Почетна Актуелно Mlađan Đorđević: Rusija štiti Kosmet od Vučića

Mlađan Đorđević: Rusija štiti Kosmet od Vučića

by pera

Vrhunac rusofobije Aleksandra Vučića bilo bi izostavljanje Ivice Dačića iz vlasti. Takav scenario verovatno ne bi bio loš po SPS, ali Moskva ne bi bila zadovoljna, pošto Dačić, Dušan Bajatović i Petar Škundrić važe za „zaštitnike ruskih interesa u Srbiji“. Intervencija Dačića, Tomislava Nikolića i ruskog ambasadora Bocan-Harčenka mogla bi da smiri Vučićevu rusofobiju, navodi Mlađan Đorđević u autorskom tekstu za rusku medijsku agenciju Regnum.

– Nastavlja se antiruska histerija u Srbiji. I nakon nekoliko sastanaka ambasadora Rusije A.A. Bocan-Harčenka sa visokim državnim zvaničnicima Srbije, nekoliko saopštenja i izjava kojima se takva teza opovrgava, provladini tabloidi nastavljaju s neosnovanim optužbama na račun navodne umešanosti Rusije u nasilne proteste u Beogradu s početka jula. Tako je „Blic“ u izdanju od 10. avgusta, na dan kada su ruski naučnici prvi u svetu registrovali vakcinu protiv korona virusa, pozivajući se na „američke izvore“ na naslovnoj strani doneo priču o tome kako „Moskva uz pomoć ekstremnih desničara, svojih državnih medija i humanitarnog centra u Nišu kontroliše srpsku vlast i ceo Zapadni Balkan“. Na ove natpise je Ambasada Rusije odgovorila još jednim saopštenjem za medije, što već postaje gotovo svakodnevna praksa. Stalno insistiranje na negativnom predstavljanju Rusije u provladinim (ujedno i najčitanijim) dnevnim listovima izaziva zabrinutost. Činjenica je da ovo nije izolovan slučaj, već deo šire kampanje koja se postepeno vodi još od novembra 2019. i takozvane afere „špijun iz ruske ambasade“. Ipak, ukoliko se svi ovi događaji stave u odgovarajući kontekst, postaje jasna namera ne samo ovih redakcija, već i srpske vlasti na čelu s Aleksandrom Vučićem po čijem nalogu iste i rade, da se javno mnjenje okrene od Rusije – smatra Đorđević.

Opozicioni aktivista Mlađan Đorđević ističe da je Rusija, uz Srpsku pravoslavnu crkvu i srpski narod, na današnji dan jedina brana izdaji Kosova i Metohije od strane Aleksandra Vučića. On smatra da da je Vučić već potpisivanjem Briselskog sporazuma s kosmetskim Albancima de fakto priznao Kosovo, za šta će pre ili kasnije morati da odgovara. Konačan korak ka de jure priznanju treba da bude članstvo tzv. Kosova u Ujedinjenim nacijama, sa ili bez otvorenog priznanja Srbije, o čemu se sve češće i javno govori i u Srbiji, i u Briselu.

– Briselskim sporazumom i iz njega proizlazećim sporazumima koji su već uveliko sprovedeni od strane Srbije, protivno Ustavu, zakonima na snazi i Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, Srbija je podigla granicu sa samom sobom i predala čitavu svoju pokrajinu na upravu albanskim separatistima. Silom i terorom, strahom i ucenama, Vučićeve odluke su naterale ne samo srpsku policiju i pravosuđe da se protivzakonito integrišu u institucije svojih dželata, nego su dovele i do nečuvenog pogroma nad sopstvenim stanovništvom, terajući potomke onih koji su živo čerečeni da učestvuju na takozvanim kosovskim izborima, bez prava korišćenja lične karte i ostalih dokumenata Republike Srbije. Ostao je samo još poslednji korak – formalizacija tzv. „nezavisnosti“ potpisivanjem „sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova“, kako EU zapravo samo uvijeno naziva izdaju. A što je najnerazumnije, sve ovo se dešava u situaciji na međunarodnom planu koja se po Srbiju razvija povoljno: zahvaljujući trudu šefa srpske diplomatije Ivice Dačića i uz pomoć pravog prijatelja srpskog naroda, ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova, 18 država je u proteklih nekoliko godina povuklo priznanje lažne države „Kosovo“. Međutim, onda je na scenu stupio specijalni predstavnik Donalda Trampa za pitanje Kosmeta Ričard Grenel, koji je Vučiću naredio da stavi moratorijum na dalja otpriznavanja u zamenu za… ništa, rekli bi mnogi, ali nije tako. Dobio je on odrešene ruke da nastavi da radi šta mu je volja po Srbiji, u zamenu za ignorisanje ruskog zahteva za očuvanjem međunarodnog prava i već pomenute Rezolucije 1244. Ucenjeni diktator je rado pristao na sprovođenje ovog suludog plana, jer iz njegove vizure nema ničeg unosnijeg od izdaje Kosova i Metohije i udaljavanja od Rusije, na čemu je već bogato profitirao njegov kolega i saradnik, crnogorski predsednik Milo Đukanović – tvrdi Đorđević.

