Почетна Колумна Да ли ће нови српски патријарх постати екумениста и русофоб? Распоред снага и околности припреме Синода Српске цркве изазивају забринутост

Да ли ће нови српски патријарх постати екумениста и русофоб? Распоред снага и околности припреме Синода Српске цркве изазивају забринутост

by Stefan Milanovic

Како је раније најављивано, избори за Патријарха Српске православне цркве (СПЦ)
одржаће се 18. фебруара. „Свети архијерејски синод на данашњем састанку одлучио је да
се Архијерејски сабор, на којем ће 18. фебруара бити изабран Патријарх СПЦ, одржи у
крипти (доњој цркви) храма Светог Саве“, саопштио је 10. фебруара извор из агенције
Танјуг. Изненађујуће, у српском информативном простору тема избора Патријарха
заузима много мање простора него што би се очекивало, с обзиром на то да претежна
већина Срба припада Српској православној цркви.
Један од најстаријих и најутицајнијих епископа СПЦ, епископ бачки Иринеј (Буловић),
говорио је за странице листа ПЕЧАТ, најчитанијег родољубивог штампаног издања у
модерној Србији, иступајући са недвосмислено конзервативне и русофилске позиције.
Међутим, након овог интервјуа, Владика је из неког разлога ућутао. Тему припреме
избора српског Патријарха провладини медији врло пажљиво прате. Српски теоретичари
завере су у томе видели, као и у самој чињеници избора Патријарха у крипти храма Св.
Саве знак који треба да укаже на то да се власти Републике Србије надају „плодотворној
сарадњи Цркве са владајућим режимом“.
Наравно, пре свега, говоримо о међусобном разумевању и сарадњи у решавању
најделикатнијег косовског питања. Дошло је време за доношење непопуларне одлуке о
признању Косова и власти морају бити сигурне да ће Црква схватити потребу да донесе
такву одлуку. Са становишта власти, главни задатак будућег српског патријарха – на
друштвено-политичком простору – требало би да буде спречавање радикализације
неизбежних протеста у случају да Србија призна Косово. Изабрани патријарх никада не
сме постати симбпл ових протеста.
Подсетимо, крајем априла – почетком маја 2018. године одржан је годишње заседање
Архијерејског сабора Српске православне цркве на коме је усвојен став о питању Косова
и Метохије. Став није био упућен само „верним синовима и кћеркама Цркве, већ и
националној и светској заједници“. Тада је Архијерејски сабор недвосмислено изјавио да
преузима одговорност „за очување ових наших историјских крајева у границама Србије и
за будућност српског народа у њој“, будући да је Црква „духовна мајка српског народа у
целини и Србије, као државе, на чију територију се и односи Косово и Метохија“. Јасно је
да је са таквим ставом јерарха Српске цркве признавање отцепљења Косова и Метохије
политички смртоносно за београдске власти.
Епископи, који су стигли на предстојећи Архијерејски сабор, из неког разлога су се
сместили у хотел „Хилтон“. И у томе моји српски саговорници такође виде алармантан
знак. Зашто не у манастирима, не у Патријаршији, већ у хотелу, који се сматра омиљеним
местом америчких агената у Београду?
Са становишта мојих српских саговорника, ово не само да би требало да деморалише,
условно говорећи, антизападњаке међу епископима, већ и да показаже да епископи СПЦ
нису монаси-светитељи, већ високи функционери бирократске структуре верске

организације. Организације која још увек има ауторитет са значајним уделом у бирачком
телу.
Иначе, са становишта информационе безбедности, овај хотел је „капа“ у којем се прати
сваки корак и прислушкују сви разговори. Поверљивост у таквим условима је у принципу
искључена. Да ли се ови услови могу упоредити са боравком владика на њиховим
црквеним територијама?
Како сматрају моји саговорници, најауторитарнији и најпопуларнији епископи,
конзервативни русофили из различитих разлога могу одбити да учествују у избору
Патријарха.
Један од најомиљенијих епископа српског народа, епископ будимљански и никшићки
Јоаникије (Мићовић), највероватније, се неће кандидовати за Патријаршијски трон. Ствар
је у томе што је Црна Гора недавно била на ивици катастрофе, па је владика потребан
управо тамо, у својој малој домовини.
Још један владика угледан међу православним Србима, такође конзервативац и русофил,
епископ бањалучки Јефрем (Милутиновић) је престар (у априлу владика пуни 77 година).
Није познато да ли ће најауторитарнији епископ у српској цркви данас, владика Иринеј
(Буловић), претендовати на патријархство. Можда ће сматрати да му је за добро Српске
цркве корисније да остане у полусенци, на коју је, заправо, и навикао.
У таквој ситуацији, према нашим изворима, највероватнији кандидати за извлачење
жреба могу бити: митрополит босански Хризостом (Јевић), епископ шумадијски Јован
(Младеновић) и, врло извесно, или епископ жички Јустин (Стефановић) , или митрополит
загребачко-љубљански Порфирије (Перић).
Међу овим кандидатима нема ниједног русофила! Побројане владике су више прогрчки
настројене. А епископ шумадијски и митрополит загребачки такође су познати по својим
модернистичким и екуменистичким ставовима.
Упућени читалац може да приговори: „Избор зависи од промисла Господњег, јер се
Патријарх српски бира жребом …“.
Да, жребом. Али на крају крајева, важно је ко ће бити међу тројицом архијереја, од којих
ће један на крају бити изабран жребом. За сада међу потенцијалним кандидатима нема
ниједног русофила …
Павел Вјачеславович Тихомиров, помоћник главног уредника руске Народне Линије.