Почетна Entertainment МОЖДА СУ ВАМ МАСКЕНБАЛИ ГЛУПИ, АЛИ ЉУДИ СУ ИХ КРОЗ ИСТОРИЈУ ПРАВИЛИ ИЗ ЈЕДНОГ ФАНТАСТИЧНОГ РАЗЛОГА

МОЖДА СУ ВАМ МАСКЕНБАЛИ ГЛУПИ, АЛИ ЉУДИ СУ ИХ КРОЗ ИСТОРИЈУ ПРАВИЛИ ИЗ ЈЕДНОГ ФАНТАСТИЧНОГ РАЗЛОГА

by Stefan Milanovic

Да ли сте некада пожелели да будете неко други, и да бар на једну ноћ одбаците све обавезе и стеге савременог друштва које вас притискају и обавезују да се понашате на одређен начин? Ако волите да на неколико сати будете потпуно слободни треба да знате да то није ништа чудно – реч је о пориву старом колико и сам људски род.

Потреба људи за маскирањем и прерушавањем стара је вероватно колико и човечанство. Још праљуди су се мазали блатом по телу и лицу како би остали што неприметнији и како би се сакрили од плена или непријатеља.

Маскирање као начин прикривања идентитета и ослобађања од “стега друштва” може се пронаћи у свим културама света – од Келта и старих Римљана, па све до данашњих народа. И, док су стари веровали у ритуалну моћ ношења маски и прилику да тако умилостиве богове, данашњи људи у овом обичају виде прилику за добру забаву и провод.

А када помислимо на маске и масовно маскирање, онда свакако говоримо о – маскенбалима.

Под маскама су сви исти
Маске
Балови под маскама су настали у Европи, у 15. веку. Прво су их организовали чланови краљевских породица и племство и били су скоро искључиво намењени гостима из виших класних кругова.

Нема података о томе где је тачно одржан први маскенбал, али већина антрополога се слаже да је он настао из потребе људи за слободом и “бегом од реалности”.

На оваквим баловима девојке су могле да разговарају са момцима без страха да ће их оптужити за неморал, краљ је, исто као и просјак, могао да буде плесна звезда вечери, а да га нико ни не погледа, а дворска луда је могла, баш као и било који племић, да се упусти у разговор и шармира дворске даме без ниподаштавања због његовог положаја.

Све њих штитиле су маске кријући праве идентитете па би већ следећег дана сви могли да се врате својим животима и воде их по устаљеним друштвеним нормама.

Диктатори нису волели маскенбале
На могућност да неко сакрије свој идентитет под маском диктатори нису гледали благонаклоно. Године 1797. Наполеон је забранио фестивал у Венецији, а исто је урадио и Мусолини 30-тих година прошлог века.

Није много прошло, а маскенбали су се са дворова преселили на улице и постали јавни догађаји године. Иако се с времена на време одржавао још од 10. века, венецијански фестивал под маскама је у доба ренесансе постао устаљени обичај.

За време карневала организовани су маскенбали, велике гозбе, а на градским трговима изводиле су се представе, циркуске акробације и пантомима… И поново, морална норме су биле стопиране, а под маскама су сви били исти.

Од старог до новог света
У 17. веку маскенбали су били популарни широм Европе. Врхунац су достигли у 18. веку, а из Енглеске су их колонисти пренели у Америку.

Американцима се обичај очигледно много допао. Управо су они комерцијализовали маскенбале и претворили их у забаве какве данас познајемо. Једна од најчешћих прилика за маскирање је свакако Ноћ вештица, па је тако бал на коме је свако све могао и смео и где се тек под маскама показивало “право” лице, наставио да живи све до данашњих дана.