borko Stefanović kao specijalni izaslanik srpskog Ministarstva spolјnih poslova. Tokom tih pregovora potpisano je sedam sporazuma tehničkog karaktera koji se ni u jednom segmentu nisu bavili pitanjem statusa Kosmeta u okviru Srbije. Još važnije, poslednjim sporazumom „O regionalnom predstavlјanju“ potvrđeno je važenje Rezolucija 1244, na čiji se tekst ovaj Sporazum i izričito poziva. Sve to vreme, u severnom delu Kosmeta, većinski naselјenom Srbima, država Srbija je prisutna sa svim atributima.


Od 2012. godine i dolaska na vlast Srpske napredne stranke, predvođene bivšim predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem i aktuelnim Aleksandrom Vučićem, stvari se značajno menjaju. Iako su na vlast došli kao tvrdi nacionalisti rečima da će poništiti sve ranije potpisane sporazume, istina je da od tog trenutka do danas traje aktivna kampanja nipodaštavanja Rezolucije 1244 i nestručno vođenje pregovora sa Prištinom. Najpre je nivo pregovora sa specijalnih predstavnika podignut na predsednike i premijere, a već 2013. godine nova vlast je potpisala Briselski sporazum kojim se Srbija u potpunosti povukla sa severa Kosmeta. Na sve državne institucije je okačena zastava tzv. Kosova i rasformirane su srpske bezbednosne snage i civilna zaštita. Od potpisivanja ovog sporazuma do danas lokalni izbori se sprovode u skladu sa kosovskim zakonodavstvom, a sudije polažu zakletvu na Ustavu tzv. Kosova. Po rečima srpskog profesora prava Dejana Mirovića, „Briselskim sporazumom je suspendovano ili prekršeno oko 60 članova Ustava Republike Srbije (najmanje)“. Primenom ovog sporazuma, navodi Mirović, „došlo je do de fakto priznanja nezavisnosti Kosova“.

Iako je Srbija, prema rečima i samog Vučića, ispunila sve svoje obaveze iz Briselskog sporazuma, žrtvujući i svoj Ustav, druga strana, Albanci na Kosmetu, nisu ispunili svoju jedinu – formiranje Zajednice srpskih opština. Ova činjenica je, po mišlјenju bivšeg sudije Ustavnog suda Srbije Zorana Ivoševića, dovolјan osnov da se pred međunarodnim sudovima zatraži raskid Briselskog sporazuma i vraćanje Kosmeta u stanje pre njegovog zaklјučenja. Vučić to naravno neće uraditi jer to nije u skladu sa obavezama koje je preuzeo zarad očuvanja svoje vlasti.
U tom pogledu, poslednja Vučićeva izjava, pomenuta na početku teksta, predstavlјa finalnu fazu u pripremama javnog mnjenja u Srbiji za promenu Rezolucije 1244, pristajanje na članstvo Kosova u UN i, konačno, de jure priznanje njegove nezavisnosti. Da bi se to dogodilo, neophodno je da na promenu Rezolucije 1244 u Savetu bezbednosti pristanu Rusija i Kina. Ovakav potez bio bi u suprotnosti sa volјom srpskog naroda: prema poslednjem istraživanju iz oktobra 2019. godine, čak 75.4% lјudi u Srbiji bi priznanje Kosova videlo kao izdaju. Zbog toga je važno da, ukoliko već predsednik Vučić ne poštuje volјu srpskog naroda, to makar čini Rusija. Stav Vučića o potrebi promene Rezolucije 1244 ne sme biti obavezujući ni po koga, jer on ne predstavlјa stav većine srpskog naroda. Stoga ni potezi koje on u tom pravcu preduzima ne treba da budu podržani od naših najvažnijih međunarodnih partnera. Upravo zbog toga, braneći Rezoluciju 1244, čak i od srpskog predsednika, Rusija brani ne samo svoje geostrateške interese na Balkanu i postojeći međunarodnopravni poredak, već i svoje prijatelјstvo sa Srbijom i srpskim narodom.

Regnum