Почетна КУЛТУРНА ПОЛИТИКА Да ли су људи урођено зли?

Да ли су људи урођено зли?

by pera

 

Свако ко је слушао било каква предавања о психологији, вероватно зна за чувену студију из 1963. у којој су учесници имали задатак да дају болне струјне шокове недужним људима. Експеримент који је спровео психолог са Јејла Стенли Милграм открио је да би већина људи следила наређења и практично извршила егзекуцију друге особе, чак и кад сматра да је то што ради погрешно.

Милграмово узнемирујуће откриће често се узима за пример како обичне људе бескрупулозни лидери попут Хитлера могу убедити да почине разне злочине.

Међутим, ново истраживање ставља закључак чувеног психолога под знак питања. Да ли су људи заиста спремни на таква зла? Да ли је у нашој природи да се покоравамо ауторитету, чак и ако то значи наношење бола другима?

Милграмова студија оставила је многа питања без одговора. Међутим, научници до сада нису могли да понове његове резултате из простог разлога што су етички стандарди спровођења таквих експеримената значајно пооштрени.

Међутим, тим аустралијских и шкотских психолога нашао је начин да превазиђе такве препреке користећи технику названу имерзивни дигитални реализам и поново спроведе Милграмов експеримент.

Роден
Роден
Милграмова студија

Милграм је рекао учесницима студије, групи здравих мушкараца у Конектикату, да учествују у истраживању о ефектима казне на учење. Испитаници су добили улогу “учитеља” и имали задатак да дају струјне шокове другом мушкарцу, “ученику”, сваки пута када погреши. “Ученик” је седео иза завесе и “учитељ” није могао да га види. Волтажа струјних удара се повећавала са сваким погрешним одговором.

Наравно, “ученик” је био глумац ког је ангажовао истраживачки тим, што “учитељ” није знао, као и да заправо не добија струјне ударе.

Резултати су запањили Милграма. Чак и кад је “ученик” вриштао од тобожњег бола и хистерично тражио да га пусте напоље, 65 одсто учесника наставило је да подиже волтажу, док на послетку није дало и максимални удар од 450 волти, који би у случају да је била реч о правој струји, сигурно убио несрећног “ученика”.

Милграм је закључио да је у људској природи да слепо следи наређења, чак и кад то значи да треба извести неслућена зверства.

“Како ће човек реаговати не зависи толико од његовог карактера, него ситуације у којој се налази”,
Понављање експеримента

У новој студији 14 глумаца добили су различите улоге у поновној поставци Милграмовог експеримента. Након тестова, упитани су да ли се идентификују са особом која спроводи експеримент или “учеником”.

Резултати су одговарали Милграмовим открићима – већина глумаца била је спремна да спроведе болне струјне ударе, нарочито ако су се идентификовали са особом која спроводи експеримент. Међутим, када је вођа студије покушао да их примора да притисну дугме и пошаљу струјни удар, већина је одбила. То сугерише да је послушност ствар избора.

“Што се учесник више идентификовао са особом која спроводи експеримент и његовим научним циљевима, то је био спремнији да га послуша”, каже Алекс Хаслам, психолог Универзитета у Квинсленду и један од аутора нове студије.

“С друге стране, што су се људи више идентификовали са учеником, односно жртвом, то су били спремнији да се одупру притисцима”.
Роден
Роден
Шта то значи?

Да ли је Милграм био у праву? Да ли смо само створења која следе ауторитет без поговора, чак и кад то значи да ћемо некога повредити? Не мора да значи. Иако су експерименти дали сличне резултате, истраживачи кажу да су дошли до сасвим другачијег објашњења за реакције испитаника.

“Милграмови резултати тумачени су као последица тога што су људи природно склони томе да прате наређења”, каже Хаслам. “Међутим, то није случај. Да ли ће послушати ауторитет, или ће му се одупрети је ствар избора заснованог на веровању у сврху њиховог деловања”.

Хаслам објашњава да уместо слепог праћења наређења, већина људи заправо слуша надређене зато што може да се идентификује са одређеним лидером или његовим циљем, што им даје оправдање да “притисну дугме”. То дакле чини свесно и намерно.

“Људи су спремни да нашкоде другима када су убеђени да то чине због вишег циља”, додаје један од аутора Стивен Дејвид Рајхер, психолог Сент Ендрјуз универзитета у Шкотској.

“Стварни проблем није то да ли су људи свесни да чине зло. Проблем је што мисле да чине добро”

Б92