Почетна Некатегоризовано ЗАШТО СЕ КАЖЕ БАШ “ЖУТА ШТАМПА”? ИЗРАЗ РАЗУМЕ ЦЕО СВЕТ, АЛИ МАЛО КО ЗНА КАКО ЈЕ НАСТАО! ЗА СВЕ ЈЕ КРИВ ЈЕДАН “ДЕЧАК”

ЗАШТО СЕ КАЖЕ БАШ “ЖУТА ШТАМПА”? ИЗРАЗ РАЗУМЕ ЦЕО СВЕТ, АЛИ МАЛО КО ЗНА КАКО ЈЕ НАСТАО! ЗА СВЕ ЈЕ КРИВ ЈЕДАН “ДЕЧАК”

by Stefan Milanovic

Реч је о термину који је данас толико устаљен да би заправо било поприлично тешко направити његову дефиницију. “Жута штампа” је термин који се односи на новине (касније и све медије) које прибегавају сензационализму како би продале што више примерака. Те новине често манипулишу подацима, служе се полуистинама, много више користе слике, а једини циљ им је да подигну тираж.

Као додатак термин се данас користи у погрдном смислу да осуди свако новинарство које третира вести на непрофесионалан и/или неетички начин.

Али – зашто баш “ЖУТА”?


Прво и основно, колевка “жуте штампе је Америка. Један енглески магазин је 1898. године написао: “Није све америчко новинарство “жуто”, иако је строго савремено жуто новинарство – америчко”.

Друго, ако знате мало више о историји штампе, онда можда наслућујете да термин “жуто новинарство” има неке везе са Џозефом Пулицером, оснивач сензационе штампе у Америци и престижне Пулицерове награде која се и данас додељује. Ипак, иако он јесте један од главних актера приче, заправо није творац термина.

Ево како је све почело…
Термин је скован средином 1890-их у јеку сукоба два најјача њујоршка листа. Пулицер је тада био власник “New York World-а”, а Вилијам Рандолф Херст “New York Journal-а”. До тада, оба листа су схватила да сензационализам, цртежи и бомбастични наслови продају новине па су, иако су се у новинама и даље обрађивале озбиљне теме, више простора дали управо оваквим вестима.

Иако је надметање између World-а и Journal-а била сурова, и једне и друге новине су по природи биле сличне. Биле су демократске новине, наклоњене радним снагама и имигрантима. И једне и друге новине су улагале огромна новчана средства у своја издања која су излазила недељом и функционисала као недељни магазини.

Од “Жутог клинца” до “Жуте штампе”

Својеврсни “рат у броју продатих примерака” беснео је месецима. Пулицер је први приметио популарност стрипа и 1896. у својим новинама почео да објављује “Жутог клинца” (“Yellow Kid”) – стрип о ћелавом детету у жутој ноћној кошуљи. Причице о његовим авантурама преко ноћи су постале невероватно популарне доносећи World-u превагу у тиражу над Journal-oм.

Али, ни Херст се није предавао! Успео је да, понудивши му огромну плату, наговори Пулицеровог цртача Ричарда Аутколта да пређе у његове новине. Пулицер је одговорио тако што је даље објављивао стрип веома сличан “Жутом клинцу”, како би наставио да се такмичи са Херстом, пружајући граду тако заправо “два жута дечака”.

Сам стрип рађен је помоћу брзо сушећег жутог мастила којим је фарбано одело главног јунака. И тако су ове листове уредници и новинари друге “озбиљне штампе” (са далеко мањим тиражима) почели да зове – жута. Кад би говорили о њима помињали би једноставно вишак “новина о жутом дечаку”.

Верује се да је сам термин “жуто новинарство” заправо сковао уредник трећег популарног листа “Nеw York Press-а”, Ервин Вардман, који је тај израз први објавио, али никада није дефинисао шта је тачно под тим мислио.

Извор: Историјски забавник