Данас је Видовдан.
Црквени празник који је за сваког Србина од посебног значаја јер се на тај дан 1389. године одиграла чувена “битка на Косову” између Срба и Турака, а у којој су погинули и турски цар Мурат и српски кнез Лазар који је од стране Српске православне цркве канонизован у светитеља.
Стотинама година касније овај догађај се препричава међу Србима, а са колена на колено се преноси “косовски завет” који смо наследили од наших предака.
Тај завет лежи у реченици “земаљско је за малена царство, а Небеско увек и до века” коју је изрекао Свети Кнез Лазар пред косовску битку када су му рекли да је турска војска вишеструко јача и бројнија од српске.
Свети кнез се супротставио вишеструко бројнијој турској војсци и повео српске витезове у одбрану отачаства и православне вере, положивши живот за небеске идеале и оставио нам завет да бранимо своју отаџбину и православну веру без обзира ко нам је непријатељ и колико је пута јачи од нас.
Косовску битку обележава и херојство витеза Милоша Обилића који је убио турског цара Мурата, али се и памти издаја српског великаша Вука Бранковића који се повукао из битке када је видео да ће Срби изгубити бој.
У историји и народном предању остао је упамћен као издајник и као крајње негативна личност.
До данашњег дана мало шта се променило у српској историји и захваљујући нашим светим прецима нама је дато да сасвим јасно можемо да разлучимо херојство од кукавичлука и мудрост од издаје.
Данашњи Срби живе у времену када Александар Вучић председник Србије позива Србе да се одрекну “косовског завета” напомињући да ми као народ коначно морамо да престанемо да славимо наше поразе и да су нас управо ти митови довели у ситуацију у којој се налазимо.
Александар Вучић жели да убеди Србе да наша победа није у жртви коју су Свети Кнез Лазар и Милош Обилић дали зарад Бога, одбране отаџбине и народа и да њихова победа није у томе што су својом жртвом заслужили Царство Небеско.
Он нас учи нечему што је до сада незабележено у српском народу и што нису покушавали да ураде ни наши највећи непријатељи.
Александар Вучић покушава да убеди српски народ како требамо да постанемо издајници и да се одрекнемо не само дела територије на којем је настала Србија, већ да се одрекнемо својих заветних идеја, убеђења и ставова.
Од самог доласка на власт председник Србије је радио на издаји Косова и Метохије и покушајима да изврши преумљење сопственог народа, при чему се непрекидно позивао на протестантизам као верски и културни модел којем би Срби требало да се окрену.
Сам почетак његове владавине обележило је потписивање “Бриселског споразума”, што је био увод у завршни чин издаје Косова и Метохије.
Потписивањем овог споразума Вучићева Влада укинула је институције државе Србије које на Косову и Метохији постоје још од 1912. године.
То се пре свега огледа у судству и полицији које је Вучић предао под јурисдикцију лажне државе Косово, а затим је између Србије и Косова успоставио класичну државну границу са свим елементима царинских дажбина.
Вучићева Влада се сложила и да самопроглашеној републици да посебан позивни телефонски број, а затим и омогућује присуство Косова на Олимпијским играма, као и улазак у бројне међународне спортске институције.
Отпор Срба на северу Косова који су се трудили да по сваку цену сачувају своју државотворност нису сломили Албанци, већ српске службе безбедности у сарадњи са криминалним структурама.
Путем претњи и уцена српски народ је натеран да излази на изборе које је организовала лажна држава Косово, а све по благослову Александра Вучића који је сопствени народ на силу угуравао у систем државе која почива на криминалу и тероризму.
Оно што је посебно битно то је да су акције које су спроведене од стране српских служби безбедности које су ушле на територију Косова и Метохије како би се обрачунали са непослушним Србима биле дозвољене и логистички потпомогнуте од стране албанских политичара и косовских служби безбедности.
Александар Вучић је сигурне партнере нашао Хашиму Тачију и Рамушу Харадинају ратним командантима терористичке ОВК – Ослободилачке војске Косова, а који су од стране запада постављени на места председника и премијера Косова.
Све политичке активности око признавања независности Косова се брижљиво планирају и раде у договору између Београда и Приштине, а интереси у сарадњи између Вучића и албанских квази-политичара досежу и до света бизниса и криминала.
Из тог разлога Вучћ је на територији Косова оформио такозвану “Српску листу” која учествује на свим изборима лажне државе Косово и подржава ратне злочинце Тачија и Харадинаја приликом формирања сваке власти.
