Почетна Друштво ИСТРАЖИВАЊЕ: ШТА ГРАЂАНИ СРБИЈЕ МИСЛЕ О ПРОБЛЕМУ КВАЛИТЕТА ВАЗДУХА

ИСТРАЖИВАЊЕ: ШТА ГРАЂАНИ СРБИЈЕ МИСЛЕ О ПРОБЛЕМУ КВАЛИТЕТА ВАЗДУХА

by Stefan Milanovic

Аутор истраживања о ставовима грађана Србије када је у питању квалитет ваздуха је Ненад Спасојевић докторанд Факултета политичких наука.

Без великих изненађења, сходно чињеници да је грејна сезона у току, медијски наслови у Србији су у претходном периоду били препуни тема загађеног ваздуха. Међутим, и поред пандемије ковида-19, црне бројке концентрација ПМ, СО2, НО2 и других полутаната нису биле ништа блаже, напротив, поново су бележиле рекорде, пише Клима101.

Но, иако се често каже како је статистика кварљива категорија, подаци о концентрацијама појединих штетних и канцерогених материја у ваздуху неминовно Србију сврставају у сам негативни врх европских, али и светских земаља у овом погледу. Сходно томе, док се надлежни органи праве немоћни када треба решавати проблем лошег ваздуха који њихови грађани свакодневно удишу, и због тога некад и оболевају и страдају, моја идеја је била да од тих истих грађана сазнам њихове ставове о овом проблему.

У склопу свог мастер рада реализовао сам истраживање јавног мњења, тежећи да добијем одговоре од грађана из свих крајева Србије, узимајући у обзир чињеницу да је проблем овог истраживања националан. Истраживање је реализовано од 1. до 13. августа 2020. године, односно два месеца пред почетак грејне сезоне у Србији када су концентрације загађења далеко највеће, чега смо сведоци и ове зиме.

КАКО СЕ ГРАЂАНИ ИНФОРМИШУ О ЗАГАЂЕЊУ?
Чест проблем информисања о овој теми био је међу првим питањима у истраживању, а грађани су истакли да су им медији – 31,7% и друштвене мреже – 28,9% међу примарним изворима. И док стандардни медији често занемарују ову тему, друштвене мреже као много виралнији медији у спрези са дељењем садржаја са појединих апликација добијају све већи примат.

Такође, апликације (АирВисуал и АирЦаре), које прати 14,2% испитаника, показују тренд раста популарности код грађана, док је сајт Агенције за заштиту животне средине далеко мање посећен.

kvalitet-vazduha-srbija

Загађење ваздуха као проблем се не може сакрити и грађани сматрају да је ваздух не само загађен, него му и по питању квалитета дају веома негативне оцене. Наиме, огромна већина од чак 84,5% њих сматра да је ваздух у целокупној Србији загађен или прекомерно загађен.

Сивило неба над Србијом на правцу овог процента показује и чињеница да 86,5% грађана истиче да је у местима њиховог становања ваздух такође загађен.

kvalitet-vazduha-srbija_1

Зато не требају ни да зачуде веома лоше оцене које грађани дају у погледу квалитета ваздуха на скали од 1 до 5. Доминирају оцене 1, 2 и 3, док је просечна оцена испод просека за ову скалу и износи веома лоших 2,37.

Овакви ставови показују да грађани у Србији и те како увиђају проблем са квалитетом ваздуха који удишу, те га, пошто се често може видети и осетити, са разлогом оцењују као изразито лош.

kvalitet-vazduha-srbija_2

КАКО ГРАЂАНИ ОЦЕЊУЈУ РАД НАДЛЕЖНИХ ОРГАНА?


Једно од главних питања је где су и шта раде надлежне институције које су свакако међу најодговорнијима што тренутно стање није боље. У складу са зимским сном у који су очито упали, органи попут Агенције за заштиту животне средине, ресорна министарства, као и надлежни на локалу нису од стране грађана добили позитивне оцене за свој рад.

Када је у питању транспарентност у извештавању о квалитету ваздуха, огромних 84,8% грађана сматра да одговорни не раде свој посао на адекватан начин. Ништа боље не стоје и када је у питању решавања проблема загађења ваздуха, јер 72,9% грађана сматра да надлежни органи не раде довољно. Још 21,9% испитаника сматра да надлежни раде свој посао, али да поред тога ипак нема видљивих резултата њиховог рада с обзиром на то да је проблем и даље у великој мери присутан.

