Почетна Колумна КАЛАЈЖИЋ: Патријарх српски

КАЛАЈЖИЋ: Патријарх српски

by Stefan Milanovic

Две највеће ноћне море оног дела међународне заједнице који промовише косовску независност и девастирање Србије су бојкот и патријарх српски.

Да одмах појасним. Бојкот се наравно односи на изборе, а патријарх српски на то где ће столовати. Бојкот Вучићевих јунских избора је до коске оголио сво зло овог режима, а као резултат добили смо нелегитимни и нелегални Парламент и Владу. Да је тако, потврдио је и сам Вучић који је најавио нове изборе док још није ни оформљена Влада и Парламент.

А бојкот избора би у потпуности срушио фасаду такозване косовске независности. Глогов колац у сепаратистичке вампире. Учествовање на било каквим шиптарским изборима је тешко кривично дело против уставног уређења и безбедности Републике Србије (КЗС чл. 305-309) и они који позивају на учешће, Александар Вучић и тзв. Владина Канцеларија за КиМ и некаква “Српска листа”, би морали одмах кривично да одговарају за своје недело. Нажалост, у овом тренутку то се неће десити, јер се Републички јавни тужилац, Загорка Доловац, налази у канџама државне мафије и издајника од којих прима директиве сакривене новинама. Али, ничија није горела до зоре, па ће и Србија бити ослобођена, а починиоци одговарати.

С обзиром на то да је Уставни поредак Србије срушен са места одакле би требало да буде брањен и одбрањен, из Председништва, Владе, Скупштине и правосуђа, преостаје последњи бастион одбране државе и народа – Српска православна црква.

Члан 11. Устава Србије је изричит, Србија је световна држава и цркве и верске заједнице су одвојене од државе. Да, одвојена је СПЦ од државе, али није одвојена од народа. И ту настаје тренутно највећи Вучићев проблем.

Како одвојити цркву од народа? Како обезбедити црквени пристанак на одрицање од Метохије са Косовом? Како спречити очекиване литије попут оних у Црној Гори? Како ућуткати цркву и народ у акту издаје КиМ? Како потом остати на власти у поцепаној и разграђеној држави?

Прилика је ту, треба је искористити, сад или никад. Избор патријарха српског је та прилика. Ових дана сви српски медији спекулишу о томе да Вучић већ одавно припрема терен за избор “свог” патријарха. Аналитичари црквених прилика упућују на то да је Вучићево додворавање владикама и СПЦ почело упумпавањем силног буџетског новца у окончање градње храма Светог Саве и црквене фондове. Да то није празна прича указује недавно јавно иступање појединих владика, који ничим изазвани кренуше да глорификују Вучићев лик и (не) дело, заборавивши да им се Бог налази на некој другој адреси.

Херувим, Порфирије, Сергије, то би изгледа био Вучићев дрим тим у “ћоравој кутији”.

Наспрам њих и још понеких, налази се Трон патријарха српског, у Пећкој патријаршији, у Метохији, АП Косово и Метохија,Република Србија. Ту је 1219. године Растко Немањић, алијас Свети Сава, основао Пећку архиепископију која је постала темељем СПЦ. Нема патријарха српског без устоличења у Пећкој патријаршији.

И ту се налази други глогов колац тзв. “независној држави Косови”. Столовање патријарха српског у Пећкој патријаршији!

Такав чин би у потпуности разнео у парампарчад сваку помисао на независност “Репубљик Косове”. Будући патријарх српски би морао да буде свестан ове чињенице. СПЦ је у више наврата у историји преузимала улогу спасавања и опстанка српског народа у тренуцима када је држава посрнула. Нажалост, српска држава је поново у тој незавидној ситуацији када је ради даљег опстанка потребна помоћ СПЦ. Све државне институције су урушене, издаја, криминал и корупција царују, становништво напушта земљу, војска, полиција, правосуђе, Академија наука, просвета, здравство, државна управа – све је у тешком расулу.

Економско ропство је оковало сваког становника Србије у вишедеценијске дугове. Домаћа привреда је девастирана упливом страног шпекулативног капитала. Странци постају власници Србије.

До овакве ситуације су довеле све власти од Милошевића па до данас. Од санкција, до Вучића – са зла на горе.

Отуда сав Вучићев напор да обезбеди избор “свог” патријарха. Сламањем независности СПЦ, Вучић би широм отворио врата даљем комадању Србије и њеном свеопштем мрцварењу од стране свих непријатеља, како унутрашњих тако и већ добро познатих страних.

Иако је световна држава, будућност Србије у доброј мери ће зависити од избора и чинодејствовања будућег патријарха. Нека се целокупно свештенство и монаштво СПЦ замисли над овом чињеницом и нека многопоштоване владике и Синод ставе не један, већ три прста на чело и добро се помоле Свевишњем пре него што крену да пуне, како се спекулише, већ унапред спремљену Вучићеву “ћораву кутију”.

У овом часу у њиховим рукама налази се судбина Србије, судбина Метохије са све Косовом, а тиме и судбина СПЦ. Уколико Пећка патријаршија остане у другој држави, како то сада жели и ради Александар Вучић, тамо “где данас немамо ништа”, онда ће и СПЦ постати “ништа”, а то је управо намера наметања “свог” патријарха.

“Никада у историји зло није остало некажњено, нити добро ненаграђено” – Николај Велимировић.

Давор Калајжић, пензионисани службеник политичке канцеларије специјалног представника УНМИК-а