Почетна Друштво Брачни пар из Сокобање посао у Немачкој заменио послом у старој воденици

Брачни пар из Сокобање посао у Немачкој заменио послом у старој воденици

by Stefan Milanovic

Николина (24) и Стефан (27) Стефановић из Сокобање пре годину дана обновили су стару воденицу поточару у сокобањском селу Врмџа и започели сопствени бизнис.

У воденици, изградјеној у 19. веку, мељу пшеницу, кукуруз, хељду и друге житарице и продају брашно, а током лета су у малој кухињи коју су направили поред воденице припремали за посетиоце качамак, проју и домаће сокове.

Пре него што су обновили воденицу Стефановићи су годинама радили сезонске послове у Немачкој, али нису били задовољни животом који подразумева целодневни рад и отудјеност од породице и пријатеља, тако да су се вратили у Србију, започели сопствени бизнис и недавно добили ћерку Машу.

Према речима Стефана Стефановића, идеја да обнове воденицу коју је Николина наследила од деде родила се још пре пет, шест година, али су имовинске односе рашчистили прошле године и онда је “пустили у погон”

“Читав тај простор је био урастао у коров и кисело дрво, а од воденице се видео само кров пошто је последњи пут радила 1981. године. Све смо то раскрчили и почистили. Зграда је била доста очувана јер је 50-тих година прошлог века обновљена и замењен кров”, казао је Стефановић за агенцију Бета.

Кров је, како је казао, спасио воденицу од пропадања и рушења, тако да су они само заменили један воденични камен и поклопац.

“У воденици је све остало аутенично, као у 19. веку када је направљена. Сачувана је и лопатица који су наши преци направили тако да када се напуни до врха у њу стаје тачно килограм брашна”, објаснио је Стефановић.

Он је казао да је посао воденичара леп, али заборављен јер је и све мање воденица, нарочито поточара.

“Посао воденичара није тежак, најтежи је део можда да се жито допреми до воденице, а после воденица сама ради свој посао. Друга, тежа страна посла је то што лишће често запушава букву која доводи воду од Врмџанске реке до воденице, тако да се догоди да се и на минус два, три степена мора да удје у воду да би се буква отпушила”, рекао је Стефановић.

Људи у Србији, али и у свету, како је додао, враћају се традиционалној исхрани тако да је велика потражња за брашном самлевеним у воденицама поточарама.

“Брашно са воденице поточаре је здравије од брашна добијеног у електричним млиновима јер се зрна житарица мељу споро и не пале се, тако да у њима остају протеини и хранљиви састојци. Сва наша брашна су интегрална, добијена су од целих зрна и садрже нахранљивије састојке које зрна имају”, истакао је Стефановић.

Према његовим речима, током читавог лета имали су дневно од 100 до 150 гостију, чак су и минулог викенда имали 30 гостију, иако је туристичка сезона завршена.

“Имали смо госте из целе Србије, али из Венецуеле, Перуа, Аустралије, тако да је буквално цео свет чуо за нашу воденицу”, рекао Стефановић.

Додао је да супруга и он своју будућност виде у раду у воденици. Планирају да прошире понуду и да ту продају све што се производи у селу – домаће сокове, слатка, џемове, као и да припремају традиционална “сељачка” јела, тако да гости могу и да виде како се то ради и да осете мирис домаће хране.

Извор: БЕТА