Почетна Актуелно Мирко Н. Павловић – Јудин пољубац Неше Бубице

Мирко Н. Павловић – Јудин пољубац Неше Бубице

by pera

На Православном богословском факултету Универзитета у Београду ништа ново – две стварности, борба се и даље наставља. Хришћани са једне стране који се солидаришу са страдалном браћом и кукавице са друге стране који се пријатеља одричу и издају их. Најпре је са овог Факултета бесправно и нецрквено најурен владика Максим Васиљевић и доцент Марко Вилотић. Бесправно, јер се „свети“ (непогрешиви) Синод позвао на члан Статута ПБФ, који је супротстављен Статута Универзитет, Закона о високом образовању и Закона о раду. Колико је нецрквена ова одлука Синода говори и апел најугледнијих теолога из целог света који је молио да се ова одлика преиспита.

Након овог безакоња и са црквене и са правне стране на Факултету је дошло до подела на оне који су прихватили крст страдања и остали уз своју браћу и колеге и оне који видевши и саму бесправну смену декана прелетели на страну епископа који је утицајем на државне чиновнике издејствовао да постане члан Савета факултета у име Владе Републике Србије. Епископ бачки самоуверено мисли да је „све и свја“ у српској Цркви и да без њега не може да функционише ништа, ни веронаука, чији је „главни“ координатор, ни Факултет чији је члан Савета у име Владе и немушти самипроглашени посатрач у име Синода, ни радио станице, чији је члан републичког регулаторног тела преко митрополита Порфирија, једино му се војска омакла и није постао генерал који се потписује на меморандуму Министарства одбране као што то чини на меморандуму министарства просвете. 

Најновија егзекуција на Богословском факултету догодила се оцу Вукашину Милићевићу који је „предат“ црквеном суду због свог гостовања на телевизији и мудровања око кашичице. Питање је зашто је Милићевић кажњен? Такође, неизвесно је шта ће црквени суд моћи да пресуди? Јер ако се ухвати кашичице, немогуће је осудити га због братске руске Цркве која је децидна по овом питању и потпуно на Милићевићевој страни. Ако пак буде кажњен због јавне речи јер је говорио без благослова, обрукаће се патријарх који је рекао пред Наставно научним већем да је акт о наступању професора на телевизији за њих не обавезујући. Још већа брука је што је оцу Вукашину Синод дао благослов да буде доцент, а онда му ускраћује јавну реч. 

Изгледа да је јавна реч резервисана само за вечитог портпарола српске Цркве, па је њему дозвољено да пише саопштења у име Сабора којих се након сабора већина еипископа сама одриче и тражи исправку саопштења… Портпаролу је изгледа све дозвољено па и то да пише саопштења „синода“ који није заседао, а онда да се обруши против сваког ко не мисли као он.

Било како било, свом сабрату у страдању придружио се и професор Родољуб Кубат, не одричући се старог пријатељства и братске љубави. Он је на немачком порталу „Вести из источне Цркве“ објавио један интервију о случају Вукашина Милићевића. Објављени интервју је потписан под његовим именом и не представља никог другог, осим себе самог. Интеврју није у вези са научним радом па професор Кубат није ни говорио у име Института. Али, ето, не лези враже, он је у свом тексту директно поменуо владику Иринеја, „реорганизатора“ Богословског факултета, па је неко из „колегијума института“ нашао за сходно да напише саопштење о ограђивању од интервијуа Родољуба Кубата. 

Смешно за људе који уживају академско звање. Смешно и трагикомично јер по чему они проналазе разлог за оваквим саопштењем осим да се што боље исполтронишу код „ревизора“. Они ни на један начин нису били укључени у интервију и њихово саопштење не значи ништа друго до једно обично ласкање ономе коме се полтронишу. Ово штуро саопштење које „наводно“ потписује цео колегијум института нема ни једног потписа па је спорно, и по питању ауторства и начина на који је дошао до сагласности осталих чланова.

Али, једно зло никада не долази само. Са полтронистима потписницима се убројао и на далеко по много чему чувену Ненад Божовић. Како се он део у табор против свог ментора професора Кубата који га је и извео у академско звање доктора теологије? Стара народна пословица каже „ако су у турчина руке крваве до лаката, потурици су до рамена“, а и оцоубиство је поново у моди у високим богословским круговима. Мрачна страна „ревизора“ Богословског факултета пронашла је доста материјала за Нешу бубицу, који је притиснут сопственим непочинствима морао целивом Јудиним издати ментора. 

И досад је познато како је Порфирије Перић изнуђивао гласове, пример за то је професор Сандо коме је речено „да му је глава на пању“ ако се не поступи по налогу. Вероватно се за Нешу Слину сазнало зашто га зову Бубица, те је грех за преписивање дошао на наплату. Исто тако, пошто је вичан бубичарењу, Неша је снимио седницу Наставно научног већа којој је присуствовао патријарх, Иринеј бачки и владика Атанасије и те снимке касније поделио

Да је актер снимања попут комунистичких шпијуна установили су сви на основу гласова – микрофону је најближи глас био Неше Бубице. Тако су се стекли услови да због свог греха изда ментора и оца и то Јудиним пољупцем вребајући прилику уз речи: „шта ћете ми дати да вам га издам“, или можда осавремењене речи у савременом маниру њему пријемчивом: „немојте ме дирати ја ћу га издати“… Била је ово још једна лекција из богословских наука под слоганом „како продати ближњег свог“, или „Јудин пољубац и поклон инквизитору“. Бог да нас сачува оваквих професора богословских факултета.

Политикон