Да ли сте некада пожелели да будете неко други, и да бар на једну ноћ одбаците све обавезе и стеге савременог друштва које вас притискају и обавезују да се понашате на одређен начин? Ако волите да на неколико сати будете потпуно слободни треба да знате да то није ништа чудно – реч је о пориву старом колико и сам људски род.
Потреба људи за маскирањем и прерушавањем стара је вероватно колико и човечанство. Још праљуди су се мазали блатом по телу и лицу како би остали што неприметнији и како би се сакрили од плена или непријатеља.
Маскирање као начин прикривања идентитета и ослобађања од “стега друштва” може се пронаћи у свим културама света – од Келта и старих Римљана, па све до данашњих народа. И, док су стари веровали у ритуалну моћ ношења маски и прилику да тако умилостиве богове, данашњи људи у овом обичају виде прилику за добру забаву и провод.
А када помислимо на маске и масовно маскирање, онда свакако говоримо о – маскенбалима.
Под маскама су сви исти
Маске
Балови под маскама су настали у Европи, у 15. веку. Прво су их организовали чланови краљевских породица и племство и били су скоро искључиво намењени гостима из виших класних кругова.
Нема података о томе где је тачно одржан први маскенбал, али већина антрополога се слаже да је он настао из потребе људи за слободом и “бегом од реалности”.
На оваквим баловима девојке су могле да разговарају са момцима без страха да ће их оптужити за неморал, краљ је, исто као и просјак, могао да буде плесна звезда вечери, а да га нико ни не погледа, а дворска луда је могла, баш као и било који племић, да се упусти у разговор и шармира дворске даме без ниподаштавања због његовог положаја.
Све њих штитиле су маске кријући праве идентитете па би већ следећег дана сви могли да се врате својим животима и воде их по устаљеним друштвеним нормама.
Диктатори нису волели маскенбале
На могућност да неко сакрије свој идентитет под маском диктатори нису гледали благонаклоно. Године 1797. Наполеон је забранио фестивал у Венецији, а исто је урадио и Мусолини 30-тих година прошлог века.
Није много прошло, а маскенбали су се са дворова преселили на улице и постали јавни догађаји године. Иако се с времена на време одржавао још од 10. века, венецијански фестивал под маскама је у доба ренесансе постао устаљени обичај.
За време карневала организовани су маскенбали, велике гозбе, а на градским трговима изводиле су се представе, циркуске акробације и пантомима… И поново, морална норме су биле стопиране, а под маскама су сви били исти.
Од старог до новог света
У 17. веку маскенбали су били популарни широм Европе. Врхунац су достигли у 18. веку, а из Енглеске су их колонисти пренели у Америку.
Американцима се обичај очигледно много допао. Управо су они комерцијализовали маскенбале и претворили их у забаве какве данас познајемо. Једна од најчешћих прилика за маскирање је свакако Ноћ вештица, па је тако бал на коме је свако све могао и смео и где се тек под маскама показивало “право” лице, наставио да живи све до данашњих дана.