Почетна Колумна ИЗРАЕЛСКО ПРИЗНАЊЕ ЛАЖНЕ ДРЖАВЕ КОСОВО – ПРОКЛЕТСТВО И ГРЕХ

ИЗРАЕЛСКО ПРИЗНАЊЕ ЛАЖНЕ ДРЖАВЕ КОСОВО – ПРОКЛЕТСТВО И ГРЕХ

by Stefan Milanovic

проф. др Митар Ковач, генерал-мајор у пензији

ЕВРОАЗИЈСКИ БЕЗБЕДНОСНИ ФОРУМ, директор

Нићифор Аничић

ДРУШТВО СРПСКИХ ДОМАЋИНА, председник

Зар Јевреји не знају како је страдати…?

Откуда та безосећајност Израела за Србију и српски народ?

То су питања која себи поставља српски народ, без обзира што власт и медији у Србији ћуте.

Заједничким наступом САД и Израела представници Србије су потписали тзв. Вашингтонски споразум, који је суштински донео повољна решења за Јевреје и лажну државу Косово. Тим Споразумом Србија је понижена и осрамоћена. Рачуни су почели да пристижу. Власт то скоро и да не примећује јер има „паметнија посла“ у Паризу око изградње метроа у Београду и како кажу неки новинари и аналитичари и „Косово је било на столу и мениу“ за разговоре председника Француске и Србије.  Влада Србије се не оглашава а Министарство спољних послова ћути, као да се то не тиче српског народа. Народна скупштина Србије и њени надлежни одбори не реагују. То је та мучна, јадна и безнадежна слика реакције извршне и законодавне власти Србије.

Тешко је разумети и прихватити однос државе Израел према Србији и српском народу, поводом проглашења лажне државе Косово. То што је Израел учинио Србији никада неби прихватио да се деси њима, нити би прећутао и опростио некој другој држави такав чин.  Јевреји добро знају како су изгубили државу, како је стварају, са каквим мукама се сусрећу  и са каквим ће се сусретати у будућности да је очувају. Неће им бити добро ако их сустигне макар део проклетства за учешће државе Израел у комадању Србије, отимању Косова и Метохије и стварању једне мафијашке НАТО државе.

Српски народ је овакву одлуку Израела доживео са великим незадовољством, јер је мислио да заједничка патња и страдање јеврејског и српског народа у Другом светском рату, јесу довољна гаранција за вечно пријатељство. Израел је имао снаге и моћи да управо код САД лобира за српски народ и Србију. Определио се за неочекивану одлуку која, на дуже стазе, неће донети срећу Јеврејима нити држави Израел. 

Није тешко закључити да ће Бог у некој будућности судити за овакав безуман чин, свима који у томе учествоваше, из света али и из Србије. Израел, као држава носи велики део проклетства отетог и окупираног Косова. Као што је Израелу стало до Јерусалима и његовог припајања и проглашења за престоницу, морају Јевреји схватити да је Косово и Метохија, историјски и духовно, српски Јерусалим, а Призрен историјски царски град и центар српске православне духовности.

Сасвим би био цивилизацијски и историјски разуман гест да је Израел убеђивао администрацију САД да одустане од даље борбе за независно Косово, јер то Срби као народ неће признати никада, без обзира на Бриселски и Вашингтонски споразум. Те споразуме није прихватио српски народ него власт, која није спровела ни један референдум, да утврди вољу народа. Народ осећа горке плодове тих споразума, чија је природа и суштина дбоко против српских националних интереса. 

Српски народ је данас суочен са тиме да свака актуелна власт се „покрива“ већ промашеним и штеточинским споразумима претходне власти. Истини за вољу, након тзв. демократских промена 2000.године, свака наредна власт је била сервилнија према Западу и све више спремнија да учествује у „легализацији окупације“ Косова и Метохије. Ни једна од тих власти у Србији, до данас није за донете одлуке питала народ и мораће једног дана да се носиоци власти суоче за законом, због самовоље и кршења демократске процедуре, непоштовања Устава Србије и закона, којима се штите највише националне вредности и интереси. Највише на предаји и преносу власти са Р. Србије на органе власти лажне државе Косово учињено је од 2012.године па до данас. 

