Почетна Entertainment Заборављена историја: Храбре жене Топличког устанка (ФОТО/ВИДЕО)

Заборављена историја: Храбре жене Топличког устанка (ФОТО/ВИДЕО)

by Stefan Milanovic

Топлички устанак једини је устанак у окупираној Европи у током Првог светског рата. Устанак је трајао од 26. фебруара до 25. марта 1917. године.

Историја ће показати да је овај устанак био један од најхрабријих подвига Срба, а засигурно и један од најхрабријих подвига народа Топлице и околине.

Непосредан повод устанка је мобилизација коју су бугарске власти хтеле да изврше на територији Топлице, Јабланице и Пусте реке.

Бурна историја Топличког краја, чији је народ увек био бранилац свих Срба, Топличким устанком показаће, не само како је српски војник храбар, него и да заиста важи она реченица: “Само слога Србина спасава”. Међутум, ми данас мало знамо, мало памтимо, мало се сећамо, превише олако схвтамо, а историја се не понавља само ономе ко добро памти.

Међутим, шта се дешава са женама у току рата? Током подизања Топличког устанка Српкиње су веома допринеле. Биле су курири, јатаци, болничарке, бринуле о рањеницима, а неретко су и посезале за пушкама, раме уз раме са мушкарцима.

Пијаца у окупираном Нишу 1916. на којој су жене продавале са муком произведене пољопривредне производе

У недостатку мушкараца, поред својих послова жене су морале да раде и своје и мушке послове.

“Жене су радиле чак и послове које су до тада само људи радили. Орале су, копале, сејале, жњеле, пластиле, радиле од јутра до мрака, често гоњене бајонетом и кундаком, само да би непријатељ што бољу жетву имао. Гајиле су стоку, криле и мучиле се, па често и главом плаћале, ако су хтеле сакупити и заштитити своју имовину. На кулук су ишле, камење вукле, џакове товариле и најтеже послове радиле, без икаквог признања од обесног непријатеља, а уз то су још и порез плаћале, ратне зајмове давале и храниле ону солдатеску по селима”, записао је савременик.

“Жене су се бориле у акцијама српске војске током прве две године Великог рата. О томе су писали и немачки и аустроугарски листови. Подаци о женама-борцима постоје и у дневнику Косте Пећанца и у дневнику Косте Војиновића. Основни проблем у проучавању ове материје је недостатак ових извора и њихова непрецизност; често се наводи „нека жена”, „једна жена”, „непозната жена”, наводи се на Википедији.

Из Народног музеја Топлице

Занимљивост је да су у нападима на Блаце, Прокупље и Куршумлију сви који су могли, носили су оружје.

Аустроугари убијају завезане устанике

Жене су за време Топличког устанка, али и целокупног Првог и Другог светског рата биле силоване, убијане и мучене.

Последице иживљавања бугарских окупатора над српским женама у Топличком устанку

Иако у патријахалном друштву, жене су не латећи се оружја помагале и на многе друге начине.

О активностима добровољашким друштва жена говори и овај цитат:


“Женско друштво „Милосрђе“ је, захваљујући бројним дародавцима, пре свега Ђорђу Вајферту, који је друштву поклонио зграду у Вишњићевој улици, 1912. године отворило „Дом милосрђе“ за издржавање ратне сирочади и у њему је до 1917. године неговало, хранило и сачувало од пропасти ратничку сирочад, а нарочито децу избеглица за време светског рата . Дом се налазио на левој обали Лепенице, преко пута зграде Шумадијског кола српских сестара (иза данашње зграде Поште). Немачки војници су 1917. преузели дом, децу су иселили, а у Дом су сместили самохране родитеље српских ратника.”

Једна од заборављених хероина Топличког устанка је и Ризна Радовић. Ризна Радовић је прво приступила чети војводе Косте Војиновића. Тамо добија надимак Стојан Комита, а то јој никад није ни сметало.

Штавише, до краја живота се облачила као мушкарац и говорила о себи у мушком роду. Убрзо по ступању у српску војску и чети војводе Косте Војиновића добила је огромно поштовање међу својим саборцима и показала је невероватну храброст и вољу за слободом. Учествовала је у многим окршајима са Аустријанцима и Бугарима.

Такође, блажевски крај изнедрио је хероине Топличког устанка. у Ибарско-копаоничком одреду четничког војводе Косте Војиновића-Косовца бориле су се и две жене: Даница Димић и Станка Петровић-Димић.

Жене у Топличком крају су за време Топличког устанка веома пострадале. Према подацима Анкетне комисије 1917. године силовано је 200 жена, мада је тај број много већи. Јасна је чињеница да многе силоване жене стиделе су се да кажу да су силоване. Сналазиле су се на многе начине. Девојке и жене прерушавале су се у старице како би избегле ужасе који су на сваком кораку могли да им се десе. Старије жене скривале су ћерке и унуке, али су напаствоване су и старице и малолетнице. Поједине су напаствоване од више војника. Бугарски војници су и тукли жене. Према списковима, тучено је 823 жена.

Слава храбрим мушкарцима и женама који одбранише Топлицу и Србију. Хвала Топлици што је увек била бедем нације кроз историју и векове.

Пише: Јована Ћирковић