Српски народ на Косову и Метохији се уцењује и приморава да гласа за ову листу, а са свим политичким противницима “Српске листе” се брутално обрачунава.
Пали им се имовина, бацају се бомбе на куће, уцењује се и прети.
Оливер Ивановић српски политичар са Косова и Метохије који је био председник Грађанске иницијативе „Србија, демократија, правда” убијен је испред седишта своје политичке партије, а његове убице до данашњег дана нису пронађене.
Александар Вучић је преко режимских медија и таблоида водио бруталну медијску акцију против Оливера Ивановића, док је Вучићева Српска листа у свом саопштењу навела да је она једина која има подршку власти из Београда, називајући подршку опозиционе Демократске странке Оливеру Ивановићу „антисрпском коалицијом” која ради на слабљењу јединства Срба на Косову и Метохији, са мотивом мржње према председнику Србије Александру Вучићу, СНС-у и Српској листи.
Оливеру Ивановићу је такође запаљен аутомобил од стране криминалних структура које подржавају “Српску листу”, а на режимској „РТВ Пинк” емитован је рекламни спот у којем се наводи да је Ивановић „петнаест дана плакао за својим аутомобилом, да је непоштен човек који је издао поверење Београда и да има подршку Приштине”.
Недуго након оваквог медијског линча Оливер Ивановић је и убијен.
Међу својим последњим медијским наступима Оливер Ивановић је изјавио да се Срби на Косову и Метохији више плаше криминалних структура које подржавају “Српску листу” него Албанаца, при чему је навео низ имена из света криминала, а које су блиске властима из Београда.
Такође је рекао, да након свега што су му урадили остало је само да га убију.
На несрећу и то се убрзо догодило. Напомињем да Београд није учинио ништа како би се његове убице пронашле, а људи из света криминала на које је Оливер Ивановић мислио када се обраћао јавности постале су високи функционери “Српске листе”.
У исто време издају и продају сопственог народа Александар Вучић представља као врхунски чин патриотизма, а који у јавности објашњава да он жели да реши питање Косова зарад наше будућности и будућности наше деце “како не би поново гинули зарад наших митова”.
Вучић је лажну државу “Косово” довео на корак до апсолутног признавања , а последњи корак би требао да буде пристајање Србије да она уђе у Уједињене нације.
Дан уочи Видовдана 27. јуна у посредству Ричарда Гренела, америчког изасланика за преговоре Београда и Приштине, Александар Вучић је био позван у Вашингтон на састанак на којем су требали да буду и косовски премијер Авдулах Хоти као и председник лажне државе “Косова” Хашим Тачи.
Тема састанка је наравно било Косово и већ се у појединим медијима помпезно најављивало да се ближи решење и да ће ускоро доћи до договора између Београда и Приштине, односно да ће Србија признати независност Косова.
Вучић се као и месецима у назад обраћао српској јавности да он “неће дати Косово, а да за узврат не добије ништа”, чиме је јасно ставио до знања да је Косово за њега предмет трговине и да је једино питање колику цену ће извући за њега.
У исто време Ричард Гренел је најавио да је оно што он ради као посредник између Србије и Косова, то је да се први део преговора концентрише на економске односе и да се креира “мини Шенжен зона”.
“Сматрамо да је то веома добра идеја, да креирамо нова радна места у региону, и да покушамо да спојимо стране економски, трговински.
Издаја Косова требала је да буде упакована у обману да се ради о унапређењу живота и Срба и Албанаца, отварању радних места, док је за Вучића посебно била интересантна трговина бројним ресурсима који се налазе на Косову.
Међутим до поменутог састанка није дошло.
Брисел је у више наврата слао јасне и недвосмислене поруке да се без ЕУ не може донети коначан статус Косова, међутим на те апеле се није освртала ни једна страна укључена у преговоре, као и организатори из Вашингтона. Одговор Брисела на ћутање је био бруталан.
На само пар дана пре почетка преговора, Специјално тужилаштво у Хагу обавестило је јавност да је подигло оптужницу за ратне злочине против Хашима Тачија и још 10 људи са Косова.
Настала је пометња на свим странама.
Најпре је долазак у Вашингтон отказао косовски председник Хашим Тачи, а убрзо и премијер Авдулах Хоти који је свој недолазак оправдао новонасталим околностима.
У Београду је завладао мук.