У околностима прихватања Вашингтонског споразума власт Србије, председник и Влада јесу саучесници у признавању лажне државе Косово од стране Израела. Да није било Вашингтонског споразума неби било ни признања. У таквим околностима Израел је разумео да то може учинити без икаквих последица чак и на дипломатске односе са Србијом. Процена им је била добра. Власт Србије се понашала као да се ништа није ни десило а ради народа дато је неколико јадних и немуштих изјава званичника у које нико не верује.

Министар спољних послова Израела Габриел Ашкенази и његова колегиница из лажне државе Косово Мелиза Харадинај Стубла, потписали су заједничку декларацију о успостављању односа. Ашкенази је истакао да је он одобрио „званичан захтев Косова да отвори амбасаду у Јерусалиму“. Такво поступање предвидео је Вашингтонски споразум, који је актуелна власт даним хвалила. Нека објасни сад народу шта је то преговарала и подписала јер ионако није транспарентан целокупан процес тзв. преговора између Београда и Приштине, реално речено између обогаљене Србије и лажне државе Косово.

Успостављању односа Косова и Израела претходили су споразуми о нормализацији односа постигнути у протеклим месецима између јеврејске драве и четири арапаске земље, Уједињеним Арапским Емиратима, Бахреином, Суданом и Мароком. Али чак ни те државе нису признале Јерусалим, као главни град Израела. Косово, међутим, признаје Јерусалим као израелску престоницу а то ће учинити и Србија, јер се на то обавезала. То је наша награда Израелу што је признао тзв. Косово. Тада је Србија требала да одустане од подписивања Вашингтонског споразума а не да учини оно што је неприхватљиво и пристане на даљи процес афирмације и подршке признаања тзв. Косова, од стране Израела. У нормалним демократским државама то би био довољан разлог за оставку Владе и расписивање превремених избора.

Израелски медији наводе да ће Косово отворити амбасаду у Јеруслиму и да ће бити трећа земља која је то учинила после САД и Гватемале. По њиховим проценама Србија ће бити четврта држава која ће преместити амбасаду у Јерусалим. Власт Србије тиме чини неразуман и издајнички чин и суштински подржва и оправдава поступак Израела.

Да има морала и достојанства у власти Србије, никада неби донела одлуку о премештању амбасаде у Јерусалим и реципрочно би подржала Палестину и њену борбу за независност. 

Вршилац дужности председника Косова Вјоса Османи оценила је, након што су Косово и Израел успоставили дипломатске односе, да су међусобни односи засновани на солидарности и пријатељству два народа. „Односи наша два народа су у прошлости били јаки и заснивали су се на солидарности и пријатељству. Чин успостављања дипломатских односа отвара пут за продубљивање билатералне међуинституционалне сарадње, као и у другим областима од заједничког интереса“, казала је Османи. Питање је велико о која два народа се ради? Ако се ради о Албанском народу он има своју државу Албанију и већ успостављене односе са државом Израел.

Српски председник Александар Вучић изјавио је тим поводом у Паризу да Београд није нимало срећан због успостављања дипломатских односа Израела и Косова и да то неће позитивно утицати на односе Србије са јеврејском државом.

„То је било очекивано већ шест месеци, зато у Вашингтону (4. септембра) и нисмо хтели да потпишемо документ заједно с Албанцима и Американцима. Нисмо хтели то да подстичемо, већ да подстакнемо Израел да то не уради, али Израел је изабрао да им је Америка најважнија. То неће сјајно утицати на наше односе, али отвара неке друге перспективе о којима не бих сада да говорим“.

Вучић је навео да ће Србија сада чекати да види да ли ће Приштина да поштује свој део вашингтонског споразума и да ли ће дозволити да се прави пруга од Приштине до Мердара.

„Цео трик је да они хоће да праве пругу преко Косовске Митровице, Лепосавића и Звечана са Краљевом и Рашком да би нам узели српске железнице на северу Косова. Ми смо тражили и пут и пругу од Приштине до Мердара, они за то нису заинтересовани, јер ту нема српске железнице коју би могли да узму“, рекао је Вучић.

