Почетна Актуелно Neispričana priča generala Delića

Neispričana priča generala Delića

by pera

Nije prvi put da emisija „Bez ustručavanja“ uzburka duhove na javnoj i političkoj sceni Srbije. Novo izdanje ove kultne emisije KTV televizije iz Zrenjanina je u visoko kotiranom trendingu. 

Gostovanje Generala Delića iščekivalo se kao ekskluziva posle burne sednice Centralne otadžbinske uprave na kojoj su radikali tražili razloge svog debakla na izborima. Naravno, privilegiju da prva prenese odluku generala Delića o napuštanju Srpske radikalne stranke i njegove ozbiljne optužbe prema Vojislavu Šešelju imala je upravo zrenjaninska KTV televizija.

General Delić je penzioner prijatne spoljašnjosti koji vas odmah razoruža (hm, tako generalski) iskrenošću u iznošenju stavova i spremnošću da sasluša i uvaži drugačije mišljenje, što je pre mana, nego vrlina za jednog oficira, jer u vojsci se ne razmenjuju mišljenja već se izvršavaju naredbe. On nije jedan od onih generala koji su vojničku strogoću preneli u politiku i ne zahteva od saradnika bespogovornu poslušnost, ali na istu takodje ne pristaje.

General je u emisiji “Bez ustručavanja” već na početku naglasio da je oduvek bio radikal i da je baštinio ideju srpskog nacionalizma. Logično, svoj prvi politički angažman potražio je i našao u Srpskoj radikalnoj stranci. Da je reč o čoveku posebnog kova koji ga razlikuje od ostalih radikalskih žeton-poslanika pokazuju i prve suze koje je televizijska kamera zabeležila u holu Narodne skupštine. Tada je prvi put Šešelju rekao ne. Za vojnika za koga je lojalnost način života, a ne isprazna fraza, zatočeništvo u egzilu Vojislava Šešelja za njega je predstavljalo posebni emocionalni teret kada je donosio odluku da predje u vladajuću partiju znajući da dovodi sebe u opasnost da ponese žig izdajnika. Na njegovu sreću, izdajnike je pronašao tamo gde je pomislio da će nastaviti radikalsku politiku samo u razblaženoj varijanti i u drugom pakovanju. Brzo se vratio u matično jato gde je dočekan sa radošću kojom se slavi povratak zalutale ovčice.

Ali, ono što je zatekao nije bilo ni nalik onome što je ostavio. Povratak Vojislava Šešelja iz Haga mnogi su iščekivali kao početak bune protiv naprednjačkih dahija. Na to je i ličio najveći do tada skup radikala i ostalih patriotskih organizacija na aerodromu i ispred Magistrata u Zemunu. Narod koji je izdržao sve velikodušne ponude režima, koji je ostao veran idealima i programu koji je haški zatočenik ostavio deceniju pre toga čekao je naplatu svog penelopskog strpljenja.

Vojvoda je brzo napravio dil sa svojim učenikom i svoju stranku sveo na desnu sekciju vladajuće partije, na batinu koju Vučić koristi da kažnjava opoziciju, ali i da diciplinuje neposlušne ministre u svojim redovima. Svako ko nije hteo da igra po scenariju koji pišu režimski spin-doktori bio je ili izolovan ili oteran iz stranke. 

Žalosno je bilo gledati usamljenog generala kako daje podršku veteranima i ratnim vojnim invalidima koji mesecima štrajkuju ispred skupštine. Ironično zvuči činjenica da su upravo radikali u rat poslali na desetine hiljada gradjana Srbije i da danas niko od njih, osim generala, ne sme da pogleda u oči one koji su se vratili bez ruku, nogu ili bez tih očiju koji samo  traže jedan iskreni i saosećajni pogled.

Na KTV televiziji predstavnici SRS-a bili su uvek dragi gosti. Nesrazmerna je bila njihova zastupljenost u najgledanijim emisijama ove televizije u odnosu na njihovu podršku u narodu. Ova televizija je i danas meta lokalnih naprednjaka koji žele da je ili ugase ili preuzmu. Jedinu zaštitu rukovodstvo televizije moglo je da pronadje u aktiviranju javnosti i svih društvenih aktera koji znaju da Srbiji preti potpuni medijski mrak. Ispred kamere KTV televizije prodefilovali su mnogobrojni političari, javne ličnosti, obični gradjani koji su dali iskrenu podršku u nadi da ću to sprečiti bahate naprednjačke gaulajtere da još jedan medijski skalp zakače za svoj pojas. Hrabrih radikala tada nije bilo. Osim generala Delića koji je pružio podršku KTV televiziji. Videlo se i tada da on iskače iz ustaljenog šablona koji je vojvoda nametnuo svojim poslušnicima. Znao je da radikali više nisu ono što su nekada bili-porodica, organizovana zajednica koja funkioniše kao podmazana mašina, od najmanjeg mesnog odbora sve do Centralne otadžbinske uprave. Napad na bilo kog člana stranke, bio je napad na sve njih. Tako je nekada bilo. Mnogima je bilo jasno da toga više nema kada je uhapšen njihov pokrajinski poslanik Danijel Radić, a da centrala nije sazvala ni konferenciju za štampu, kamoli organizovala blokadu suda ili policijske stanice. 

Ispovest generala Delića u emisiji “Bez ustručavanja” ostaće kao istorijsko svedočanstvo jednog vremena. Ovaj raskol u SRS-u ne može se uporediti sa onim iz 2008.godine. Nije general Delić Tomislav Nikoić, niti je Nemanja Šarović novi Vučić. Ipak, ovo je najteži rascep u stranci od onog sudbonosnog koji ih je prvi put bacio ispod cenzusa. Članstvo se i ranije rasipalo, ali su često odlazili u tišini. Tako je bilo sa Majom Gojković, Stevom Dragišićem ili Draganom Todorovićem. Sada to nije slučaj. Ovaj udar radikali neće preživeti. General zna kako se izvode završne operacije protiv pobedjenog protivnika. 

Mnogi će se pitati da li je na vreme shvatio ulogu Vojislava Šešelja na političkoj sceni Srbije, da li mu je dugo trebalo da prihvati činjenicu o kakvoj se prevari radi, ali to mu neće umanjiti zasluge koje ima za svoj rad i u uniformi i bez nje.

Generalu ima ko da piše. Ako ga zdravlje posluži može još uvek da komanduje juriš.

Politikon