Почетна Друштво РЕЧЕНИЦА КОЈА ЈЕ УЋУТКАЛА ДУШКА РАДОВИЋА: НАКОН ЊЕ ВИШЕ НИКАД НИСМО ЧУЛИ “БЕОГРАДЕ, ДОБРО ЈУТРО!”

РЕЧЕНИЦА КОЈА ЈЕ УЋУТКАЛА ДУШКА РАДОВИЋА: НАКОН ЊЕ ВИШЕ НИКАД НИСМО ЧУЛИ “БЕОГРАДЕ, ДОБРО ЈУТРО!”

by Stefan Milanovic

Тог 16. августа 1984. године преминуо је Душко Радовић, песник, писац, новинар, уредник дечјих редакција Радија и Телевизије Београд и аутор популарне емисије Студија Б “Београде, добро јутро” и једна од највећих легенди српске престонице.

Иако данас ужива култни статус они мало старији Београђани сигурно ће се сетити да је Душко пред крај живота “скинут” са репертоара Студија Б, као и тога да је потпуно нестао из јавности.

О томе шта се заправо десило и коме је Душко Радовић “сметао” пре неколико година писао је Експрес.нет, а ево шта се заправо догодило.

Реченица која је “дошла главе” највећој легенди Београда


Душко Радовић одувек је био познат по оштром језику и опаскама које никога нису штеделе. Међутим, након Титове смрти, партијски врх постао је далеко осетљивији на њих. Прича каже да су Радовићеви афоризми нарочито сметали Ивану Стамболићу, првом човеку Градског комитета Савеза комуниста Београда и генералу Николи Љубичићу, председнику председништва Србије.

Стамболић је наводно ишао дотле да се често после емисије “Београде, добро јутро” због сатире коју је тамо слушао жалио бившем градоначелнику Београда Бранку Пешићу јадајући се у стилу: “Јеси чуо шта је онај јутрос причао?!”. А “онај”, један једини – Душко Радовић није се много обазирао. И тако је у емисији емитованој 1983. за коју се испоставило да ће бити последња, изговорио: “Ако већ можемо и морамо без Тита, можемо и без многих других”.

Након овога, уследило је заседање Централног комитета Савеза комуниста Србије, са Радовићем као главном темом.

“Афоризми у популарној сатиричној емисији “Београде, добро јутро” у последње време све чешће имају обележја политичких порука са израженом моралистичком и демагошком позадином. Садржина тих порука понекад је крајње деструктивна и неприхватљива. Потребно је извршити подробнију анализу идејне усмерености оваквог делања.”
— закључак Председништва ЦК СКС објављен 16. новембра

Покајање


Уследило је гашење емисије. Студио Б трпео је огроман притисак јавности, гледаоци су се бунили, али политички врх није попуштао.

Кажу, Стамболић се покајао. Кажу и да је нудио Радовићу да се врати. Афористичар му је одговорио у свом стилу – афоризмом: “Ја јесам мали човек са радија, али нисам онај који се пали и гаси на дугме”.

Брат Душка Радовића, Брана, за Експрес је испричао да је у том моменту новинар и сатиричар већ био болестан. Стрес и ударац који је претрпео укидањем емисије нарочито су га тешко погодили.

Умро је 16. августа 1984. На вечни починак испратило га је 10 хиљада људи – Београђана, оних који су годинама устајали слушајући његов глас.

Извор: Историјски забавник