Александар Вучић који се управо припремао за завршни чин издаје и предају Косова и Метохије ратним злочинцима и шефовима криминала, добио је неочекивани ударац од оних до које се у јуче клео и захваљивао као највећим пријатељима.
Немачка није хтела да ћути нити да дозволи да Америка без ње решава питања прекрајања граница на територији Европе.
Преговори су одложени до даљнег, а Ричард Гренел је најавио да ће одредити нови датум за преговоре.
У српској јавности започела је читава кампања од стране режимских таблоида, аналитичара, коалиционих партнера, кроз коју се даје пуна подршка Александру Вучићу и Хашиму Тачију како би се решио статус Косова и признала независност, али није изостала ни критика Вучићевог покушаја издаје од лидера српске опозиције.
Српски политичар Млађан Ђорђевић приликом госотвања на телевизији Н1 осудио је Александра Вучића и његове активности и преговоре са људима који су од стране Републике Србије осуђени као терористи и за којима је расписана потерница. Он је јавно прозвао Александра Вучића да ради против Устава Републике Србије и да је са ратним злочинцем потписао “Бриселски споразум” у којем Србија нија добила ништа, а затим је затражио његово поништење и поштовање резолуције 1244 и враћање Србије у иниституције на Косову и Метохији.
У истој емисији на телевизији Н1, Јелена Милић директорка невладине организације ЦЕАС – Центар за евроатлантске студије, која је позната као НАТО лобиста и особа која је правила спискове про-руских политичких партија и организација, као и појединаца блиских Русији и која је своје извештаје достављала конгресменима у УСА, дала је пуну подршку Александру Вучићу у преговорима, а преговоре са албанским терористима назвала “преговорима за будућност Србије”.
Раме уз раме са НАТО лобисткињом Јеленом Милић у својим јавним иступима стао је и адвокат Горан Петронијевић који је изјавио да одлука Специјалног тужилаштва да објави оптужницу против Хашима Тачија и Кадрија Весељија, пре него што је то потврдио Специјални суд, представља акт политичког притиска и манипулације, али пре свега правно-терористички чин усмерен на онемогућавање разговара који су били заказани у Вашингтону, чиме је отворено дао подршку Александру Вучићу у акцији издаје Косова и Метохије, али и стао у заштиту албанског терористе Хашима Тачија, од којег се ускоро очекује да поднесе оставку.
Председник Српског покрета обнове Вук Драшковић, коалициони партнер Александра Вучића изашао је у јавност и у својој видовданској поруци, коју је упутио члановима и симпатизерима те странке и рекао “народ се хипнотише обманама да је Косово и данас у Србији”, а да “Русија и Кина гарантују да није како јесте и да Србија има оно што више нема”.
Коалициони партнер Александра Вучића отворено је напао Русију због подршке српском народу да очува свој суверенитет и интегртитет и ова три случаја нису једини и изоловани да људи из блиског окружења Александра Вучића воде анти-руску политику и отворено подржавају издају Косова.
И на овај Видовдан 2020. године Срби виде да је Русија отворено стала уз српски народ и о томе најбоље сведочи изјава Министра иностраних послова Русије Сергеја Лаврова, који је након прошлонедељног састанка са Вучићем поручио да “ЕУ не сме да се изолује у решавању косовског проблема” а да ће Русија “наставити да штити интересе Србије у међународним организацијама”.
Лавров је подвукао да Русија подржава све покушаје који могу да доведу до узајамног решавања косовског проблема укључујући и разговор уз посредовање Европске уније али на основу резолуције 1244.
Након тога уследио је крах састанка у Вашингтону који је требао да представља увод у завршни чин издаје Косова.
Издаја је поново одложена, а посебно што треба да нас све охрабри је улога Русије којој дугујемо захвалност пошто нас у овим моментима штити од сопственог председника и Владе Србије који раде на штету свог народа.
Оно што нам даје наде да ће се ситуација у Србији ускоро променити на боље су и управо одржани избори на којима је више од 50 одсто грађана подржало бојкот парламентарних избора и дало подршку опозицији која је позвала на бојкот и која заузима идентичне ставове као и Русија што се тиче питања Косова и Метохије.
Косовски завет није само завет српског народа већ је то и завет и руског народа и у њему се огледа сва величанственост наше заједничке православне вере и наша братска тежња ка идеалима слободе и правде.
Видовдан је наше огледало које нам јасно показује на којој смо страни и како ћемо изгледати у вечности.
Иван Ивановић