Он је казао да Србија сада чека поделу енергетских реурса језера Газиводе са Косовом, на основу вашингтонског споразума, јер Београд „тренутно нема ништа“ од Газивода.

„Видео сам да је (званичник америчког Стејт департмента Метју) Палмер страховито упирао да се заврши споразум Израела и Косова, а знам да је био против вашингтонског споразума. Е сад ћемо да видимо да ли хоћеш да поделимо енергетске реурсе језера Газивода“, навео је Вучић.

Премијер Косова на дужности Авдулах Хоти рекао је да је успостављањем дипломатских односа са државом Израел Косово пробило блокаду признања.

Из ових кратких коментара и изјава представника власти Србије и лажне државе Косово, веома се јасно види колико је Вашингтонски споразум штетан по српске националне интересе а посебно по Србе на простору Косова и Метохије

Сасвим је разумљиво да ће једног дана осим потписника овако штетног споразума одговарати и они који су учествовали у његовој припреми у Србији. Које то предложио председнику Србије да подпише овакав Вашингтонски споразум?, Шта је ту радила Канцеларија за Косово и Метохију и њени руководиоци? Да ли су они схватили своју дужност да бране Косово и Метохију или да буду стечајни управници…? Где је ту учешће Министарства спољних послова и министра лично? Ти исти чиновници сад полтронишу и потхрањују председника Вучића и његову сујету да је донео мудру одлуку што је предао Газиводе, електо систем Северног Косова, и што је потписао Вашингтонски споразум а у суштини „велики српски неспоразум“.

Посебно је трагичан коментар председника Вучића око аутопута и пруге од Ниша ка Мердару, као да је то српска победа. Као да су Албанци тражили правац према Косовској Митровици, да „прузму српску железницу“ на северу Косова“. Тај национални пораз и бацање огромних финансијских средстава за великоалбански пројекат правда се као „победа у преговорима“. Заиста трагично и неразумно. Свака изградња инфраструктуре према Космету, о трошку грађана Србије док се не реши статус те Покрајине, јесте дубоко у супротности са српским националним интересима. Промашена стратегија решавања Косметске кризе не може се у медијима приказивати као успех преговарачког процеса. То цео народ види, само је питање колико се ко може тиме да бави у веома тешком свакодневном животу..? Логично би било да се цела опозиција окупи и да око Косова и Метохије тражи и гради јединство, анимира народ да се извуче из зачараног круга постепене издаје и предаје Косова и Метохије. Нема важнијег питања за српски народ, његову духовност, културу и будућност.

Дочекали смо да након пуних 13 година од признања независности лажне државе Косово од стране САД учини то Израел. Да има националне одговорност ова власт би само због тога поднела неопозиву оставку. Многи то данас коментаришу на тај начин да се Израел није даље могао одупирати захтевима САД. Признавањем лажне државе Косово, Израел је коначно „откочио“ тај процес и застој што јесте и била намера САД. Пре Израела, Косово је давно признао Барбадос, фебуара 2018.

Осим понижења српског народа и Србије, око признања тзв. Косова од Израела, власт Србије је истовремено прихватила да премести амбасаду из Тел Авива у Јерусалим, чиме љути традиционалне пријатеље у свету и директно противречи ЕУ, у чије чланство жели да уђе. На тај начин Србија „гура прст у око“ већини арапских и исламских државама, јер индиректно подржава одлуку Израела да Јерусалим постане главни град и ако већина међународне заједнице сматра да је Јерусалим окупиран град и не подржава резултате насиља.

„Опредељење Косова је противно међународном праву, укључујући резолуцију Уједињених нација усвојену поводом овог питања”, поручио је портпарол турског Министарства спољних послова Хами Аксои. Србија је дошла у јадну позицију да Турска, из принципијелних разлога и ради поштовања међународног права,  верније и достојније брани интересе Србије него изабрана власт. 

Српски народ се нада да Косово никада неће постати држава, нити Јерусалим у свету препознат нити признат као главни град.

