Почетна Колумна Само слога Србина спасава или како је српска војска успела да се спаси захваљујући СЛОЗИ (Колубарска битка)

Само слога Србина спасава или како је српска војска успела да се спаси захваљујући СЛОЗИ (Колубарска битка)

by Stefan Milanovic

На данашњи дан 1914. године започета је Колубарска битка, односно Битка на Сувобору како је још и зову. Српска војска је, на опште чуђење целог света, победила. Но, кренимо редом.

Уочи Колубарске битке Српска војска је имала око 270.000 војника, 426 топова и 180 митраљеза. Врховни командант био је регент Александар Први Карађорђевић, а начелник штаба Врховне команде војвода Радомир Путник.

Колубарска битка биће крвава битка у којој ће Срби однети победу. Мало је рећи да апсолутно ништа није ишло на руку српској војсци. Мањак људства, прогон становништва који је вршила Аустроугарска, мањак хране, мањак муниције, лоши временски услови. Такође, у ноћи 14. новембра чувени Петар Бојовић, који је био командант Прве армије, бива рањен и због тога се повлачи. На његово место долази величанствени Живојин Мишић, који је пре тога био помоћник начелника штаба Врховне команде Радомира Путника. А то као да је и судбина хтела, да управо Живојин Мишић дође на то место, као човек који је рођен на Сувобору.

А онда проблеми постају још већи. Српска војска, и уопште српско становништво бива потпуно деморализовано. Напади моћног аустроугарског царства су били неиздрживи. Морал, ипак, подиже 1.300 каплара, који долазе као појачање у Колубарској битки.

Вратимо се на главни проблем. Када је морал у српској војски порастао, настао је нови проблем. Није било муниције.

Артиљеријску муницију обећава Француска, али је коначно шаље Грчка у другој половини новембра. Муниција није одговарала српским топовима. Иако је била намењена 75 мм топовима које је имала српска војска, чауре су биле дуже за 2,5 мм.

А онда следи једна невероватна ствар као доказ колико је тимски рад и постизање циљева на време битан фактор у организацији. Без обзира на практично безизлазну ситуацију, муниција бива железницом транспортована до Ниша у ком је извршавано демонтирање.

Након демонтирања муниција је одмах железницом упућивана у Крагујевачку тополивницу у којој је извршавано скраћивање чауре и оспособљавање муниције.

Бобеда Србије у Колубарској битки је најзначајнија победа српске војске против Аустроугарске. И на крају можда није узалудно оно наше српско: “Само слога Србина спасава”!

Пише: Јована Ћирковић