Почетна Uncategorized Војвода Степа је имао само једну жељу када је одлазио у пензију

Војвода Степа је имао само једну жељу када је одлазио у пензију

by Stefan Milanovic

Степа Степановић је због заслуга за прву савезничку победу у Великом рату – Церску битку, постао тек други човек који је у Србији добио чин војводе. И како то обично бива, била је реч о изузетно скромном човеку који није много марио ни за похвале ни за одликовања и који је, у мирнодопском периоду, много више волео свој дом у Чачку него дворске балове и пријеме. Из његовог послератног живота, остала је забележена и ова прича.

Војвода Степа Степановић је у дуго заслужену пензију отишао две године после величанственог пробоја Солунског фронта и краја Првог светског рата.

Осим породичне куће у Кумодражу, где су му браћа живела и бавила се земљорадњом, војвода није поседовао никакву другу имовину. Одбивши многе поклоне и привилегије, по пензионисању је живео у кући свог таста Веселина Милановића у Чачку.

Савременици су забележили да Степа Степановић није трпео било какве повластице. Живео је и радио под паролом “отаџбини се даје све, а од ње се не узима ништа”. Онда можда ни не чуди прича коју је пре неколико година испричала Ивана Лучић, докторка у пензији из Београда и праунука војводе Степановића.

Када је коначно дошло време да оде у дуго заслужену пензију, Степа Степановић је тражио да му држава поклони само једно – његову остарелу кобилу Вилу.

Био је то коњ на којем је војвода учествовао у многим биткама и војним походима и још за време Степиног службовања је била стара, оронула и предвиђена за одстрел. Степа Степановић то никако није хтео да дозволи.

Како би спасао кобилу тражио је да она буде његов поклон поводом одласка у пензију и, уз много чуђења и превртања очију од стране млађих колега, војвода је на крају истерао своје.

Вила је још дуго година живела крај Степе на његовом имању у Чачку. На крају, иако потпуно слепа, наџивела је војводу.

Када је Степа Степановић преминуо 27. априла 1929. године управо она је вукла кола са ковчегом у коме је било тело Степе Степановића до гроба и тако га испратила у погребној поворци на вечни починак.