У порукама, поздравима и изјавама са скупова једногласно се говори и осећа изрека „догодине у Призрену“. То поручују Срби из Србије али исто тако гласно Срби из Црне Горе и Р. Српске. Косово је светиња целог српског народа, без обзира где он живи

Како ствари сада стоје, Вашингтонски споразум као да је кројен по мери интереса Израела и лажне државе Косово. Једина ставка која је до сада, додуше делимично, испуњена је управо последња тачка у акту који је требало да се тиче споразума Београда и Приштине потписаног са Вашингтоном, а односи се на Израел.

Водеће државе Запда, ЕУ и НАТО греше ако мисле да пристанак српских власти на различите неуставне споразуме обавезује народ и нову наредну власт. То једноставно неће бити тако. Процесуирањем одговорних и изјашњавањем народа преко референдума, целом свету ће се на најдемократскији начин рећи шта мисли и жели српски народ и Србија.

Српски народ боли осећај да не може ништа тренутно да учини, те да искаже свој отпор према тиранији и разапињању Косова и Метохије. Владини и прозападни медији у Србији  су затворени за народ да искаже свој став и вољу. Косово је све више у класичном режиму окупације а бол и осећај неправде и револта расте све више, из дана у дан. У таквом стању ствари, апатије и националне дезорјентисаности чак и интелектуалци клону понекад духом и не пружају примерен отпор. Када би само патриотске организације и интелектуалци исказали став и огласили се, народу би било лакше јер би имао осећај да није обезглављен и да није све готово, те да издаја и продаја није решење.

Нажалост данас некако ћути већина, као да се то дешава далеко хиљадама миља од Србије и да је то туђи проблем. Власт ћути јер је довела до оваквог стања и признавања лажне државе Косово, од стране Израела. Директно је одговорна за то и то иде на „њену душу“. Опозиционе партије углавном спорадично и благо реагују јер су разједињене и дезорјентисане, као и добар део интелектуалне елите и многих патриотских невладиних организација. Та ћутња јесте трагична и може бити сигнал болног „отрежњења“ народа у блиској будућности.

Признавањем лажне државе Косово, од стране Израела, суштински нико од трагичних учесника није дугорочно решио проблем. Српски народ не признаје такву одлуку Израела и има потпуно морално право да на другачији начин гледа на друге државе и народе са којима су Јевреји у спору. Та издаја и непријатељски акт Израела према Србији, јесте се десио уз прећутну сагласност српских власти. Да није потписан Вашингтонски споразум вероватно неби дошло ни до признања лажне државе Косово, нити до премештања амбасаде Србије у Јерусалим и отварања некаквог привредног представништва, што се очекује у блиској будућности. 

Како би Израел поступио према Србији да је признала Палестину и да подржава право Палестине на град Јерусалим? Да ли би то био „знак пријатељства“ према јеврејском народу? Неправда и срамота су се десиле и о њима не треба ћутати. Напротив, о њима треба причати и  никада их не прихватати као коначно решење. То што власт ћути, народ неће ћутати. 

Српски народ не подржава сценарио легализације окупације Косова и Метохије од стране НАТО пакта, нити даљу промоцију и признавање лажне државе Косово, уз све отвореније учешће власти Србије. Сада су мало  јаснији иступи и намере председника САНУ Владимира Костића, који су у функцији припреме народа за несрећу коју нам приређују.

Живело Косово и Метохија, заувек у Србији..!

Главу горе Србијо..! Догодине у Призрену…!

проф. др Митар Ковач, генерал-мајор у пензији

ЕВРОАЗИЈСКИ БЕЗБЕДНОСНИ ФОРУМ, директор

Нићифор Аничић

ДРУШТВО СРПСКИХ ДОМАЋИНА, председник

ИЗВОРИ

  1. https://www.danas.rs/politika/izrael-i-kosovo-uspostavili-diplomatske-odnose/
  1. https://www.bbc.com/serbian/lat/balkan-55893957
  1. https://rs.sputniknews.com/analize/202102021124530049-vasingtonski-nesporazum-pitanje-srbija-preseliti-ambasadu-jeruslim-izrael-priznanje-kosovo/