Према овим ставовима, надлежни органи имају пуне руке посла, а биће им потребно много рада како би негативну слику о себи поправили у јавности.

kvalitet-vazduha-srbija_3

УТИЦАЈ НА ЗДРАВЉЕ
Грађани су временом вероватно повезивањем различитих извора сазнања дошли до закључка колико је негативно деловање које загађење има по њихово здравље. Тако у прилог томе став ¾ испитаника је да аерозагађење у великој мери утиче на здравље грађана.

С друге стране, када су конкретни здравствени проблеми у питању, међу најчешћима грађани су истакли: проблеме са дисањем и са њима повезане астму и бронхитис, кардиоваскуларне проблеме и друго.

zagadjen-vazduh-srbija_1

Ако овај проблем повежемо са актуелном пандемијом вируса ковид-19, свакако да су грађани са респираторним и кардиоваскуларним обољењима међу најугроженијима, те су у многим научним радовима у претходној години приказани подаци који повезују загађен ваздух са већим ризиком од смрти услед ковида-19

КОЈЕ ИЗВОРЕ ЗАГАЂЕЊА ГРАЂАНИ СРБИЈЕ ИСТИЧУ КАО НАЈВАЖНИЈЕ?

Као највеће загађиваче ваздуха грађани у Србији у највећој мери са 30,6%, истичу да су то фабричка постројења. Што се тиче осталих извора, међу водеће сврставају саобраћај, термоелектране, али и индивидуална ложишта, међутим свега 14,6% њих види тај извор као најзначајнији. Иако су индивидуална ложишта, према подацима Агенције за заштиту животне средине, свакако највећи извор загађења, не треба да нас зачуди овакав редослед највећих загађивача у одговорима грађана.

kvalitet-vazduha-srbija_4

Наиме, велика ложишта у виду фабричких постројења и термоелекрана деценијама загађују ваздух у Србији и грађани су створили слику о њима која је исказана и у овим одговорима. Оно што је неминовност, јесте да проблем са индивидуалним ложиштима и термоелектранама представља веома велики изазов за државу сходно емисијама. Самим тим ће и процес решавања овог проблема захтевати много улагања, али и времена док се ти проблеми не реше.

Како је грејна сезона период када је загађење најизраженије, занимљиво је истаћи податке и о начину на који грађани Србије загревају своје домове. Два енергента, дрва и угаљ, која у највећој мери загађују ваздух канцерогеним ПМ честицама, истовремено су и најзаступљенија у нашој држави, па се тако 41,8% испитаника греје користећи ова горива. Одмах за њима је централно грејање на које се греје 28% испитаника, док су остали енергенти очито за грађане у Србији скупи, а самим тим су и далеко мање заступљени.

Висок проценат корисника дрвета и угља показује зашто су индивидуална ложишта у Србији највећи емитери честичног загађења, док су уједно алтернативна, далеко прихватљивија горива недовољно заступљена.

kvalitet-vazduha-srbija_5

ШТА ГРАЂАНИ ВИДЕ КАО МОГУЋА РЕШЕЊА ОВОГ ПРОБЛЕМА?

Грађани су препознали проблем загађеног ваздуха, али је избор предлога његовог решавања донекле изненадио. Наиме, они су у великој мери истакли одговоре који се базирају на окретању већој енергетској ефикасности. Тако грађани највише истичу сад такорећи стандардну флоскулу – неопходност већег улагања у уградњу филтера, а одмах затим и неопходност појачавања мера енергетске ефикасности и бржи прелазак на ОИЕ.

С обзиром на то да су дрва и угаљ енергенти које грађани најчешће користе за загревање, похвални су и следећи подаци: Грађани подржавају и прелазак на алтернативне енергенте, акао треће истичу потребу за омогућавањем већег и повољнијег коришћења еколошких горива, али и омогућавање већих субвенција у производњу енергије из ОИЕ.

zagadjen-vazduh-srbija_2

Када сагледамо резултате, примећујемо да грађани увиђају да је ваздух загађен, да штети њиховом здрављу, али и да такође имају предлоге како да се ситуација поправи. Међутим, очито да ће још дуго ветар изнова дувати и носити загађење ако се надлежни органи у међувремену не покрену, а грађани не наставе да им и даље скрећу пажњу на проблем, у противном загађење ће и даље живети са нама.

Извор: Национална географија Србија