U zgradi Predsedništva Srbije, uveren je Đorđević, priprema se novi zaokret sličan onom iz 1948. godine. Sve je, naravno, prilagođeno vremenu i prilikama, od epizode špijuna iz ambasade, preko navodnog ruskog učešća u organizovanju anti-vladinih demonstracija širom Srbije, pa sve do nedavne najave kupovine kineskih sistema PVO umesto ruskih S-300, o čemu se godinama pregovaralo na najvišem nivou.

1 dačić wp

– Ostaje da se vidi dokle je Vučić spreman da ode u svojoj rusofobiji. Malo verovatno, ali još uvek moguće izostavljanje iz nove vlade Ivice Dačića i njegove Socijalističke partije Srbije bio bi njen vrhunac. Dačić, koji zajedno sa svojim saradnicima poput Dušana Bajatovića i Petra Škundrića važi za „zaštitnika ruskih interesa“ u Srbiji, može tako da postane opozicija, čime Moskva sigurno ne bi bila zadovoljna. S druge strane, po SPS to možda i ne bi bio loš scenario, pogotovu ako se ima u vidu nezadovoljstvo među mnogim vodećim članovima stranke, kojima je očigledno dosta Vučića i njegovog kriminalno-izdajničkog ponašanja, što su počeli i javno da iskazuju. Drugo zanimljivo pitanje je šta se dešava sa nosiocem ruskog Ordena prijateljstva, prethodnim predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem. Osnivač i bivši predsednik sada vladajuće Srpske napredne stranke zvanično je postao predsednik „Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Ruskom Federacijom i NR Kinom“, tela za koje se ne zna da li je državno ili nevladina organizacija, a čiji je rad nepoznat široj javnosti. „Iskreni prijatelj“ Rusije se ne oglašava nijednim povodom, pa se postavlja pitanje da li je i on prešao na stranu rusofoba, ili su privilegije koje uživa jače od čvrstog prijateljstva, sećanja i morala. U situaciji kada je zvanična rusofobija u Srbiji dobila na zamahu, Dačić i Nikolić imaju potencijal da svojim stavom utiču na sprečavanje daljeg širenja anti-ruske histerije. Isto može da učini (ili, pravilnije, nastavi da čini) i ambasada Rusije u Beogradu i tako pokuša da ispravi greške svojih kolega u Crnoj Gori ili Makedoniji, koji su bili nemi posmatrači ulaska ovih zemalja u NATO, što je put ka kojem i Srbija sve očiglednije kreće. Takvo ponašanje ruske ambasade bi bilo pravo osveženje u odnosu na prethodnu diplomatsku praksu onih koji su svoje ambicije ostvarili dobijanjem mesta u nadzornim odborima velikih srpskih kompanija. Da li bi „intervencija“ ova tri faktora: Dačića, Nikolića i ambasadora Bocan-Harčenka doprinela smirivanju situacije u Srbiji? Verovatno. Ono što je izvesno je da silom nametnuta rusofobija nije karakteristična za srpski narod i nikada neće moći da se primi u istinski patriotskim krugovima – ističe Mlađan Đorđević u tekstu za rusku agenciju Regnum.

predragpopovic.wordpress.com