Почетна Колумна ЂОРЂЕВИЋ ЗА РЕГНУМ: Вучић ће признати Косово и свалити кривицу на Русију

ЂОРЂЕВИЋ ЗА РЕГНУМ: Вучић ће признати Косово и свалити кривицу на Русију

by Stefan Milanovic

Председник покрета Ослобођење Млађан Ђорђевић у најновијем ауторском
тексту објављеном на сајту руске федералне информативне агенције Регнум
анализирао је најновија дешавања на Косову и Метохији и улогу Александра
Вучића у њима. Текст преносимо у целости.

Већ неколико дана трају тензије на северу Косова и Метохије, јужне српске
покрајине. Као што је познато, 20. септембра јединице „Росу“ (одреда такозване
специјалне полиције сепаратистичког „Косова“) заузеле су административне
прелазе Јариње и Брњак на северу Косова и Метохије и натерале возаче који
користе српске регистрације да их уклањају и стављају привремене „косовске“.
Ова акција изазвала је буру огорчења Срба, који су поставили барикаде на
главним путевима у покрајини.
Ова акција „Росу“ се спроводи на основу споразума који је 2016. године
потписао Александар Вучић, али се он не односи само на регистрације. На први
поглед, све је прилично једноставно: Срби који живе у покрајини треба само да
ставе регистрације самопроглашене „Републике Косово“, а они који тамо
привремено дођу треба да плате свега пет евра да би добили привремене
таблице. Чини се да нема ништа страшно у томе… Међутим, будући да већина
Срба на Косову и Метохији нема документа тзв. „Косова“, као ни њихове
возачке дозволе, пре него што би могли да региструју свој аутомобил у
покрајини, морали би прво да постану држављани такозваног „Косова“. И то је
резултат политике Александра Вучића.
Потписивањем издајничког Бриселског споразума 2013. године, Србија је
пристала на оно што Приштина сада покушава да спроведе у дело. Ипак,
Београд никада није успео да добије Заједницу српских општина коју је
захтевао, иако је Приштина на то формално пристала. Испоставило се тако да
је Србија у протеклих осам година дала сепаратистима скоро све што је могла
(пристала да интегрише свој правосудни систем, безбедносне службе, систем
за снабдевање електричном енергијом, телекомуникације итд.), а да заузврат
није добила ни једну невладину организацију, што би, у суштини, била ЗСО.
Тренутна ситуација је узнемирујућа из још два разлога. Први је поново повезан
са Вучићем и његовим више него опасним изјавама. У обраћању након „хитног“
састанка Савета за националну безбедност (толико хитног да је заказан тек дан
након најаве), Вучић је упоредио Бриселски споразум из 2013. године са
Дејтонским споразумом из 1995. године, чијим је потписивањем окончан рат на
територији Босне и Херцеговине, осигуран мир у региону, а стварање
Републике Српске постало значајна победа српског народа. Дејтон је регулисао
односе у независној држави Босни и Херцеговини, а свако поређење са
ситуацијом на Космету веома је опасно јер доводи у питање суверенитет Србије
у покрајини. Бриселски споразум се зато може назвати само издајом која је
демонтирала српске институције на Косову и Метохији у замену за обећање о
стварању Заједнице српских општина.

Инсистирајући на „борби за стварање Заједнице српских општина“, Вучић још
једном показује да му више није важно очување Косова и Метохије унутар
Србије, већ само побољшање ситуације и добијање аутономије за Србе у
независном „Косову“. Такво понашање је у супротности не само са вољом
српског народа и Српске православне цркве, већ и са словом Устава наше
земље и међународним правом.
Ту долазимо до другог и главног разлога зашто је ова ситуација опасна – а то је
пренос одговорности за „коначно решење“ косовског питања на Русију. И овде
је све сасвим једноставно.
Главна ствар која у овом тренутку на међународном нивоу чува Косово и
Метохију у саставу Србије је Резолуција 1244 Савета безбедности УН. Гарант
њеног очувања су Русија и Кина, које имају право вета. Вучић, пак, стално
„заборавља“ на ову резолуцију и умањује њен стварни значај. Зарад опстанка
на власти, Вучић је спреман да учини оно што од њега захтевају његови
западни спонзори – па и да потпише „споразум о свеобухватној нормализацији
односа“, који подразумева улазак „Косова“ у УН. Ка томе воде сви споразуми
које је до сада потписао, као и преговори које води под покровитељством ЕУ.
Став Русије по овом питању је врло јасан и више пута су га јавно поновили и
министар спољних послова Сергеј Лавров, и стални представник Русије при ЕУ
Владимир Чижов: решење питања статуса Косова могуће је само у оквиру
Резолуције 1244 и мора бити потврђено од стране Савета безбедности. Пошто
овај одговор није онај који би Вучић желео да добије, он сада тражи за себе
најмање болан начин да обезбеди приступање Косова УН – да примора Русију
да одустане од Резолуције 1244.
Последице такве одлуке биле би катастрофалне и не би се тицале само издаје
свете српске земље на Косову и Метохији. Одрицање Русије од Резолуције
1244 отворило би пут у НАТО не само за „Косово“, већ и за Србију, Републику
Српску (Босну и Херцеговину), али што је још важније, уништило би вековно
пријатељство између Србије и Русије и српског и руског народа. Зарад опстанка
на власти, Вучић је спреман на ово. И зато Русија спречавањем Вучићеве
издаје штити не само постојећи међународни правни поредак, већ и своје
пријатељство са Србијом и Србима.